Sredina 2026. godine ostaće upamćena kao trenutak kada je veštačka inteligencija iz faze neobuzdanog romantizma naglo prešla u fazu surovog ekonomskog realizma. Ne zato što je tehnologija podbacila, već zato što su investitori počeli da postavljaju pitanje: ko će, kada i na koji način vratiti bilione dolara uloženih u AI?
Još jedan premijer, Kir Starmer, odlazi sprženog rejtinga. Velika Britanija je u velikoj krizi strpljenja otkako je napustila Evropsku uniju
Ideje Dimitrija Tucovića ne samo da nisu zastarele, već zvuče zapanjujuće savremeno, gotovo proročki. Ove godine obeležava se 145 godina od njegovog rođenja
Mask je zvanično postao prvi bilioner u istoriji. Iza te neverovatne cifre krije se mnogo složenija priča o spekulativnim balonima, poreskim rupama i ekonomiji koja nagrađuje obećanje više nego stvarne uspehe - priča o „monetizaciju obećanja“ i „poludeloj“ ekonomiji
Gospodari svemira, režija Trevis Najt,
igraju Nikolas Galicin, Džared Leto, Elison Bri i Idris Elba (proizvodnja “Mattel”)
Poseta Donalda Trampa Kini prevazilazi okvir klasične diplomatije i predstavlja pokušaj Vašingtona i Pekinga da, uprkos rastućem rivalstvu oko trgovine, tehnologije, Tajvana i Bliskog istoka, očuvaju stabilne ekonomske odnose i spreče prerastanje globalnih tenzija u otvoreni sukob
Savremeni ratovi „gutaju“ skupu municiju brže nego što može da se nadoknadi. Dok Pentagon troši milijarde i prazni zalihe raketa u sukobu sa Iranom, postavlja se pitanje koliko tehnološka prednost zaista vredi ako je ograničena tempom proizvodnje i krhkim lancima snabdevanja
Dok kompanija Marka Zakerberga ulaže stotine milijardi dolara u veštačku inteligenciju i humanoidne robote, pokušavajući da se pozicionira kao jedan od ključnih aktera nove tehnološke ere, taj proces prati i druga strana medalje - veliki rezovi i masovna otpuštanja
Alexander C. Karp & Nicholas W. Zamiska,
The Technological Republic: Hard Power, Soft Belief, and the Future of the West, Crown Currency, 2025
Sukob bivših saradnika oko milijardi dolara i budućnosti OpenAI-ja seli se u sudnicu. Da li je vizija o neprofitnoj tehnologiji bila samo varka
Vreme u kome je živeo i delovao Džon Braun je i posle dva veka prisutno: sve veći jaz između bogatih i siromašnih u Trampovoj Americi preti da preraste u otvoreni društveni sukob
Vreme „običnih“ četbotova je prošlost. Na scenu stupaju autonomni AI agenti - izvršioci i stratezi koji planiraju, odlučuju i deluju umesto nas, prave projekte, odgovaraju na mejlove, rezervišu avionske karte, hotele… Mi samo treba da naučimo kako da ih dresiramo
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Jedna od teza glasi: SAD i Izrael taktički pobeđuju u ratu sa Iranom, ali gube strateški, jer se sukob pretvara u test finansijske i privredne izdržljivosti sa posledicama za ceo svet. Koliko se novca troši na vojne operacije, a koliko gubi globalna ekonomija
Ko zapravo oblikuje budućnost ratovanja - države ili tehnološke kompanije
Rusija razara Ukrajinu jer se državno rukovodstvo otrglo njenom uticaju. SAD i Izrael uz podršku većine država EU bombarduju Iran i pozivaju Irance da sruše režim mula. Svet može da se pozdravi od međunarodnog prava, a Ujedinjene nacije niko ni za šta ne pita pa mogu i da se raspuste
Marketing sutrašnjice ne svodi se na jurenje za trendovima, već stavlja čoveka u centar, oslanja se na tehnologiju, podatke i rane signale kako bi sagledao moguće scenarije budućnosti
Vrtoglav razvoj veštače inteligencije svet vodi na teritoriju do sada nepoznatih rizika i poremećaja. Pred našim očima menjaju se granice moći, poslovanja i egzistencije
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Hoće li EU prvi put povući trgovinsku „bazuku“ protiv SAD i kako bi Trampova administracija odgovorila na takav potez Brisela? I Šta je Anti-Coercion Mechanism, evrpski instrument protiv prinude
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro pravosnažno je osuđen na 27 godina robije zbog pukušaja državnog udara. Višegodišnje zatvorske kazne služiće i nekolicina njegovih bliskih saradnika
Veštačka inteligencija danas izgleda upravo kao tehnologija koja ulazi u tu drugu fazu. Ne zato što je manje moćna nego pre godinu dana, već zato što tržište više nije spremno da beskonačno finansira obećanja.
To je možda i najvažnija poruka velikog AI otrežnjenja: nije završena revolucija veštačke inteligencije, pre će biti da je završena faza nerealnih očekivanja. Sada kreće era u kojoj pobednike ove tehno-revolucije neće određivati impresivni demo proizvodi i skupe konferencijske prezentacije, već održivi poslovni modeli, sposobnost monetizacije i elementarna finansijska matematika. Kao i u svakoj prethodnoj tehnološkoj revoluciji, upravo će ta faza na kraju odlučiti ko će promeniti svet, a ko će ostati samo kap jednog velikog talasa tehnološkog entuzijazma.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', title: 'Veliko AI otrežnjenje: Između tehnološkog romantizma i biznis realizma', pubdate: '2026-07-06 19:47:00', authors: authors, sections: "Ekonomija", tags: "gubici,Kapitalizam,Naplata,Veštačka inteligencija", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Veliko AI otrežnjenje: Između tehnološkog romantizma i biznis realizma', 'pageContent': 'Tokom prethodne tri godine fokus javnosti bio je gotovo isključivo na tome šta sve veštačka inteligencija može. Svaki novi model donosio je još impresivnije sposobnosti, svaki novi proizvod obećavao revoluciju, a svaka velika tehnološka kompanija najavljivala milijarde dolara novih investicija.
Danas se, međutim, narativ menja. Pitanje više nije da li AI menja svet, već koliko ta promena košta. Pritom se malo ko se bavi onim ključnim civilizacijskim pitanjem: kakav će račun na kraju stići svima nama na naplatu?
CNBC navodi da je samo tokom juna meseca ove godine sa tržišne vrednosti grupe „sedam veličanstvenih“ kompanija (Magnificent 7) - Majkrosoft, Nvidia, Alfabet, Epl, Meta, Tesla i Amazon - zbrisano zastrašujućih 2,3 biliona dolara. Iako su razlozi za pad cena akcija različiti od kompanije do kompanije, zajednički imenitelj postala je sve izraženija zabrinutost investitora zbog enormnih AI ulaganja čiji se finansijski efekti još uvek ne vide u meri u kojoj se to očekivalo.
Ovaj pad mnoge je podsetio na pucanje dot-kom balona početkom dvehiljaditih. Poređenje nije sasvim precizno, ali nije ni potpuno neosnovano. Suštinska razlika u odnosu na period od pre četvrt veka je što današnji tehnološki giganti nisu spekulativne firme bez prihoda i poslovnog modela. Naprotiv, današnje big-tech kompanije su mašine za pravljenje novca koje profit mere desetinama milijardi dolara godišnje. Paradoks je, međutim, u tome što ih upravo ta finansijska nadmoć sada uvlači u najveći kockarski investicioni ciklus u istoriji biznisa.
Njihovi bilansi danas su opterećeni rekordnim investicijama u data centre, energetsku infrastrukturu i AI čipove. Big-tech kompanije trenutno po procenama stručnjaka ulaže između 600 i 700 milijardi dolara godišnje samo u AI infrastrukturu, često i uz novo zaduživanje, kako bi finansirale tehnološku trku bez presedana. Razlog je jednostavan koliko i brutalan: ove firme ne ulažu ovolika sredstva (samo) da bi ljudima olakšale posao, već da bi ga u što većoj meri preuzele. Njihova dugoročna računica zasniva se na tome da veštačka inteligencija postane zamena za značajan deo ljudskog intelektualnog rada - od programiranja i korisničke podrške do administracije, analitike, dizajna i brojnih drugih profesija.
Upravo zato tržište i Vol strit danas više ne procenjuju samo koliko je AI impresivan, već da li će tako ogromna ulaganja zaista biti pretvorena u budući profit. To je možda i najveća transformacija koju je AI izazvala. Ona danas nesumnjivo povećava produktivnost, ubrzava razvoj proizvoda, menja način rada u gotovo svim industrijama. Problem je u tome što se tehnološki uspeh i poslovna isplativost ne razvijaju istom brzinom.
Takođe, najnovije istraživanje konsultantske kuće Bain & Company pokazuje da je gotovo 40 odsto kompanija koje mere efekte AI implementacije ostvarilo uštede manje od 10 odsto, iako je većina očekivala smanjenje troškova od 11 do 20 odsto. To potvrđuje i da se povrat na AI investicije ostvaruje sporije nego što su mnogi planirali. Istovremeno, vodeće tehnološke kompanije sve otvorenije upozoravaju da razvoj i održavanje naprednih AI modela zahtevaju ogromna kapitalna ulaganja i da će dugoročna održivost njihovog poslovnog modela zavisiti od uspešne monetizacije tih investicija, a ne samo od tehnološkog napretka.
Finansijski eksperti upozoravaju na još jednu skrivenu zamku u ovoj asimetriji. U analizi na platformi Medium se navodi da najveći problem leži u brzini kojom skupa oprema gubi vrednost: „grafički procesori (GPU) zastarevaju za dve do pet godina, a ne za trideset godina kao recimo čelik za železnice“. To znači da je „teret reinvestiranja neprekidan“, a kapital je u riziku od zastarevanja sa svakom novom generacijom hardvera. „Železnice su mogle da grade jednom i decenijama ubiraju plodove; tehnološki giganti su danas na traci za neprekidno trčanje sa koje ne mogu da siđu“, navodi se u tekstu.
To je razlog zbog kojeg analitičari sve češće upozoravaju i da se više ne može govoriti o jedinstvenoj priči Magnificent 7 kompanija. Njihovi poslovni modeli postaju sve različitiji. Nvidia trenutno profitira od globalne trke za AI infrastrukturom. Majkrosoft pokušava da ogromna ulaganja pretvori u rast prihoda kroz Copilot i cloud servise. Alfabet balansira između zaštite postojećeg poslovnog modela pretrage i razvoja generativne veštačke inteligencije. Meta želi da ukrsti AI i robotiku. Epl veštačku inteligenciju koristi prvenstveno kao alat za jačanje svog hardverskog ekosistema, itd.
Ipak, uprkos izazovima, bilo bi pogrešno ovu fazu posmatrati kao dokaz da je AI balon pukao. Mnogo je verovatnije da prisustvujemo očekivanoj ekonomskoj tranziciji, jer je svaka velika tehnološka revolucija prolazila kroz gotovo identičan ciklus. Železnica, elektrifikacija, automobilska industrija, internet i pametni telefoni prvo su bili predmet ogromnih očekivanja, zatim razočaranja zbog sporije komercijalizacije, da bi tek nakon toga postali temelji novih ekonomskih ciklusa.
Veštačka inteligencija danas izgleda upravo kao tehnologija koja ulazi u tu drugu fazu. Ne zato što je manje moćna nego pre godinu dana, već zato što tržište više nije spremno da beskonačno finansira obećanja.
To je možda i najvažnija poruka velikog AI otrežnjenja: nije završena revolucija veštačke inteligencije, pre će biti da je završena faza nerealnih očekivanja. Sada kreće era u kojoj pobednike ove tehno-revolucije neće određivati impresivni demo proizvodi i skupe konferencijske prezentacije, već održivi poslovni modeli, sposobnost monetizacije i elementarna finansijska matematika. Kao i u svakoj prethodnoj tehnološkoj revoluciji, upravo će ta faza na kraju odlučiti ko će promeniti svet, a ko će ostati samo kap jednog velikog talasa tehnološkog entuzijazma.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', 'pageDate': '2026-07-06 19:47:00', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
