Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
zložba koja povezuje kolekcionare i savremene umetnike, nazvana je “Šta da kupim?”, ali ne zato što je ovo pitanje aktuelno pred novogodišnje praznike. Otvorena je u Salonu Muzeja grada Beograda s ciljem da se na jeda neuobičajen način pokažu aktuelni umetnički radovi.
Naime u izboru radova 17 umetnika učestvovali su profesori i kolekcionari. Zašto kolekcionari, zato što su oni mala karika koja nedostaje prilikom valorizacije umetničkog dela, i zato što je neophodno da i oni budu deo kulturnog dijaloga.
Izložba “Šta da kupim?” rezultat je saradnje “Nešović fine Arts” kolekcionara Irene i Slobodana Nešović, profesora Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Aleksandra Leke Mladenovića i kustoskinje Muzeja grada Marije Stošić, koja je s Mladenovićem odabrala dela za izložbu.
Umetnici moraju od nečega da žive i mi na ovaj način upućujemo poziv svima koji su zainteresovani za umetnost da kupovinom umetnosti učine svoj život boljim – poručili su kolekcionari.
Predstavljeni radovi nastali su različitim tehnikama – od klasičnih, poput ulja i akrila na platnu, akvarela, crteža, fotografije i skulpture (Jelena Aranđelović, Vladimir Miljković, Ljiljana Šunjevarić, Dunja Ćorlomanović, Jelena Ilić, Irena Kuzmanović, Isidora Jancić, Marija Topolac, Maja i Nina Urošević, Katarina Gujaničić) do savremenijih izraza, poput objekata, asamblaža, video rada, digitalnog printa, sito štampe i performansa (Mateja Marković, Vesna Filipović, Igor Kantar, Nikolina Jovanović, Jelena Trajković Popivoda, Zorana Stevanović).
Izložba j otvorena do 27. decembra.
Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
