U okviru dveju izložbi u Rimu, naredna tri meseca, ima i tragova Srbije: među delima Alfonsa Muhe je i Krunisanje kralja Dušana, a među radovima na izložbi koju je pre 90 godina otvorio Musolini, nalazi se i autoportret Milene Barili
Ako ste pomislili da je u Palati Bonaparte na Trgu Venecija u Rimu nekada boravio slavni francuski car i osvajač, pogrešili ste. Ovu zgradu iz sredine 17. veka kupila je za 27.000 zlatnika tek 1818, kada je njen sin već robijao na Svetoj Jeleni, Marija Leticia Ramolino ‒ majka Napoleona Bonaparte. Tu je stanovala do svoje smrti 1836. a kažu da je sa balkona volela da posmatra prolazak kočija na tadašnjem Trgu Svetog Marka, sada Piazza Venezia.
Od 1972. Palata Bonaparte je izložbeni prostor, u vlasništvu Generali osiguranja. Do 8. marta iduće godine u njoj je velika retrospektivna izložba Alfonsa Muhe, češkog slikara, jednog od najvećih umetnika perioda art nouveau.
Alfons Muha je rođen u mestu Ivančice u Moravskoj, u blizini Brna. Kao dete pevao je u crkvenom horu i tu ga je privukla crkvena umetnost. Odlučio je da postane slikar iako je otac nameravao da ga usmeri ka karijeri činovnika. Studirao je slikarstvo u Minhenu, a onda se preselio u Pariz i nastavio studije na Akademiji Žulijan. Za vreme boravka u Parizu, 1894. izradio je poster-litografiju, kao reklamu za Saru Bernar. Ovaj raskošni stilizovani poster mu je doneo slavu i mnoge narudžbine. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. Muha je dizajnirao paviljon Bosne i Hercegovine. Od 1906. do 1910. boravio je u SAD, odakle se vratio da živi u Pragu. Na početku Drugog svetskog rata uhapsili su ga i ispitivali nemački okupatori. Umro je nekoliko dana posle toga, 14. jula 1939.
Izložba predstavlja impoznatni opus češkog umetnika u kojem se nalaze i reklamni posteri za neke i danas prisutne brendove kao što su “Nestle” i “Moet & Chandon”. Čuveni su i njegovi pozorišni plakati Gismonda, Lorenzacio, Medeja, Toska, Hamlet …
Kao veliki panslovenski patriota, Muha je čuven i po Slovenskoj epopeji, ciklusu od 20 velikih slika koje prikazuje scene iz istorije i mitologije češkog i drugih slovenskih naroda. Među njima su i Krunisanje srpskog cara Dušana za vladara Istočnog rimskog carstva i Odbrana Sigeta od Turaka pod vođstvom Nikole Zrinskog koju je posvetio Hrvatima.
Godine 1928. Muha je sve slike iz ovog ciklusa poklonio Pragu. Jedini njegov uslov bio je da grad izgradi poseban paviljon u kome će ciklus biti izložen. Sad se nalaze u zamku Moravski Krumlov.
U Palazzo delle Esposizioni, masivnoj neoklasičnoj zgradi iz 1883. u toku je Kvadrinale savremene umetnosti koje Ministarstvo kulture Republike Italije organizuje svake četvrte godine u Rimu. Kvadrinale je 1927. osnovao Efisio Opo, umetnik, pisac i član Parlamenta. Ove godine, pored radova koji predstavljaju savremenu italijansku umetničku scenu a izloženi su u prizemlju, na prvom spratu organizovana je izložba posvećena 90. godišnjici Drugog Rimskog kvadrinala koji je 4. februara 1935. otvorio Benito Musolini lično.
Među tim radovima je i autoportret naše (ali i njihove) Milene Pavlović Barili.
Tu je i delo slavnog slikara Đina Severinija koji je osvojio 1. nagradu i 100.000 lira. Na slici je njegov prerano preminuli sin Đino koji, odlazeći sa ovog sveta, ostavlja za sobom svoje igračke.
Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas
Razapet između Evrope i Azije, sovjetske prošlosti i težnji da bude moderna metropola buduće članice EU – Jerevan je danas grad velikih kontrasta, ali i optimizma koji se može videti na svakom koraku
Poštuju li megakompanije koje razvijaju sistema veštačke inteligencije bilo kakva pravila? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Evropa se suočava sa neuobičajenim majskim vrućinama, dok su u Španiji i Francuskoj temperature na mnogim mestima prešle 35 °C. Oboreni su brojni lokalni rekordi, a toplota se širi od Iberijskog poluostrva do severa Evrope
Dok se u Americi sve češće otkazuju koncerti zbog preskupih karata i slabije prodaje, u Beogradu nikada više nastupa stranih izvođača. Interesovanje je veliko, ali pitanje je može li publika da plati visoke cene karata sa srpskom platom
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
