Poseta Donalda Trampa Kini prevazilazi okvir klasične diplomatije i predstavlja pokušaj Vašingtona i Pekinga da, uprkos rastućem rivalstvu oko trgovine, tehnologije, Tajvana i Bliskog istoka, očuvaju stabilne ekonomske odnose i spreče prerastanje globalnih tenzija u otvoreni sukob
Savremeni ratovi „gutaju“ skupu municiju brže nego što može da se nadoknadi. Dok Pentagon troši milijarde i prazni zalihe raketa u sukobu sa Iranom, postavlja se pitanje koliko tehnološka prednost zaista vredi ako je ograničena tempom proizvodnje i krhkim lancima snabdevanja
Dok kompanija Marka Zakerberga ulaže stotine milijardi dolara u veštačku inteligenciju i humanoidne robote, pokušavajući da se pozicionira kao jedan od ključnih aktera nove tehnološke ere, taj proces prati i druga strana medalje - veliki rezovi i masovna otpuštanja
Alexander C. Karp & Nicholas W. Zamiska,
The Technological Republic: Hard Power, Soft Belief, and the Future of the West, Crown Currency, 2025
Sukob bivših saradnika oko milijardi dolara i budućnosti OpenAI-ja seli se u sudnicu. Da li je vizija o neprofitnoj tehnologiji bila samo varka
Vreme u kome je živeo i delovao Džon Braun je i posle dva veka prisutno: sve veći jaz između bogatih i siromašnih u Trampovoj Americi preti da preraste u otvoreni društveni sukob
Vreme „običnih“ četbotova je prošlost. Na scenu stupaju autonomni AI agenti - izvršioci i stratezi koji planiraju, odlučuju i deluju umesto nas, prave projekte, odgovaraju na mejlove, rezervišu avionske karte, hotele… Mi samo treba da naučimo kako da ih dresiramo
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Jedna od teza glasi: SAD i Izrael taktički pobeđuju u ratu sa Iranom, ali gube strateški, jer se sukob pretvara u test finansijske i privredne izdržljivosti sa posledicama za ceo svet. Koliko se novca troši na vojne operacije, a koliko gubi globalna ekonomija
Ko zapravo oblikuje budućnost ratovanja - države ili tehnološke kompanije
Rusija razara Ukrajinu jer se državno rukovodstvo otrglo njenom uticaju. SAD i Izrael uz podršku većine država EU bombarduju Iran i pozivaju Irance da sruše režim mula. Svet može da se pozdravi od međunarodnog prava, a Ujedinjene nacije niko ni za šta ne pita pa mogu i da se raspuste
Marketing sutrašnjice ne svodi se na jurenje za trendovima, već stavlja čoveka u centar, oslanja se na tehnologiju, podatke i rane signale kako bi sagledao moguće scenarije budućnosti
Vrtoglav razvoj veštače inteligencije svet vodi na teritoriju do sada nepoznatih rizika i poremećaja. Pred našim očima menjaju se granice moći, poslovanja i egzistencije
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Hoće li EU prvi put povući trgovinsku „bazuku“ protiv SAD i kako bi Trampova administracija odgovorila na takav potez Brisela? I Šta je Anti-Coercion Mechanism, evrpski instrument protiv prinude
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro pravosnažno je osuđen na 27 godina robije zbog pukušaja državnog udara. Višegodišnje zatvorske kazne služiće i nekolicina njegovih bliskih saradnika
Sudbina rata, ali i budući geopolitički poredak Istočne Evrope, oblikuju se iza zatvorenih vrata u dogovorima Vašingtona i Moskve – bez prisustva Ukrajine i suštinski bez učešća Evropske unije
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Ako algoritam danas piše tekstove i stvara vizuale, a korisnik sâm oblikuje sadržaj, šta ostaje agenciji koja je nekada bila ključni posrednik između brenda i publike?
Modernizacijom identiteta ATP nastoji da se približi mlađoj publici i očuva duh profesionalnog tenisa, ali izaziva kritike da minimalistički pristup vodi gubitku prepoznatljivosti brenda
Dok Kina koristi svoju dominaciju nad retkim zemnim elementima kao moćno oruđe u globalnoj borbi za uticaj sa SAD, Donald Tramp intenzivira napore da osigura nezavisnost i stabilnost snabdevanja za američku industriju i preti Pekingu novim carinskim nametima
Završen je još jedan samit na najvišem nivou između Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Dvodnevna poseta američkog predsednika Donalda Trampa Pekingu, prva takve vrste posle skoro decenije, održana je u trenutku pojačanih tenzija između dve najveće svetske ekonomije. Odnosi SAD i Kine smatraju se najznačajnijim bilateralnim odnosom savremene međunarodne politike.
U trenutku dubokih geopolitičkih potresa, dvojica lidera imali su pregršt tema za razgovor - od trgovinskog i tehnološkog rivalstva dve zemlje, preko napetosti oko Tajvana i Južnog kineskog mora, pa sve do rata SAD i Izraela protiv Irana i globalne energetske krize. Šefu Bele kuće, koji se nakon pogoršanja odnosa sa gotovo svim zapadnim saveznicima i političkih brljotina na Bliskom istoku suočava sa ozbiljnim pritiskom na domaćem terenu, bio je potreban makar jedan vidljiv spoljno-politički uspeh.
Na sastanku u Pekingu, predsednik NR Kine Si Đinping pozdravio je „novu eru odnosa“ između dve zemlje, definisanu konstruktivnim i stabilnim vezama. Dvojica lidera složila su se da uspostave „konstruktivne strateške stabilne odnose” kao novu smernicu za bilateralne odnose.
Ova formulacija, koja je prvi put upotrebljena, nagoveštava nameru Vašingtona i Pekinga da ublaže tenzije koje su obeležile prethodne godine i da međusobno rivalstvo i saradnju učine organizovanijim i predvidljivijim. Za Kinu je od ključnog značaja da izbegne direktnu konfrontaciju sa Vašingtonom, uprkos sve snažnijim američkim pritiscima. Oni se ogledaju u pokušajima da se kineski rast ograniči trgovinskim i tehnološkim barijerama, ali i kroz jačanje savezništava Vašingtona u indo-pacifičkom regionu sa zemljama poput Japana, Južne Koreje, Australije i Indije, koje se u različitoj meri doživljavaju kao rivali NR Kine.
https://vreme.com/svet/si-djinping-donald-tramp-kina-tajvan-sad/Ipak, Si Đinping na sastanku sa Donaldom Trampom nije propustio da upozori svog američkog kolegu da je Tajvan, koji Kina smatra delom svoje teritorije, „najvažnije pitanje u odnosima Kine i SAD”. On je istakao da bi „pogrešno upravljanje” tim problemom moglo da dovede do „veoma opasne situacije”, u kojoj bi „dve zemlje mogle da uđu u sukob ili čak konflikt”, preneli su kineski državni mediji.
CNN je objavio snimak na kojem američki predsednik stoji pored Sija ispred Hrama neba u Pekingu, dok ga novinari u dva navrata pitaju da li je tokom razgovora sa kineskim liderom pokrenuto pitanje Tajvana. Donald Tramp na ta pitanja nije ni reagovao, a nakon kratkog trenutka tišine u kojem stoji zajedno sa Sijem, udaljio se od novinara. Ovakav stav u potpunom je kontrastu sa politikom bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je pre samo nekoliko godina izjavio da bi SAD „vojno branile Tajvan“ u slučaju invazije Kine.
Ipak, simboličnu težinu nosilo je prisustvo američkog ministra „rata“ Pita Hegseta u delegaciji SAD, što pokazuje da pitanje Tajvana i bezbednosti u Indo-Pacifiku ostaje važno i za Ameriku. Vašington želi da pokaže da je spreman na dijalog, ali istovremeno i da ne namerava da odustane od vojnog prisustva u tom regionu. Uostalom, pre posete Kini, Tramp je izazvao veliku pažnju izjavom da će sa Si Đinpingom razgovarati o najnovijoj prodaji američkog oružja Tajpeju u vrednosti od 14 milijardi dolara, što Peking oštro kritikuje.
[caption id="attachment_4993531" align="alignnone" width="800"]
Donald Tramp i Si Đinping[/caption]
Vašington Kinu vidi kao strateškog rivala sposobnog da preoblikuje globalna pravila igre kroz trgovinu i tehnologiju, lance snabdevanja, veštačku inteligenciju, pa čak i međunarodne institucije. U tom okviru, Tramp se fokusirao na kratkoročne, opipljive dobitke u trgovinskim sporovima i bezbednosnim pitanjima, uz nastojanje da domaćoj javnosti i saveznicima prikaže američku moć.
Ova poseta je i pokušaj šefa Bele kuće da popravi svoj ugled među američkim biračima, koji je ove godine ozbiljno uzdrman kao posledica rata sa Iranom. Taj sukob dodatno je pojačao inflatorne pritiske u Americi i značajno je povećao mogućnost da republikanci predvođeni Trampom na novembarskim izborima izgube većinu u jednom ili čak oba doma Kongresa. Uprkos robusnoj američkoj privredi, CNN piše da „jaz između snažne američke ekonomije i slabog raspoloženja birača može imati ozbiljne političke posledice“.
Ali ni kineski građani, uprkos snažnom privrednom rastu zemlje, nisu pošteđeni finansijskih pritisaka. To se naročito odnosi na mlade od 16 do 24 godine, među kojima se stopa nezaposlenosti već mesecima zadržava na iznad 16 odsto.
Dve strane saglasile su se da „Ormuski moreuz mora ostati otvoren“ kako bi se obezbedio nesmetan protok energenata i stabilnost globalne trgovine. Kineski predsednik izrazio je i protivljenje „militarizaciji moreuza“, kao i svakom pokušaju naplate njegovog korišćenja, uz poruku da je Peking zainteresovan za veću kupovinu američke nafte kako bi smanjio zavisnost od tog pravca snabdevanja. Kini odgovara smirivanje tenzija oko Irana, s obzirom na to da njena ekonomija u velikoj meri zavisi od stabilnih cena energenata i nesmetanih trgovinskih tokova. Oba lidera su se takođe složila da Iran nikada ne sme da poseduje nuklearno oružje.
Nakon susreta, Tramp je izjavio da mu je Si Đinping poručio da Kina neće isporučivati vojnu opremu Iranu, kao i da je Peking „spreman da pomogne“ u ponovnom uspostavljanju slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz. Pitanje je, međutim, šta Kina očekuje zauzvrat, jer svaka transakcija - a Tramp to najbolje zna - ima svoju političku i ekonomsku cenu.
Bela kuća je saopštila da su lideri razgovarali i o nastavku napora da se zaustavi dotok fentanila u Sjedinjene Države, kao i o povećanju kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda. Inače, kuriozitet je da na bilateralnom sastanku predsednika SAD i Kine među zvaničnicima za pregovaračkim stolom nije bilo nijedne žene - ni na američkoj, ni na kineskoj strani.
Kina, međutim, danas nije ista zemlja kao što je bila prilikom prvog susreta dvojice lidera u Pekingu. O porastu globalnog uticaja Kine govori i statistika koju je precizno evidentirao Institut za političke studije Azijskog društva (ASPI). Podaci pokazuju da su „od 2013. do 2025. godine strani šefovi država i vlada ostvarili čak 894 zvanične posete NR Kini, dok su Sjedinjene Američke Države u istom periodu zabeležile 619 takvih poseta“. Peking je u istom periodu takođe ugostio lidere iz većeg broja država - iz 174 zemlje, naspram 163 koliko ih je posetilo Vašington. Sve ovo ukazuje da Kina ne samo da širi svoj diplomatski uticaj, već u mnogim regionima postaje važnije političko i ekonomsko središte od SAD.
Zbog svega navedenog, samit je pokušaj da dve najmoćnije države sveta uspostave novi model odnosa koji treba da spreči da ekonomsko i tehnološko rivalstvo preraste u otvoreni globalni sukob. Ili, kako je to Si Đinping naglasio tokom zdravice na gala banketu: „Ostvarivanje velikog preporoda kineske nacije i ponovo učiniti Ameriku velikom mogu ići ruku pod ruku“.
A Si Đinpingu, prema najavama, već krajem maja u Peking stiže još jedan dragi gost - predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Nakon njega doći će i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji tvrdi da će mu u Kini biti priređen još lepši doček nego predsednicima Amerike i Rusije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!', 'pageDate': '2026-05-15 19:55:19', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
