Curenje podataka: Više od 400.000 Rusa poginulo u ratu u Ukrajini

Više od 400.000 Rusa poginulo je u borbama u Ukrajini otkako je Moskva pre skoro pet godina pokrenula invaziju punog obima, pokazuju podaci koji su procureli iz državne agencije za statistiku Rosstat.

Informacije, do kojih su došle hakerska grupa „Sajber partizani”, povezana sa beloruskom opozicijom, i ukrajinski hakerski kolektiv „Sajlent krou”, sadrže više od 11 miliona umrlica, uključujući podatke o starosti preminulih, mestu stanovanja i lokaciji smrti.

Ovi podaci su kasnije prosleđeni listu „Gardijan” i manjoj grupi drugih medija.

Prema tim podacima, 412.576 umrlica direktno povezuje smrtne slučajeve sa ratom – bilo putem zvaničnih šifara za uzrok smrti ili pisanih navoda o borbenim dejstvima i vojnim operacijama.

Ove brojke ukazuju na zastrašujuće ljudske gubitke u ruskom ratu protiv Ukrajine, pri čemu se kraj sukoba ne nazire, uprkos novoj rundi mirovnih pregovora zakazanoj za ovu nedelju u Abu Dabiju.

Dve hakerske grupe objavile su vest o upadu u sistem 1. novembra. Rosstat je potvrdio da je bio meta hakerskog napada, ali je negirao da su tom prilikom ukradeni bilo kakvi osetljivi podaci.

Ovaj skup podataka pruža do sada neviđen, detaljan uvid u ruske ratne gubitke, koje je Moskva pokušavala da sakrije. Ruske vlasti nisu objavljivale broj poginulih još od prvih meseci invazije, a informacije o vojnim žrtvama tretiraju se kao državna tajna.

„Gardijan” nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost celokupnog skupa podataka. Ipak, brojke se u velikoj meri poklapaju sa drugim procenama ruskih gubitaka. Britanska obaveštajna služba je u septembru procenila da je od početka invazije poginulo oko 500.000 ruskih vojnika.

Foto: AP photo

Najveće curenje podataka o ruskim žrtvama

Nezavisni ruski medij „Mediazona” je, koristeći zvanične evidencije, nekrologe na društvenim mrežama i fotografije nadgrobnih spomenika, identifikovao po imenu skoro 286.000 pripadnika ruskih snaga koji su poginuli u Ukrajini. Prema procenama ovog medija, stvarni broj poginulih je bliži pola miliona.

„Podaci deluju autentično i veoma su iscrpni”, rekao je Janis Kluge, šef odeljenja za Rusiju i Evroaziju pri Nemačkom institutu za međunarodne odnose i bezbednost.

„Ovo je najveće curenje podataka kada je reč o ruskim žrtvama”, dodao je Kluge, koji je detaljno proučavao rusku ratnu statistiku.

Verovatno je da ovaj skup podataka potcenjuje stvarni broj poginulih. Neki vojnici se i dalje vode kao nestali, dok drugi nikada nisu identifikovani.

Kluge je takođe ukazao na značajno kašnjenje između trenutka pogibije i unosa podataka u zvanične evidencije; prema njegovim rečima, taj proces obično traje oko šest meseci.

„U ovom trenutku smo verovatno bliže brojci od 500.000 poginulih ruskih vojnika nego 400.000”, rekao je on.

Foto: AP photo

I po 500 mrtvih vojnika dnevno

Brojke takođe otkrivaju neravnomeran teret rata širom Rusije, pri čemu su siromašniji i udaljeniji regioni pretrpeli nesrazmerno velike gubitke.

U Burjatiji, Tuvi i Zabajkalskom kraju – tri regiona u istočnoj Rusiji – smrtni slučajevi povezani sa ratom činili su oko trećinu svih smrtnih slučajeva među muškarcima starosti od 18 do 49 godina u periodu od početka invazije do sredine 2024. godine. U Moskvi i Sankt Peterburgu taj udeo je iznosio oko 10 odsto.

Takođe je zabeležen nagli porast broja poginulih ruskih vojnika na bojnom polju kako se rat odugovlačio, pri čemu su neki od najsmrtonosnijih meseci bili krajem 2024. i tokom 2025. godine.

Kluge, koji je analizirao ove podatke, naveo je da je broj poginulih vojnika u pojedinim mesecima tokom tog perioda premašio 15.000, što je u proseku oko 500 dnevno.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!