U okviru dveju izložbi u Rimu, naredna tri meseca, ima i tragova Srbije: među delima Alfonsa Muhe je i Krunisanje kralja Dušana, a među radovima na izložbi koju je pre 90 godina otvorio Musolini, nalazi se i autoportret Milene Barili
Ako ste pomislili da je u Palati Bonaparte na Trgu Venecija u Rimu nekada boravio slavni francuski car i osvajač, pogrešili ste. Ovu zgradu iz sredine 17. veka kupila je za 27.000 zlatnika tek 1818, kada je njen sin već robijao na Svetoj Jeleni, Marija Leticia Ramolino ‒ majka Napoleona Bonaparte. Tu je stanovala do svoje smrti 1836. a kažu da je sa balkona volela da posmatra prolazak kočija na tadašnjem Trgu Svetog Marka, sada Piazza Venezia.
Od 1972. Palata Bonaparte je izložbeni prostor, u vlasništvu Generali osiguranja. Do 8. marta iduće godine u njoj je velika retrospektivna izložba Alfonsa Muhe, češkog slikara, jednog od najvećih umetnika perioda art nouveau.
Alfons Muha je rođen u mestu Ivančice u Moravskoj, u blizini Brna. Kao dete pevao je u crkvenom horu i tu ga je privukla crkvena umetnost. Odlučio je da postane slikar iako je otac nameravao da ga usmeri ka karijeri činovnika. Studirao je slikarstvo u Minhenu, a onda se preselio u Pariz i nastavio studije na Akademiji Žulijan. Za vreme boravka u Parizu, 1894. izradio je poster-litografiju, kao reklamu za Saru Bernar. Ovaj raskošni stilizovani poster mu je doneo slavu i mnoge narudžbine. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. Muha je dizajnirao paviljon Bosne i Hercegovine. Od 1906. do 1910. boravio je u SAD, odakle se vratio da živi u Pragu. Na početku Drugog svetskog rata uhapsili su ga i ispitivali nemački okupatori. Umro je nekoliko dana posle toga, 14. jula 1939.
Izložba predstavlja impoznatni opus češkog umetnika u kojem se nalaze i reklamni posteri za neke i danas prisutne brendove kao što su “Nestle” i “Moet & Chandon”. Čuveni su i njegovi pozorišni plakati Gismonda, Lorenzacio, Medeja, Toska, Hamlet …
Kao veliki panslovenski patriota, Muha je čuven i po Slovenskoj epopeji, ciklusu od 20 velikih slika koje prikazuje scene iz istorije i mitologije češkog i drugih slovenskih naroda. Među njima su i Krunisanje srpskog cara Dušana za vladara Istočnog rimskog carstva i Odbrana Sigeta od Turaka pod vođstvom Nikole Zrinskog koju je posvetio Hrvatima.
Godine 1928. Muha je sve slike iz ovog ciklusa poklonio Pragu. Jedini njegov uslov bio je da grad izgradi poseban paviljon u kome će ciklus biti izložen. Sad se nalaze u zamku Moravski Krumlov.
U Palazzo delle Esposizioni, masivnoj neoklasičnoj zgradi iz 1883. u toku je Kvadrinale savremene umetnosti koje Ministarstvo kulture Republike Italije organizuje svake četvrte godine u Rimu. Kvadrinale je 1927. osnovao Efisio Opo, umetnik, pisac i član Parlamenta. Ove godine, pored radova koji predstavljaju savremenu italijansku umetničku scenu a izloženi su u prizemlju, na prvom spratu organizovana je izložba posvećena 90. godišnjici Drugog Rimskog kvadrinala koji je 4. februara 1935. otvorio Benito Musolini lično.
Među tim radovima je i autoportret naše (ali i njihove) Milene Pavlović Barili.
Tu je i delo slavnog slikara Đina Severinija koji je osvojio 1. nagradu i 100.000 lira. Na slici je njegov prerano preminuli sin Đino koji, odlazeći sa ovog sveta, ostavlja za sobom svoje igračke.
Vlada Srbije odobrila je 2,2 miliona evra za jednodnevni UFC „Fight Night Beograd“ planiran za 1. avgust u Areni. Poređenja radi, Plivački savez dobija oko 316.000 evra, ali godišnje
Godine 2006. izvedeno je 69 pozorišnih premijera i 2889 predstava, 473 koncerta, 366 izložbi, 1195 programa u kulturno obrazovnim ustanovama, 1600 programa amaterskog stvaralaštva... održano je 12.290 programa koje je videlo preko 4 miliona gledalaca. A danas?
Sećanje na zemlju fiće, kiki bombona, borosana, Hajdučke česme, Mate Parlova, Silvane Armenulić, ali i Golog otoka i još 300 pojmova koji su obeležili Drugu Jugoslaviju u knjizi Časna pionirska
Ideje Dimitrija Tucovića ne samo da nisu zastarele, već zvuče zapanjujuće savremeno, gotovo proročki. Ove godine obeležava se 145 godina od njegovog rođenja
Nova platforma trebalo bi da objedini smeštaj, turističke agencije, izlete, prevoz i osiguranje, sa ambicijom da postane centralno mesto za planiranje putovanja po Srbiji
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slućaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
