Bojan Stevanić, Sungazers, UK “Parobrod”, Beograd, jun 2026.
U vremenu u kojem digitalin ekrani nude gotovo svaki zamislivi vizuelni doživljaj korisnicima koji sve kraće uspevaju da održe pažnju, izložba Bojana Stevanića Sungazers (Posmatrači Sunca) u beogradskom “Parobrodu” ponudila je susret s likovnim ostvarenjima koja zahtevaju prisustvo, tišinu i vreme. Četrdeset slika i crteža u kombinovanim tehnikama, nastalih u poslednje dve godine, već na prvi pogled otkrivaju autora koji jednako dobro poznaje I kist i piksel. Iako je akademski slikar po obrazovanju, odrednica “multimedijalni umetnik” znatno preciznije opisuje Stevanićev rad i kreativnu rutinu.
Njegov se izraz ne ograničava na tradicionalno platno, već autentični vizuelni jezik I svakodnevni stvaralački ritam pronalazi na tromeđi digitalnih formata, animacije i dizajna. Upravo iskustvo iz digitalne sfere donosi specifi čnu dinamiku I savremeni senzibilitet njegovim “klasičnim” radovima, pokazujući kako se tradicionalne slikarske tehnike i moderni mediji mogu prožimati i nadopunjavati. Utoliko je izložba Sungazers, istovremeno, i ubedljiv “povratak slikarstvu” ovog umetnika.
U razgovoru za “Vreme”, Bojan Stevanić otkriva motive i ideje koji stoje iza novog ciklusa slika i crteža, opisujući ih kao “potragu za svetlošću i smislom”. Sam naziv izložbe je višeznačan. Sunce ovde nije pomenuto samo kao izvor svetlosti, toplote i života – već je u središtu postavke metafora “posmatrača Sunca”: pojedinaca koji, uprkos izazovima savremenog života i unutrašnjim sukobima, tvrdoglavo tragaju za balansom i nadom. Vizuelni jezik građen je na “suprotnostima svetlosti i mraka, vidljivog i skrivenog”, sa potrebom da se ispita “kako se savremeni čovek snalazi između prirodnog i tehnološkog sveta”, objašnjava autor.
U tom kontekstu, Stevanić se osvrće i na ulogu tradicionalne umetnosti u ekranizovanoj svakodnevici, ističući da “neposredna materijalnost slike postaje vrednost u vremenu dominacije digitalnih formata”. Prema njegovim rečima, slikarstvo zahteva vreme – kako u procesu nastanka, tako i u posmatranju. “Zbog toga i sam čin ručnog rada, greške, neizvesnosti i dugotrajnog procesa postaje vrednost sama po sebi. S druge strane, digitalni mediji omogućavaju da slike budu viđene širom sveta, ali istovremeno povećavaju želju za neposrednim susretom sa originalom”, zaključuje naš sagovornik.
Zanimljiv segment izložbe činila je paralela između Stevanićevih crteža i slika: i crtež i slika podjednako nude prostor za kontemplaciju i autentičan estetski doživljaj. Iako su pojedini crteži poslužili kao početna ideja i razrada teme koja je kasnije preneta na platno, oni nisu funkcionisali tek kao puke skice. Naizgled“uparena”, ova dela su zapravo odvojena, samostalna umetnička ostvarenja.
Govoreći o procesu stvaranja, Stevanić kaže da je bio sklon eksperimentisanju: na pojedinim platnima je svesno preslikavao već završene delove, dok je na drugima brisao ono što je bilo naslikano. Potpisniku ovih redova pažnju je posebno privukao segment izložbe prožet dominantnim plavim tonovima koji čine vizuelnu okosnicu radova kao što su “Beskraj”, “Zora u Džajpuru”, “Sakupljači svitaca”, između ostalih… Govoreći o izazovima i prilikama za mlade autore, Stevanić navodi da budućnost donosi više mogućnosti nego ikada ranije. Ipak, ona nosi i nove izazove, poput velike konkurencije i pritiska vidljivosti, zbog kojih umetnik ima osećaj da mora neprestano da proizvodi sadržaj. Ipak, prednosti vidi u globalnoj dostupnosti publike i spoju klasičnih praksi sa novim tehnologijama.
“U tom spoju nastaju neki od najzanimljivijih umetničkih izraza savremenog doba”, ističe autor, zaključujući da se budućnost neće svesti na izbor između “starog” i “novog”, već na “sposobnost umetnika da pronađu sopstveni glas i smisleno koriste sve alate koji su im dostupni.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
