Kao čovek tišine, ali nipošto nemušt čovek, Albahari ispisuje svoje priče koje kao da stanuju negde izvan istorije, ili barem u dobrom zaklonu od nje, ali i romane čiji protagonisti od istorije, od politike, od toksične kulture ljudskog nasilja i zla, trpe neposredno i posredno a neizlečivo, u ratu i miru, na trusnom Balkanu ili u bogatoj, postistorijskoj Kanadi
Novica Milić: Kritika srpskog uma; Most Art Jugoslavija, Zemun, 2023.
O početnicima i veteranima, citiranju i samorecikliranju, političkoj korektnosti i arthaus dogmatičnosti… a sve to na mogućem koncepcijskom raskršću festivala
Udario snobizam na kemp, udario hit na autorski nerv...
Openhajmer je priča o čoveku koji je političarima u ruke predao oružje za masovno uništenje, bombu kakvu svet ranije nije video. Poigravajući se vremenskim tokovima, crno-belom i kolor fotografijom, Nolan polako gradi svoju priču. Trosatno trajanje filma trebalo bi da mu obezbedi dovoljno prostora da kaže i prikaže sve što želi. Ipak, preko dosta toga se samo preleti
Usputni zapis o Toplici i pljeskavici, o granicama i njihovom prelaženju, o “hrišćanskoj” i “turskoj” Prištini, o Gazimestanu i Muratovom turbetu, o albanskim i srpskim mitovima... i opet o pljeskavici
“Duge devedesete” određuju nikada potpuno slobodnu kulturu Mađara u Vojvodini. Ko nešto zucne protiv vlasti, marginalizovan je. U umetnosti može se biti avangardan, može se eksperimentisati do mile volje, može se govoriti o globalnim problemima, o Trampu, Putinu i ostalim palikućama, jedino o lokalnom smeću kuš
Adnan Repeša: Godina bez proljeća, Laguna, Beograd, 2023; Almin Kaplan: Šušanj, VBZ, Zagreb, 2023.
Žena koja je svojom tananom vilinskom pojavom obeležila jednu eru blistala je tako snažno da taj sjaj nikada neće u potpunosti iščeznuti. Uzletela je toliko visoko i postala deo snova miliona
Bio je, a da je toga čak bio u dobroj meri svestan i nije se izvinjavao, po konstituciji svog duha i ukusa evropocentričan, a jedva je moguće zamisliti teži greh u današnjem svetu. Nije bio rođeni podanik bilo koje imperijalne sile, pa se i nije izvinjavao okolo za tuđi imperijalizam
Osvrt na prva tri, malo je reći tropska dana festivala na Paliću, kako na njegove glavne tokove, tako i na radove onih koji će tek u budućnosti biti u njima
Teodor Adorno: Snovi; Minima moralia; preveo i priredio Aleksa Golijanin; anarhija/blok 45, Beograd 2022.
Već samo numerički gledano i odmeravano, Koljevićev je opus za svaki respekt, s tim što se na pomnije poglede i podrobnije analize u dobrom delu navedenih ostvarenja pre ili kasnije očita i dovoljan broj dokaza autorstva i samosvojne i artikulisane (mito)poetike ovog našeg filmskog stvaraoc
Sve je u ovom filmu klišetizirano i “poslagano” po dobro oprobanom receptu, ali ništa nije otaljano i uzbuđenja zaista ne manjka
Vreme je za pravdu Vreme je za istinu Ah, ah, kakva sreća Disciplina sve je veća (Disciplina kičme – Ah, kakva sreća)
Tajanstveni londonski sastav snimio je jedan od najboljih gitarskih albuma ove godine
Jovan Komšić: Prividi identiteta, Demokratija u magli “nacionalnog preporoda” Most Art Jugoslavija, Zemun, 2023.
Mladi ljubavnici su, u krajnjem zbiru, nesumnjivo kvalitetan film čiji autori su uspeli u onom možda i najznačajnijem naumu – da stvore uverljivu iluziju snažne i nesvakidašnje ljubavi koja mora da prevaziđe nekoliko prepreka temeljno ušančenih u stvarnosnoj dimenziji postojanja
U skupini poznih nastavaka voljenih serijala, ovo je svakako jedan od boljih – donosi nam zadovoljavajući epilog i omogućava odgovarajući rastanak od voljenog junaka. Indijana Džons je zaslužio rastanak “na nivou”, a Mengold i ekipa su mu upravo to i omogućili
Javier Cercas: Terra Alta; Javier Cercas: Neovisnost; prevod sa španskog Silvana Roglić; Fraktura, Zaprešić 2021, 2022.
Posve prirodno, film se menjao tokom decenija dvadesetog veka, a isto važi i za filmske postere, pa i konzmerizam kao jedan od njihovih zajedničkih imenitelja
Johan Volfgang Gete: (Pra)faust; reditelj Boris Liješević; Beogradsko dramsko pozorište
Posle deset godina pauze, islandski post-rok giganti vraćaju se još jednom svojom velikom apstraktnom pločom, da opišu zlokobno naslućivanje kraja sveta kakvog smo poznavali
Uz jasno poimanje da se ovaj dokumentarac bez daljeg na prvom mestu obraća generacijskim “saborcima”, kao i onima iz mlađih naraštaja koji bi pristupili proučavanju bez ciničnog i navodno dubokoumnijeg otklona, nameće se upečatljiv sud da je ovo tematski film koji je pogodio metu
„Ja ovih dana suprotstavljajući se teroru lažova i prevaranata ispisujem istoriju. Sve što sam govorio, izučavaće se“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ovog puta, na Pinku, raskrinkavajući obojenu revoluciju
U četvrtak KCB organizuje razgovor o situaciji u kojoj se nalazi od kako mu je Dvorana blokirana, ali i festival poezije, kao što to radi već 24 godine, svakog Svetskog dana poezije
Tramp je predložio da se Rusija i Ukrajina uzdrže od napada na objekte energetske infrastrukture u trajanju od 30 dana
Savo Manojlović i još šest članova pokreta Kreni - Promni su u policijskoj stanici u u Ulici majke Jevrosime i pružaju pasivan otpor protestujući zbog privođenja Željka Latasa, njihovog odbornika, zbog sumnje da je u Pionirskpom parku fizički napao Miloša Pavlovića i još dve osobe
Peticiju pokreta Kreni-Promeni kojom se zahteva nezavisna međunarodna istraga zbog navodne upotrebe zvučnog topa u rekordnom roku je potpisalo blizu 600.000 ljudi
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Videli su Beograd u subotu policajci, videli su ga vojnici. Videli su Beograd članovi Srpske napredne stranke. Video ga je i Ivica Dačić. I više ništa nije isto
Prisluškivana diskusija novosadskog odbora PSG-a na nivou je lupetanja u kafanskim razgovorima kakvi se vode širom Srbije. Njegovo objavljivanje pokazuje svu bedu teško uzdrmane vlasti, ali i lutanja delova opozicionih partija
Stotine svedočanstava koje je „Vreme“ prikupilo govore o jezovitom talasu i zvuku koji je „udario“ na ljude u Ulici Kralja Milana tokom petnaest minuta tišine u subotu. Ovo je pokušaj rekonstrukcije događaja
Nemački i švajcarski mediji intenzivno izveštavaju o nedavnim protestima u Beogradu, analizirajući navode o mogućoj upotrebi akustičnog oružja protiv demonstranata. Dok srpske vlasti negiraju te tvrdnje, evropski novinari ističu nejasnoće i nedoslednosti u objašnjenjima
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Nevladina organizacija Iršot istražuje da li je vlast u Srbiji upotrebila zvučno oružje na demonstranatima. Iršot je prva svetska neprofitna organizacija koja sprovodi audio istraživanja za ljudska prava i zaštitu životne sredine
Pouzdani izvor iz MUP-a rekao je „Vremenu“ da je jedan od zvučnih „topova“ dat Policijskoj brigadi na Banovu brdu zaduženoj za suzbijanje nereda i da je, kada je stigao, jednom isproban na ljudima - i više nikada jer su policajci bili onesposobljeni za posao
