Stogodišnjicu rođenja slikara Božidara Prodanovića Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ obeležava izložbom ovog velikog slikara, čija dela je dobila na čuvanje
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku od 17. decembra predstavlja izložbu „Božidar Prodanović: zagonetnost realnih prizora”, povodom stogodišnjice rođenja ovog velikog slikara. Autorka izložbe je Mirjana Racković, muzejski savetnik“.
Obeležavanje ovog jubileja Galerija je najavila prošle godine, kad je zapravo i bila stogodišnjica rođenja Božidara Prodanovića, „ali zbog obimnog programa tokom godine u kojoj je Čačak bio Prestonica kulture Srbije, nismo bili u mogućnosti da se tada posvetimo njegovom delu kako zaslužuje“, kaže za portal „Vremena“ Mirjana Racković.
Objašnjava da je porodica njima na staranje poklonila 446 umetnička dela Božidara Prodanovića – slike, crteže, akvarele, grafike, mozaike i skice za mozaike iz svih perioda umetnikovog stvaralaštva.
Pranjani
„Prodanović je rođen u Pranjanima – to je mesto koje je, istina, između Čačka i Gornjeg Milanovca ali čiji stanovnici više gravitiraju Čačku, išao je u čačansku Gimnaziju, aktivno je učestvovao u osnivanju likovne manifestacije Memorijal Nadežde Petrović a potom i Galerije, bio je član organizacionih odbora, izlagao je na nekoliko izložbi Memorijala i samostalno u Galeriji, a nakon njegove smrti nastavili smo prijateljstvo i sa njegovim sinom, takođe slikarom, Miletom Prodanovićem“, kaže Mirjana Racković.
Za ovu izložbu je izabrala 66 eksponata: izbor Prodanovićevih slika „iz svih perioda, znači od onih iz Drugog svetskog rata pa do 2002. godine. Među njima preovlađuju portreti i predeli, to su dve važne Prodanovićeve teme“.
Takođe, na izložbi su i „primeri iz drugih segmenata njegovog stvaralaštva“, objašnjava autorka izložbe, i najavljuje da će „svaki od njih imati studijsku analizu a zatim i predstavljanje. Počećemo od grafike“, navodi autorka.
Beograd
Mirjana Racković kaže da „naravno“, razmišljaju „i o gostovanju u Beogradu, tražimo pogodan prostor, jer Božidar Prodanović je ipak bio stanovnik Beograda.“
Na izložbi će biti promovisana i istoimena monografija koju je Galerija realizovala sa Muzejom rudničko-takovskog kraja koji je takođe baštinik Prodanovićevog legata. Monografija na 340 strana analizira umetnikov opus, i uz četiri teksta, objavljene su i reprodukcije slika iz porodične zbirke i obe legatske kolekcije.
Izložba je otvorena do kraja februara iduće godine.
Ove godine neće biti održani Filmski susreti u Nišu, kao što ih nije bilo ni prošle. Izgleda da njihovo 60. izdanje ne treba očekivati, zato što u praksi - Filmski susreti u Nišu više ne postoje
Dok se čekaju rezultati tendera za izbor izvođača za izmenu i dopunu projekta za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, najavljeno je da će se Istorijski muzej Srbije useliti u njenu zgradu već 15. maja
Skupština grada Beograda je, sve po zakonu, imenovala Ljubišu Ristića za v.d. direktora „Ateljea 212“. Zašto je, međutim, smenjena Gordana Goncić
Kako bi sačuvao tragove nekadašnjeg centra tekstilne industrije, Narodni muzej Zrenjanin preduzeo akciju prikupljanja uspomena na velike fabrike kojih više nema
Umesto Ljubiše Ristića koji je postavljen u „Atelje 212“, v.d. direktora Pozorišta KPGT je Lazar Jovanov, glumac i reditelj poznat po ulogama u ovom kolektivu
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
