Poslednja premijera u 2024. je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, drama za koju reditelj Milan Nešković kaže da je „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“
Ova pozorišna godina u Beogradu završava se premijerom važnog dela naše literature, dramom „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića, u petak u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Reditelj nove postavke je Milan Nešković. Adaptaciju Kovačevićevig komada napisali su reditelj Milan Nešković i Jelena Mijović, а autorka tekstova pesama je Julija Petković (Duda Buržujka).
Priču o ljubavnom trouglu na početku Prvog svetskog rata u malom mestu u Srbiji Nešković nije izmestio u sadašnje vreme, samo je predstavlja iz savremenog ugla.
Ljubavna priča
Nešković smatra da je to „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“.
„To je melodrama, ljubavna priča Đorđa, Gavrila i Katarine, kojoj rat daje kontekst. U melodramskim zapletima između tri lika obično postoji jedan koji je negativac. Ovde, kod Kovačevića, mi sva ta tri lika apsolutno razumemo, čak i opravdavamo njihove postupke iz tog razumevanja. Za mene je to fascinantno. Tri lica u sukobu i saspens, na tome smo imali fokus“, rekao je Nešković novinarima pre premijere.
Akademik Dušan Kovačević je medijima izjavio da ta predstava „prelazi u 21. vek sa novom tehnologijom, novim čitanjem i novom vizuelnom percepcijom te priče“, napisane pre 40 godina.
„Gledao sam generalnu probu. Predstava se približava generaciji koja nije imala prilike, a to će biti 90 posto ljudi u sali, da gleda one od pre 40 godina“, rekao je Kovačević, podsetivši da su tada bile dve premijere jedna za drugom – u Ateljeu 212 u režiji Ljubomira Mucija Draškića i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u režiji Egona Savina, a obe su se striktno držale vremena i ambijenta te klasične priče, dramaturgije i glumačke igre na poznat način tih godina. 
„Ono što su sada uradili moji dragi prijatelji glumci, to je približavanje ovom vremenu. Na nesreću, ide im na ruku to što mi svaki dan gledamo rat. Priča o ratu je toliko aktuelna da mešavina nekog skoro panka i rok muzike s tim strašnim događajima iz 1914. godine deluje kao sublimacija našeg haosa i života u kom živimo. Na televiziji gledate direktan prenos smrti iz Gaze ili Ukrajine, a posle toga ide zabavna muzika. Taj miks je nepodnošljiv, ali se čovek privikne na sve“, rekao je Kovačević.
Tragičan kraj koji ohrabruje
Na pitanje o kraju predstave, Nešković je odgovorio da su „ostali verni autoru i prvoj savezničkoj pobedi u Prvom svetskom ratu“.
„Pobeda se dogodila na Ceru. Ipak, svi su izginuli. Ali tragičan kraj ne znači da nas ta priča ne ohrabruje. Podstiče te da se preispituješ i budeš, možda, plemenitiji“, rekao je Nešković.
Gavrila igra Milan Marić, Đorđa – Nikola rakočević, Katarinu – Jovana Belović, Krivog Luku – Aleksej Bjelogrlić.
U ansamblu su i Srđan Timarov i Zoran Cvijanović (učitelj Mićun), koji su tokom svojih karijera u različitim postavkama igrali više likova iz „Svetog Georgija“ (Timarov čak od svoje šeste godine kada je bio Vane siroče, a sada je doktor Konstanin Grk). Igraju i Nebojša Ljubišić, Marko Janketić, Anđelika Simić, Aleksandar Đurica, Joakim Tasić, Ognjen Nikola Radulović, Teodor Vinčić, Miloš Samolov, Lazar Đukić, Luka Antonijević i Lazar Nikolić.
Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimografkinja Biljana Grgur, kompozitor je Vladimir Pejković. Koreografkinja je Andreja Kulešević, koja je oblikovala i scenski pokret, a dr Dijana Marojević oblikovala je scenski govor.
„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je treće delo Dušana Kovačevića na repertoaru tog teatra, prethodili su mu „Balkanski špijun“ i „Limunacija“.
Izvor: SEEcult
U Ljubljani u Cankarjevom domu održana je komemoracija velikoj slovenačkoj i jugoslovenskoj glumici Mileni Zupančič. Prenosimo govor Svetozara Cvetkovića, jednog od kolega koji su se tom prilikom oprostili od nje
Završen je NAFFIT o kome se ništa ne zna: ni ko je njegov kreator, ni ko je selektovao filmove i serije, ni zašto su prikazivani u predfestivalskom programu, kao ni ko je odlučivao o nagradama. Zna se samo da je na njemu bila Nastasja Kinski
Nakon sportskih saveza, Macutova Vlada počela je da menja nazive i kulturnih institucija i promenila ime Istorijskog muzeja Srbije u Srpski istorijski muzej. Bez objašnjenja
Iako je rok za prijavljivanje prošao, nemoguće je saznati koliko i kojih izdavača će biti na Sajmu knjiga. Dejan Begović iz „Kreativnog centra“ očekuje odsustvo mnogih značajnih izdavača, što nikakvo samohvalisanje vlasti neće moći da sakrije
Narodno pozorište je primilo dve glumice, nepoznate ansamblu, i to na neodređeno vreme iako ima desetak honoraraca koji godinama igraju glavne uloge
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
