Foto: PromoPromocija romana „Odjeci tišine“ biće ujedno i promocija njegove autorke Diane Elizabet Martinović, operske i džez pevačice poznate u SAD
„Odjeci tišine“, roman Diane Elizabet Martinović biće promovisan 20. septembra u Atrijumu Narodnog muzeja Srbije, na večeri književnosti i muzike.
Naime, osim predstavljanja romana, promocija će biti i koncert svetski poznatog bas-baritona Borisa Martinovića. Supružnici i umetnički partneri stvoriće jedinstven dijalog između proznog teksta i muzičkih deonica, piše u najavi.
„Odjeci tišine“ je prvi roman Diane Elizabet Martinović, bio je na prvom mestu na listi najprodavanijih trilera u Kanadi, dok ga je New York Weekly opisao kao „uzbudljiv masterklas psihološke napetosti“. Na srpskom ga je objavila Nova poetika.
Diana Elizabet Martinović je operska i džez vokalistkinja, autorka tekstova i muzike, te magistar operskog pevanja i kulturnog menadžmenta. Uvrštena je u enciklopediju 500 najistaknutijih ličnosti iz dijaspore bivše Jugoslavije.
Roman je psihološki triler, studija o ljudskoj prirodi kroz priču o Eleni Marković, svetskoj operskoj divi koja usled traume gubi glas, dok je njen suprug – proračunati njujorški arhitekta – smešta u stakleni penthouse na Park aveniji, pretvarajući njen život u estetski kontrolisan kavez. Ulazak harizmatične figure dr Filipa Hila unosi opasan preokret u ovaj odnos, pokrećući priču koja čitaoca vodi od Menhetna i Kalifornije do švajcarskih Alpa.
Diana Elizabet Martinović objašnjava da u romanu istražuje „tanku liniju između ljubavi i posesivnosti, podrške i kontrole. Kroz trougao mojih junaka – Elene, Džona i Filipa, želela sam da prikažem kako nas ljudi koji nas navodno „vole“ ili „leče“ zapravo mogu najviše sputavati. Zanimalo me je pitanje: Gde prestaje briga, a počinje brisanje tuđeg identiteta?“
Otišla je u SAD, kaže za „Vreme“, zbog potrebe da živi i stvara „u okruženju bez podmetanja, ograničenja i sistema koji vam unapred diktira dokle smete da napredujete. Još od perioda školovanja na Fakultetu muzičke umetnosti, često sam doživljavana kao neko ko previše štrči, pa je umesto podrške postojala težnja da se taj potencijal skrati i ukalupi u prosek“.
„Smatram da je takav odnos prema talentu i radu svojevrsno i socijalno i demokratsko i ekonomsko samoubistvo za jednu državu. To je ujedno i jedan od ključnih razloga zašto društvo — uprkos vizuelnom napretku, novim zgradama i infrastrukturi — suštinski sporo ide napred. Ljudski kapital je najvredniji resurs koji jedna zemlja ima i može da ima.“
Kaže da je „Amerika, uprkos svim izazovima sa kojima se danas suočava, i dalje zemlja mogućnosti. Pre odlaska u SAD, živela sam i završila master studije u Nemačkoj. U obe ove sredine uvek sam se osećala voljeno, poštovano i cenjeno upravo zbog onoga što jesam — zbog svog rada, znanja, posvećenosti i talenta. Nažalost, u sopstvenoj sredini često sam imala osećaj da me zbog tih istih kvaliteta kažnjavaju“.
Trudi se, kaže, da kroz život i karijeru ide „sa potpunim integritetom. Zapadni sistem to izuzetno prepoznaje i vrednuje“.
Naglašava da je u Americi „izgradila divnu publiku koja me voli i godinama podržava moj rad, a verujem i priželjkujem da će tako biti i ovde.“ Međutim, za sad, nije ostvarila kontakt sa institucijama kulture u Srbiji.
„Nikada nisam dobila poziv Beogradske opere da nastupim, niti je bilo koja naša kulturna institucija do sada izrazila želju ili inicijativu da uspostavimo saradnju sa mnom ili sa mojim slavnim suprugom, iako ovde provodimo mnogo našeg privatnog vremena“, kaže.
Naglašava da istovremeno „relevantne internacionalne institucije i te kako prepoznaju, cene i otvaraju vrata svemu onome što imam da ponudim i kao umetnik i kao menadžer. Moja vrata za kvalitetne projekte i profesionalne susrete uvek ostaju otvorena, ali vrednovanje sopstvenog rada van granica svoje zemlje ostaje konstanta u mojoj karijeri“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Udruženje baletskih umetnika Srbije traži od Ministarstva kulture da zakonski reši problem odlaska u penziju, a od Srpskog narodnog pozorišta da prestane sa pritiscima na starije kolege. Time podržava baletske umetnike koji su zbog pomenutih problema podneli tužbu protiv SNP-a
Jedan od brojnih izdavača kojih neće biti na predstojećem Sajmu knjiga, Vukotić media, brojne nove knjige predstavlja čitaocima na drugi način
Početna materijalna šteta koju su Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije učinili kinematografiji je oko dve milijarde dinara – kažu, ujedinjeno, filmska udruženja i zbog toga podnose tužbu protiv njih
Na Frankfurtskom sajmu knjiga nagrađena je „Lajpciška izdavačka kuća“ zbog izuzetnog doprinosa očuvanju i promociji književnosti postjugoslovenskog prostora, mahom iz Srbije
“Koristiti rezultate nečijeg rada, a izostaviti njegovog autora, znači prisvojiti njegov doprinos”, kaže kompozitorka Irena Popović Dragović čije ime je izostavljerno sa plakata za plesnu predstavu Bitef teatra “Noć skuplja vijeka” koju je komponovala. Ovo nije prvi ovakav slučaj za mandata Filipa Gajića, čiji je početak obeležen skidanjem predstava sa repertoara
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
