Ko izlaže na Oktobarskom salonu, i koliko to košta

U Beogradu se od 7. novembra održava 61. Oktobarski salon, najveći događaj na likovnoj sceni prestonice, o kome ovdašnji mediji javljaju da je neprimetan, i pitaju – da li ste znali da je počeo Oktobarac?

Naime, organizatori o njemu ćute. Medijima je poslat samo jedan mejl, i to dan pre početka, sa informacijom da Oktobarac počinje, odlomkom iz teksta kustosa Nume Hambursina, i kratkim opisima o postavkama u pet izložbenih prostora. I, od tad više ni reči.

O selektoru

Pre svega nema informacija o umetnicima koje imamo priliku da vidimo u Beogradu, ne zna se na primer čime su oni zaslužili da reprezentuju aktuelnu umetničku svetsku scenu i zbog toga budu izabrani za Oktobarac. U pomenutom jedinom tekstu navedena su njihova imena i rečenica-dve o onome što izlažu. Ta objašnjenja su moguće i stručnjacima nedovoljno razumljiva, a  običnom svetu, neupućenom u zbivanja u umetnosti, njihova imena ništa ne znače.

Predsednik Odbora 61. Oktobarskog salona Vuk Vidor je polovinom avgusta na portalu „Vremena“ izuzetno pozitivno govorio o selektoru Numi Hambursinu i njegovoj selekciji.

Foto: Promo/Cealine Escolano

Rekao je da ga je izabrao on lično, zato što je kao „predsednik Odbora ovlašćen da to uradi“, i naveo da je Hambursin direktor muzeja MOCO iz Monpeljea u Francuskoj u „čijem sastavu su dva muzeja, tri galerijska prostora i akademija“, što ukazuje na njegovu stručnost. Vidor je tada naglasio da Hambursin „radi dobre izložbe, unosi promene i u umetničkom i u institucionalnom smislu, po čemu je poznat u svetu.“

„Jasno je pokazao da bi svojom selekcijom pokušao da utiče na ovdašnju scenu koja je odviše okrenuta reagovanju na politička i društvena zbivanja, smatra da su u savremenoj evropskoj umetnosti aktuelna neka druga stremljenja, okrenuta konceptu lepote a ne angažovanosti“, najavio je tada Vuk Vidor.

O umetnicima

Tada nije želeo da otkrije imena umetnika koje je Numa Hambursin pozvao u Beograd, samo je rekao da „među inostranim umetnicima ima svetski poznatih“, kao i da je „kustos birao radove po konceptu definisanom u naslovu Oktobarskog salona – Slučajnost Univerzuma.“

Najavio je i da kustos namerava da na 61. Oktobarskom salonu bude zastupljen jednak broj radova umetnika iz inostranstva i iz Srbije.

Foto: Promo/Lična arhiva umetnika

Počnimo od toga: od 27 učesnika, samo dvoje savremenih umetnika je iz Srbije (Veljko Vučković i Vladimir Milivojević Boogie), četvoro ih živi u Francuskoj (Filip Mirazinović, Brankica Žilović, Davor Vrankić i Marko Velk), plus dva legendarna velikana – Dado Đurić i Vladimir Veličković, koji su takođe živeli u Francuskoj.

Na ovom mestu je nemoguće ne primetiti da je Vuk Vidor Veličkovićev sin, a brat Marka Velka, pa se ne treba čuditi što ovdašnji umetnici kažu da ove godine imamo „Oktobarac Veličković“.

O francuskom Oktobarcu

Kažu i da je ovo francuski Oktobarac, a ne međunarodni, zato što na njemu dominiraju umetnici koji žive u zemlji iz koje dolazi kustos.

Ima ih 16, uključujući i  četvoro koji su poreklom iz Srbije a sa adresom u Francuskoj.

Među njima je i pet diplomaca koji, moguće je pretpostaviti, nisu među svetski poznatim koje je pominjao Vidor. Oni dolaze iz Visoke škole likovnih umetnosti u Monpeljeu koja je, zar ne, deo kompleksa muzeja MOCO na čijem je čelu kustos Numa Hambursin.

Kako je to objašnjeno u onom mejlu organizatora, njih je izabrao umetnik Barthelemy Toguo, „međunarodno priznat koji se, između ostalog, zalaže za afirmaciju afričkog umetničkog stvaralaštva. Njihov susret zamišljen je kao omaž mladima, dijalogu između različitih sredina i umetničkoj slobodi“.

Foto: Promo/Galerie Lelong & Co.

Iz kojih zemalja dolaze ostali umetnici, nije rečeno. A dve umetnice dolaze iz Kine ali u okviru ono pet diplomaca iz Visoke škole likovnih umetnosti iz Monpeljea, zatim iz Kameruna, Holandije, Bugarske, Rumunije, Švedske, Japana i Rusije.

O budžetu

Ne zna se koliko košta 61. Oktobarski salon. Ni Odbor Salona ni Gradski Sekretarijat za kulturu se nisu izjasnili o tome.

Krajem maja ove godine, zaposleni u programskom sektoru Kulturnog centra Beograda uputili su otvoreno pismo u kojem su upozorili da su planirana finansijska sredstva iz budžeta Grada za ovogodišnji Salon umanjena čak četiri puta u poređenju sa prethodnim izdanjima.

Sredinom avgusta Vuk Vidor je izjavio da prvobitno skresani budžet više nije prepreka. On je naveo da je ranije predviđeni (i umanjeni) iznos do tog trenutka tri puta povećan zahvaljujući angažovanju gradskog Sekretarijata za kulturu, čime je finansijska konstrukcija za realizaciju ipak zatvorena.

Onda se nekoliko domaćih umetnika pobunilo zbog, navodno, nejednakih umetničkih honorara, odnosno zbog nesrazmeea između budžeta namenjenog inostranom kustoskom timu i honorara ponuđenih domaćim umetnicima.

O netransparentnosti

Jelena Medaković, sekretarka za kulturu Grada, je izjavila da su „honorari jednaki za sve i svakako će biti deo pojedinačnih ugovora“. Dodala je da konačni novčani iznos najviše zavisi od kompleksnosti same produkcije dela i tehnologije rada, pa ne veruje da ijednom umetniku to može biti sporno.

A Vuk Vidor je pobunu i bojkot dela scene ocenio kao politički čin: „Oktobarski salon ruše oni kojima je interes važniji od umetnosti“, dodajući da se radi o „pokušaju rušenja“ smotre po uzoru na to kako se, prema njegovom mišljenju, radilo sa Bitefom i Festom.

Sve bi bilo drugačije da je budžet odvojen za Oktobarski salon bio transparentan, i da je su sve pretpostavke javnosti objašnjene dokumentima.

Elem, 61. Oktobarski salon je otvoren, a stručnjaci će proceniti da li je utrošeni novac bio vredan troška.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!