Mask je zvanično postao prvi bilioner u istoriji. Iza te neverovatne cifre krije se mnogo složenija priča o spekulativnim balonima, poreskim rupama i ekonomiji koja nagrađuje obećanje više nego stvarne uspehe - priča o „monetizaciju obećanja“ i „poludeloj“ ekonomiji
Kada su mediji u oktobru prošle godine objavili da je lična imovina Ilona Maska premašila dotad nezamislivih 500 milijardi dolara, delovalo je da je tehno-kapitalizam dostigao svoj apsolutni limit. Pola biliona dolara bilo je dovoljno nestvarno i kao statistika i kao metafora. Svega osam meseci kasnije, ta cifra je udvostručena, a Mask (54) je zvanično postao prvi bilioner u istoriji čovečanstva. Ta suma se piše ovako: 1.000.000.000.000.
Okidač za ovaj skok nije bio nagli procvat njegovih fabrika niti opipljiv rast proizvodnje. Reč je o najvećem izlasku na berzu u istoriji, kada je SpaceX kroz inicijalnu javnu ponudu (IPO) pustio na tržište 555,6 miliona akcija po ceni od 135 dolara. Ovim potezom prikupljeno je oko 75 milijardi dolara svežeg kapitala, što je čak trostruko više od dosadašnjeg rekorda koji je 2019. godine postavio saudijski naftni gigant Saudi Aramco (25,6 milijardi dolara), pišu mediji.
Time je ukupna vrednost kompanije SpaceX dostigla čak 1,77 biliona dolara, što ju je lansiralo na osmo mesto najvrednijih kompanija na svetu. To znači da je SpaceX od 2020. godine, kada je vredeo „svega“ 40 milijardi, do danas svoju tržišnu vrednost uvećao 45 puta.
Nakon ovog izlaska na berzu, Maskovo lično bogatstvo sada se procenjuje na 1,11 biliona dolara. Ovaj kapital drži kroz dominantne udele u dve svoje ključne kompanije: prema podacima CNBC-a, njegov udeo u raketnom gigantu SpaceX trenutno je „težak“ 866,5 milijardi dolara. Iako poseduje 42 odsto vlasništva, zahvaljujući akcijama sa posebnim pravom glasa, on efektivno kontroliše čak 85 odsto firme, što mu garantuje potpunu kontrolu. O kolikom stepenu moći je reč svedoče i njegove zvanične funkcije: Mask je ujedno osnivač, glavni izvršni i tehnički direktor, kao i predsednik upravnog odbora. Kada se toj jednačini doda i njegov udeo u Tesli vredan oko 355 milijardi dolara, jasno je da je Mask suvereno pomerio granice globalne tehno-ekonomije.
Da bi se uopšte dočarala veličina ove cifre od bilion dolara, dovoljno je pogledati podatke MMF-a i globalne statistike. Samo dvadeset zemalja na svetu ima bruto domaći proizvod veći od Maskovog imetka, koji je danas u rangu BDP-a jedne visoko razvijene Švajcarske. Takođe, ukupna vrednost 50 najbogatijih sportskih klubova na svetu, od Real Madrida i Lejkersa do Dalas Kaubojsa, zajedno ne čini ni trećinu njegovog ličnog bogatstva.
Pogledajmo to iz ugla zaposlenog u Srbiji. Prema podacima RZS-a, medijalna neto zarada u Republici Srbiji iznosi 92.753 dinara, što na godišnjem nivou daje nešto više od 1,1 milion dinara. Iz te apsurdne perspektive, jednom Masku milion dolara vredi koliko prosečnom srpskom radniku svega 1,11 dinara. Kada taj isti bilioner „pljusne“ sto miliona dolara na luksuznu jahtu, njegov novčanik to oseti onako kako bi građanin Srbije osetio trošak od 110 dinara – što je manje od cene jednog sladoleda na štapiću.
Pravi talenat Ilona Maska, u čemu se slažu i njegovi oštri kritičari i najverniji obožavaoci, nije inženjering, već sposobnost stvaranja mitova i veština da investitorima „proda“ budućnost pre nego što ona uopšte stigne na dnevni red. Njegovo bogatstvo nije opipljiv novac, već ogledalo spekulativnih očekivanja i trenutnog raspoloženja berze. Lojalisti to nazivaju čistim vizionarstvom, dok kritičari u tome vide opasnu „monetizaciju obećanja“. Međutim, u realnom svetu je upaljen crveni alarm, jer ova priča svedoči o „poludeloj“ ekonomiji, koja se više ne zasniva na stvarnoj vrednosti, već na veri u obećanja i marketingu.
Maskov SpaceX, naime, nije izašao na berzu kao profitna mašina sa predvidivim novčanim tokovima. Kompanija se na berzi sada vrednuje po ceni koja je čak 95 puta (!) veća od njenih godišnjih prihoda (tzv. Price-to-Sales racio). Tradicionalni ekonomski parametri ovde ne važe, a bankari i finansijski stručnjaci pokušavaju da opravdaju ovu ekstremnu valuaciju tezom da SpaceX nije obična aero-kosmička firma, već budući monopolista u oblasti orbitalne infrastrukture za veštačku inteligenciju. Prema oceni tržišnih analitičara, izlazak na berzu bio je ujedno i svojevrsni „referendum“ o upravljačkoj viziji Ilona Maska.
Samo nekoliko dana posle toga, SpaceX je sklopio strateški ugovor sa Guglom o iznajmljivanju AI infrastrukture. Prema ovom sporazumu, Gugl će Maskovoj kompaniji plaćati čak 920 miliona dolara mesečno sve do juna 2029. godine za potrebe svojih AI projekata. Ovaj masivni finansijski dogovor obezbedio je snažan vetar u leđa kompaniji uoči samog izlaska na američku berzu.
Ipak, iza ove blistave fasade krije se znatno složenija ekonomska realnost. Finansijska stabilnost SpaceX-a zapravo je podeljena između dva njihova najveća projekta. Dok SpaceX-ov Starlink kroz svoju satelitsku mrežu generiše stabilne prihode, profit guta njihov ključni program – Starship. Zbog agresivnog investiranja u ovu džinovsku raketu nove generacije, u koju je uloženo preko 15 milijardi dolara, SpaceX i dalje posluje sa gubitkom, pa je prošlogodišnji operativni minus kompanije, prema izveštaju Rojtersa, iznosio skoro pet milijardi dolara.
Buduća sudbina Maskove kompanije u ogromnoj meri zavisi i od njenog proboja na polje veštačke inteligencije, gde je primetan nagli zaokret u strategiji. Dugogodišnji prioritet – naseljavanje Marsa i osvajanje svemira – zamenjen je pragmatičnijim, komercijalno orijentisanim ciljem. Naime, SpaceX je udružio snage sa Maskovim startapom xAI sa ciljem izgradnje mreže data-centara pokretanih veštačkom inteligencijom izvan naše planete. Međutim, ovaj manevar sa sobom nosi dvostruki rizik: xAI takođe enormnom brzinom ’spaljuje keš’ bez profita, dok stručnjaci upozoravaju da su orbitalni data-centri u ovom trenutku tehnološki i dalje neizvodljivi.
Skok bogatstva Ilona Maska ponovo je otvorio debatu o alarmantnoj disfunkcionalnosti modernog tehno-kapitalizma, o uticaju na politiku i društvena kretanja tehno-barona da i ne govorimo. Mnogi upozoravaju i na sistemsku anomaliju da ultra-milijarderi u SAD plaćaju porez po neuporedivo nižoj stopi nego prosečni radnici. Mehanizam iza ovog paradoksa dobro je poznat: bogatstvo najimućnijih ljudi na planeti ne leži u novcu na bankovnim računima, već u akcijama njihovih kompanija. Da bi finansirali luksuzan život, kupovali jahte i vile, oni ne prodaju te akcije – jer bi tada morali da plate ogroman porez državi. Umesto toga, oni odu u banku, založe te iste akcije kao garanciju i uzmu kredit sa smešno niskom kamatom. Pošto kredit po zakonu nije zarada, na dobijene milione ne plaćaju ni jedan jedini cent poreza.
Istovremeno, njihove kompanije vešto koriste zakonske praznine kako bi poreske obaveze svele na minimum, pa se tako dešava da porez na profite koji se mere milijardama na kraju bude ravan nuli. Dok sistem najmoćnijima omogućava da sačuvaju svaki cent, ceo teret finansiranja države – od puteva i bolnica do škola – ostaje na leđima običnih ljudi, kojima se porez automatski odbija od svake plate.
Nakon Maskove kompanije, izlazak na berzu najavio je čitav niz giganata iz ove branše. Kako navodi CNN, OpenAI je već podneo zahtev za prvu javnu ponudu akcija. Ovaj potez povučen je neposredno nakon što je i Anthropic objavio sopstvene planove za izlazak na berzu. Stručnjaci procenjuju da je to veliki test za samo tržište, koji će pokazati koliki je stvarni apetit ulagača za kompanije iz oblasti veštačke inteligencije.
Iako je uspeh SpaceX-a na berzi značajan finansijski momenat, istovremeno je i ogledalo sistema koji viziju budućnosti nagrađuje daleko više nego opipljive rezultate u sadašnjosti. Dokle god tržište slepo veruje u ovaj narativ, Ilon Mask ostaje nedodirljivi vladar globalnog bogatstva.
Istorija modernog kapitalizma nas, međutim, podseća da svaki spekulativni balon pre ili kasnije dođe do tačke u kojoj apstraktna obećanja moraju da prerastu u realne prihode. U protivnom, mehuri imaju nezgodan običaj – da puknu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pričao je u intervjuu za austrijski „Prese“ ono što i inače govori srpskim režimskim medijima. Uređivački odbor ovog dnevnog lista je „iznenađen i uznemiren“ i ograđuje se od tog razgovora
Iz budžeta Republike Srpske izdvojeni milioni kako bi se u republikanskim krugovima u Sjedinjenim Američkim Državama lobiralo za nezavisnost od Bosne i Hercegovine, objavljeno na portalu Radio Slobodna Evropa
Ukrajinska kompanija Fire Point razvija balističke rakete koje bi brzinom od 8.000 kilometara na sat, sa 800 kilograma eksploziva, mogle da gađaju ciljeve u Moskvi. Testiranja su navodno pri kraju
Planirani sporazum koji bi američkim kompanijama otvorio vrata za izgradnju nuklearnih reaktora u Saudijskoj Arabiji našao se pod znakom pitanja nakon Trampovog zahteva za diplomatski ustupak prema Izraelu
Evropska komisija je saopštila da je komapnija Gugl kažnjena za kršenje pravila pretraživanja i pravila u vezi sa trgovinom aplikacija na 890 miliona evra. Iz kompanije kažu kazna je „degradacija proizvoda"
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
