U Modernoj galeriji Valjevo, u kojoj su radovi Ljube Popovića, otvorena je izložba njegove ćerke
U Modernoj galeriji Valjevo, koja od početka rada izlaže fantastiku, otvorena je izložba „Ishodište“ Adriane Popović, ćerke arhitekte Nataše Jančić i slikara Ljube Popovića. Adriana živi i stvara u Parizu, po obrazovanju je vajar i geofizičar, profesor je vajarstva i keramike, izlagala je u Francuskoj i drugim zemljama.
U Valjevu su izložene skulpture (iz perioda 2002 – 2022), grafike (2022-2024) i devet slika Ljube Popovića, koje je on poklonio svojoj kćerci.
U standardno visokokvalitetnom katalogu je tekst francuskog filozofa Žeroma Gofeta, u kome se kaže da su Adrianine skulpture stalno obnovljena zagonetka života u njegovoj moći preobražaja, bilo bi previše jednostano reći da se suočavamo sa sanjarenjem izvajanim u materiji, mimo vidljivog, ona iznad svega vaja naše misli i našu osećajnost… ona istražuje fluidni, ili preobražajni aspekt našeg tela i naših života…
U istom katalogu je i tekst likovnog kritičara i kolekcionara Dejana Đorića, koji kazuje da ova vešta vajarka uznosi, uzbuđuje i izaziva posmatrača negiranjem tradicionalne ideje skulpture, a da ne napušta tradiciju u njenom najboljem vidu. Nije li ona jedan od poslednjih romantičara evropske likovne scene, romantizma koji dolazi iz budućnosti da izbavi iz sunovrata i apokalipse. Njeno tradicionalno stvaralaštvo podrazumeva dubinu, skulpturu kao geologiju, odnosno geografiju mašte, pokrete u slojevima ljudskog i nadnaravnog, u skulpturi kao magiji, podzemnom govora bića u nebiću…
Adrianu smo pitali, šta za nju znači izlaganje, i kako se oseća, u Galeriji koji je osnovao njen otac, i u kojoj je stalna postavka njegovih slika? Odgovara da je puna emocija, on kao da je prisutan, i posmatra njene skulpture. Tu su njegove slike, na spratu galerije mu je biblioteka, to je vraća na razgovore sa njim o umetnosti i slikarstvu, detinjstvu na ostrvcetu Vrnik kod Dubrovnika, i drugim temama. Na mnogo načina je vezana za ovo mesto…
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
