Borba levice i desnice: Bauk kruži Amerikom – bauk njujorške „crvene revolucije“

Kada je Zohran Mamdani, donedavno malo poznati aktivista i član Skupštine savezne države Njujork, preuzeo funkciju gradonačelnika najveće američke metropole, establišment Demokratske partije doživeo je, blago rečeno, politički infarkt.

A tek republikanci? MAGA fanovi našli su se u bizarnom procepu između zadovoljstva i panike – dok su likovali nad padom omraženog tradicionalnog demokratskog establišmenta, počeli su da shvataju da njihovi narativi o „socijalističkoj pretnji“ više nisu samo jeftin predizborni spin, već opipljiva realnost koja im upravo preuzima teren.

Foto: AP Photo/Yuki Iwamura

Radikalna transformacija političkog pejzaža

I dok krilo demokratskih socijalista niže pobede na stranačkim predizborima za Kongres – što je potvrdio i nedavni trijumf Darijaliz Avile Ševalije u jednoj od ključnih njujorških izbornih jedinica – politički pejzaž Amerike prolazi kroz najradikalniju transformaciju u poslednjih nekoliko decenija.

„Primamljivo je pripisati pobedu demokratskih socijalista Amerike na unutarpartijskim izborima kao puki proizvod specifičnog i čudnog Njujorka“, piše „Vol strit žurnal“. „Ona jeste i to, ali je i više od toga. Pobede levičarske liste gradonačelnika Zohrana Mamdanija promeniće Demokratsku stranku – a možda i politiku čitave zemlje“.

Ono što je Donald Tramp nedavno dramatično opisao kao „najveću pretnju našoj zemlji, uključujući Prvi i Drugi svetski rat, Perl Harbor, pa čak i 11. septembar“ naglašavajući kakav je to strašni „bauk komunizma“, za milione mladih Amerikanaca postalo je jedini logičan odgovor na podivljale cene kirija, hrane, lekova i sve veću otuđenost političke i ekonomske elite.

Američki demokratski socijalizam je tako prerastao okvire medijskih i akademskih debata: ušavši u politički mejnstrim, on sada otvoreno pretenduje na to da kroji sudbinu države.

Otkud socijalisti u Americi

Za prosečnog posmatrača, termin „socijalizam“ u SAD zaista može zvučati zbunjujuće. Da bi se u potpunosti razumeo ovaj politički potres u Njujorku, neophodno je razumeti da američki demokratski socijalizam nije tek neki „uvezeni“, evropski proizvod. Njegovi koreni su autohtoni, duboko utkani u tkivo američke istorije i sežu u 19. vek – od ranih utopijskih zajednica i progresivnog hrišćanstva, preko pragmatičnog radničkog aktivizma, pa sve do same srži borbe za građanska prava crnaca.

Reč je, dakle, o specifičnom hibridu evropske socijaldemokratije skandinavskog tipa i radikalnog modernog progresivizma, danas okupljenog oko organizacije DSA (Democratic Socialists of America). Njihova premisa je jednostavna: istinita politička demokratija ne može postojati tamo gde šačica korporacija i oligarha kontroliše ekonomsku egzistenciju većine.

U svojoj suštini, ovaj pokret se rukovodi idejom da država, kroz direktne intervencije, a ne slobodno tržište, mora da preuzme ključnu ulogu u rešavanju svakodnevnih problema građana, kao što su visoki troškovi života, stanovanja i lečenja.

Za razliku od nekih radikalnijih istorijskih struja, američki demokratski socijalisti uglavnom teže reformama unutar postojećeg kapitalističkog sistema, mada se suočavaju sa oštrim kritikama da bi njihovi ambiciozni planovi doneli preveliki teret poreskim obveznicima.

Jedan od glavnih arhitekata ovog modernog talasa, senator Berni Sanders, objašnjava da pokret crpi snagu upravo iz dubokog osećaja ekonomske nesigurnosti sa kojom se suočavaju obični ljudi u Americi.

Foto: AP Photo/Jose Juarez

Govor koji je uzdrmao establišment

Povodom proslave 250 godina američke nezavisnosti, gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani obratio se javnosti direktno iz Gradske kuće, stojeći pored istorijskog stola Džordža Vašingtona.

Okružen grupom građana koji su tek položili zakletvu i postali državljani SAD, Mamdani – rođen u Ugandi, odakle se sa sedam godina preselio u Njujork, da bi američko državljanstvo stekao tek 2018. godine – održao je govor u kojem je kritikovao konzervativnu viziju patriotizma.

Umesto tradicionalnog vezivanja patriotizma za silu i moć države, on je ponudio novu definiciju rodoljublja, duboko ukorenjenu u građanskoj neposlušnosti i otporu. Po njemu, istinska snaga Amerike leži u solidarnosti i zaštiti komšija od deportacija i nepravednih zakona: „Patriotizam nije slepa poslušnost državi. Patriotizam je svaki čin opravdanog neslaganja i otpora nepravdi.“

Govor je doživeo vrhunac kada se Mamdani, dekonstruišući mit o „američkoj izuzetnosti“, okrenuo ka grupi naturalizovanih građana. Podsećajući na sopstveni put migranta iz Ugande koji je stigao do čela Njujorka, poslao je poruku koja direktno prkosi desničarskoj politici zatvaranja granica:

„Pre skoro deceniju, i ja sam osećao ono što vi danas osećate: radost što više niste samo Njujorčani, već i Amerikanci. Svako od vas poseduje posebnu moć da odredi šta Amerika znači.“

Šta žele američki demokratski socijalisti

Kada je reč o spoljnoj politici, oni zagovaraju tektonski zaokret u odnosu sa dosadašnjom praksom, ulazeći u direktan sukob sa tradicionalnim vašingtonskim konsenzusom dve vodeće partije.

Jedna od najprepoznatljivijih tačaka pokreta postalo je oštro protivljenje vojnoj pomoći Izraelu, uz snažno zalaganje za pravo na samoopredeljenje palestinskog naroda i okončanje okupacije. Gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani nedavno je javno zatražio i hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, nazvavši ga „ratnim zločincem”.

Foto: AP Photo/Alex Brandon

Nova generacija levičarskih američkih političara zahteva drastično kresanje vojnog budžeta, izražava dubok skepticizam prema daljem širenju NATO-a i oštro se protivi slanju bezuslovne vojne pomoći Ukrajini, dok istovremeno traži ukidanje sankcija Kubi i Venecueli.

Na domaćem planu, fokus je stavljen na drastično širenje socijalne mreže kroz uvođenje potpuno besplatnog školstva, uključujući i visoko obrazovanje, kao i kroz univerzalnu kontrolu stanarina i garantovano plaćeno porodično odsustvo za sve zaposlene.

Ključni stub njihove platforme jeste i reforma zdravstva, gde se zalažu za ukidanje privatnog osiguranja i prelazak na jedinstveni nacionalni program pod upravom vlade koji bi svima garantovao besplatno lečenje (Medicare for All).

Sve socijalne programe demokratski socijalisti planiraju da finansiraju oštrim povećanjem poreza za najbogatije Amerikance i drastičnim smanjenjem vojnog budžeta.

Kada je reč o unutrašnjoj bezbednosti i ljudskim pravima, pokret insistira na demontiranju represivnog aparata prema imigrantima. To se pre svega odnosi na potpuno ukidanje savezne agencije ICE (Imigracione i carinske službe), koju levičari optužuju za sistemsko kršenje ljudskih prava i nehumano postupanje, a zalažu se i za korenitu reformu celokupnog američkog kazneno-popravnog sistema.

Manje rada, više transparentnosti

Na polju radničkih prava i politike, demokratski socijalisti zahtevaju podizanje minimalne zarade, uvođenje kraće, skraćene radne nedelje od 32 sata bez smanjenja primanja, kao i potpunu reformu izbornog sistema kroz javno finansiranje izbora, čime bi se stalo na put ogromnom uticaju koji milijarderi i velike korporacije danas imaju na američku demokratiju.

„Ovo je upravo onaj tip istorijskog trenutka u kojem socijalizam počinje da ima smisla većem broju ljudi, a socijalisti su sada istupili pred glasače Demokratske stranke da im ga i ponude“, piše „Njujork tajms“. „Kada osećate da vam je život užasno sputan silama koje su van vaše kontrole, kada se čini da je svaka moguća opcija iscrpljena, socijalizam se pojavljuje sa vizijom drugačijeg puta: ’Evo’, poručuje on. ’Ovde leži izlaz’.“.

Demokratski socijalisti Amerike i ekološku borbu vide prvenstveno kao klasno pitanje, pa kroz radikalni „Green New Deal” zahtevaju napuštanje prljavih tehnologija i potpunu dekarbonizaciju do 2030. godine, uz uvođenje javnog vlasništva i pravednu tranziciju koja radnicima garantuje milione novih, sindikalnih poslova finansiranih oporezivanjem krupnog kapitala

Sudar dva sveta

Berni Sanders, osamdesetpetogodišnji senator i najuticajniji demokratski socijalista, danas gleda kako seme koje je posadio tokom kampanja 2016. i 2020. godine konačno donosi plodove. Na tom putu dobio je snažno pojačanje – kongresmenku Aleksandriju Okasio Kortez, još jedno istaknuto ime ovog pokreta, koja mu se prošle godine pridružila na turneji „Borba protiv oligarhije“ i održala niz vatrenih govora protiv politike Donalda Trampa.

Foto: AP Photo/J. Scott Applewhite

U svojim izlaganjima je oštro kritikovala vlast, nazivajući Trampovu carinsku politiku „katastrofalnom manipulacijom tržištem“, dok je oštre mere protiv imigranata i pritvaranje aktivista ocenila kao autoritarne poteze. Pored toga, posebnu pažnju je posvetila problemu ekonomske nejednakosti, završivši sa pozivom na odlučnu borbu za prava radničke klase.

Sudar američkih demokratskih socijalista i konzervativnih republikanaca predstavlja na neki način epski rat za dušu Amerikanaca i potpuno redefinisanje „američkog sna“. Na jednom kraju arene stoje novi socijalisti, koji istinsku slobodu vide u kolektivnoj solidarnosti i jakoj državi blagostanja, zahtevajući da najimućniji slojevi društva ponesu veći teret zarad opšteg dobra.

Sa druge strane žestoko uzvraćaju konzervativci, naoružani idejom individualizma i slobodnog tržišta, uvereni da svako uplitanje države samo guši lični uspeh i gazi tradicionalne američke slobode.

Dok levičari u korporativnoj pohlepi i oligarhiji vide glavnog neprijatelja običnog čoveka, desničari u „radikalnoj levici“ prepoznaju egzistencijalnu pretnju kapitalizmu, pretvarajući američku politiku u neprekidno rvanje između vizije društva koje brine o svakom svom članu i vizije slobodnog pojedinca koji sve postiže sam.

Dostupnost američkog sna

Za takvu konzervativnu Ameriku, trijumf levice u Njujorku je alarm za buđenje i savršen ideološki neprijatelj koji služi za plašenje umerenih birača pred novembarske izbore gde republikanci mogu da izgube većinu u jednom ili čak oba doma Kongresa.

Za milione mladih Amerikanaca, međutim, Berni Sanders, Mamdani i njihova vizija nisu pretnja – oni su verovatno jedina preostala nada da američki san ponovo postane dostupan svima, a ne samo onima na samom vrhu.

Iako možda deluje utopijski, ukoliko bi vodeća globalna ekonomska i vojna sila usvojila strukturne reforme koje predlaže progresivna levica, to ne bi bio samo unutrašnji zaokret, već jasan signal ostatku sveta da je drugačiji društveno-ekonomski model moguć. Taj politički potres je tek počeo, a njegove konture definisaće Ameriku, ali i međunarodnu scenu u godinama koje dolaze.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.