Nostalgija je sećanje na bezbrižna vremena. Iako su naše generacije prošle kroz ratove i siromaštvo, ipak su to bili eksterni faktori. Održavali smo nekakvu stabilnost i viziju budućnosti. Bojim se da generacije koje odrastaju sa toliko unutrašnje nesigurnosti neće imati period kojem bi se kasnije mogle vratiti kroz nostalgiju
Nema mnogo slikarki koje su imale tako velik i važan opus a tako su kratko živele kao što je Vidosava Kovačević. Da nije bilo Pavla Beljanskog, moguće je da se o njoj ne bi ni znalo
Lazar Vujaklija, retrospektivna izložba; kustosi Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković; Muzej naivne i marginalne umetnosti, Jagodina
Ako se rad “Ispovedaonica” nalazi u crkvi, onda prelazi u primenjenu umetnost, u smislu da je neko samo redizajnirao ispovedaonicu. Ako se rad prebaci u galeriju, onda postaje skulptura. Međutim, čak i u galeriji, ljudi su želeli sednu i pričaju međusobno kroz te rupice, da skulpturu zapravo koriste na tradicionalan način. Bilo je redova za ulazak u “Ispovedaonicu”
Lov je nužno političan jer lovci demonstriraju svoju poziciju moći spram drugih vrsta. Nije slučajno što su i danas mnoge moćne političke figure strastveni lovci. Kada sada razmišljam o ljudskom odnosu prema bilo kom neljudskom entitetu, automatski vidim političko polje borbe. Mali je korak između ekologije, bioetike i politike
“Kada sam bio mlađi, imao sam strah, sumnju, da li je to što radim umetnost ili zanat. Danas, u ovom dobu, više se ne opterećujem time. Danas sam mnogo iskreniji prema sebi; ono što izađe iz stomaka, ono što me raduje, to je ono iza čega stojim. A drugi neka sude”
U okviru dveju izložbi u Rimu, naredna tri meseca, ima i tragova Srbije: među delima Alfonsa Muhe je i Krunisanje kralja Dušana, a među radovima na izložbi koju je pre 90 godina otvorio Musolini, nalazi se i autoportret Milene Barili
Radeći na ovoj slici, Leonardo izmišlja novi umetnički žanr. Prikazujući oči i usne žene nekog firentinskog trgovca, on slika njen unutrašnji život. Mi gledamo površinu, ali on nam pokazuje unutrašnjost; gledamo naslikanu kožu, on nam predstavlja portret duše
Snežana Mijić je slikarka, konzervatorka u “Galeriji Matice srpske”, trenutno na doktorskim studijama primenjene umetnosti i dizajna na novosadskoj Akademiji umetnosti. Neposredan povod za naš razgovor je njena izložba “O svinjama sve najlepše”, u Kulturnom centru “Laza Kostić” u Somboru. Kustoskinja Iva Leković piše u katalogu: “Zoopraksiskop Snežane Mijić polazi od jednostavne zamisli koja se mutiplikuje u nekoliko pravaca tumačenja. Uzimajući motiv svinje iz fotografske serije životinja u pokretu Edvarda Mejbrida, koga možemo smatrati pionirom multimedijalnih i intermedijalnih istraživanja, autorka preispituje odnos tradicionalnih i novih medija, ujedno skicirajući i (uvek) aktuelno stanje društva”
Iz Njujorka pisala je majci u Požarevac: “Evo kako radim: dobih je u prošli ponedeljak, danas je ponedeljak opet – od četvrtka prošlog nisam iz kuće izašla”. Tako je nastala naslovna strana časopisa “Vogue”, jedno od umetničkih dela Milene Pavlović Barili
Za razliku od cenzure koja je nad istim ovim projektom sprovedena pre 11 godina, u vreme kada Akademija nije imala neophodnu izlagačku autonomiju, ovoga puta na snazi su drugačiji mehanizmi
Ovog ponedeljka u Galeriji kulturnog centra Novi Sad biće otvorena izložba crteža Uroša Toškovića, posebnog slikara, a prema rečima umetničke kritike, jednog od najboljih svetskih crtača druge polovine dvadesetog veka. Ovog maja, u . Obema je povod monografija posvećena Urošu Toškoviću čiji je autor kolekcionar Bojan Krljić, koji je svoju pasiju posvetio ovom slikaru čovekove sudbine i majstoru magije crteža
“Čovjek može da mijenja samo sebe. Sve je otišlo na neku stranputicu i sve se svodi na neke lične svjetove, lične formule. Čovjek može promijeniti samo svoj mikromikrokosmos. U tom polju se može djelovati, okružiti se ljudima i stvarima koje voliš, koje te interesuju”
Preko 20 srpskih akademskih slikara učestvovalo je na stvaranju dugometražnog animiranog fima “Seljani” koji je premijerno prikazan srpskoj publici na Festivalu autorskog fima. Jedna od njih je i naša sagovornica
Neobična izložba tri muzeja u Galeriji matice srpske priča o dva velika slikara, različita po umetnosti koju su stvarali i po načinu života koji su vodili, ali koji su sigurno znali jedan za drugog
