Sredina 2026. godine ostaće upamćena kao trenutak kada je veštačka inteligencija iz faze neobuzdanog romantizma naglo prešla u fazu surovog ekonomskog realizma. Ne zato što je tehnologija podbacila, već zato što su investitori počeli da postavljaju pitanje: ko će, kada i na koji način vratiti bilione dolara uloženih u AI?
Tokom prethodne tri godine fokus javnosti bio je gotovo isključivo na tome šta sve veštačka inteligencija može. Svaki novi model donosio je još impresivnije sposobnosti, svaki novi proizvod obećavao revoluciju, a svaka velika tehnološka kompanija najavljivala milijarde dolara novih investicija.
Danas se, međutim, narativ menja. Pitanje više nije da li AI menja svet, već koliko ta promena košta. Pritom se malo ko se bavi onim ključnim civilizacijskim pitanjem: kakav će račun na kraju stići svima nama na naplatu?
CNBC navodi da je samo tokom juna meseca ove godine sa tržišne vrednosti grupe „sedam veličanstvenih“ kompanija (Magnificent 7) – Majkrosoft, Nvidia, Alfabet, Epl, Meta, Tesla i Amazon – zbrisano zastrašujućih 2,3 biliona dolara. Iako su razlozi za pad cena akcija različiti od kompanije do kompanije, zajednički imenitelj postala je sve izraženija zabrinutost investitora zbog enormnih AI ulaganja čiji se finansijski efekti još uvek ne vide u meri u kojoj se to očekivalo.
Ovaj pad mnoge je podsetio na pucanje dot-kom balona početkom dvehiljaditih. Poređenje nije sasvim precizno, ali nije ni potpuno neosnovano. Suštinska razlika u odnosu na period od pre četvrt veka je što današnji tehnološki giganti nisu spekulativne firme bez prihoda i poslovnog modela. Naprotiv, današnje big-tech kompanije su mašine za pravljenje novca koje profit mere desetinama milijardi dolara godišnje. Paradoks je, međutim, u tome što ih upravo ta finansijska nadmoć sada uvlači u najveći kockarski investicioni ciklus u istoriji biznisa.
Njihovi bilansi danas su opterećeni rekordnim investicijama u data centre, energetsku infrastrukturu i AI čipove. Big-tech kompanije trenutno po procenama stručnjaka ulaže između 600 i 700 milijardi dolara godišnje samo u AI infrastrukturu, često i uz novo zaduživanje, kako bi finansirale tehnološku trku bez presedana. Razlog je jednostavan koliko i brutalan: ove firme ne ulažu ovolika sredstva (samo) da bi ljudima olakšale posao, već da bi ga u što većoj meri preuzele. Njihova dugoročna računica zasniva se na tome da veštačka inteligencija postane zamena za značajan deo ljudskog intelektualnog rada – od programiranja i korisničke podrške do administracije, analitike, dizajna i brojnih drugih profesija.
Upravo zato tržište i Vol strit danas više ne procenjuju samo koliko je AI impresivan, već da li će tako ogromna ulaganja zaista biti pretvorena u budući profit. To je možda i najveća transformacija koju je AI izazvala. Ona danas nesumnjivo povećava produktivnost, ubrzava razvoj proizvoda, menja način rada u gotovo svim industrijama. Problem je u tome što se tehnološki uspeh i poslovna isplativost ne razvijaju istom brzinom.
Takođe, najnovije istraživanje konsultantske kuće Bain & Company pokazuje da je gotovo 40 odsto kompanija koje mere efekte AI implementacije ostvarilo uštede manje od 10 odsto, iako je većina očekivala smanjenje troškova od 11 do 20 odsto. To potvrđuje i da se povrat na AI investicije ostvaruje sporije nego što su mnogi planirali. Istovremeno, vodeće tehnološke kompanije sve otvorenije upozoravaju da razvoj i održavanje naprednih AI modela zahtevaju ogromna kapitalna ulaganja i da će dugoročna održivost njihovog poslovnog modela zavisiti od uspešne monetizacije tih investicija, a ne samo od tehnološkog napretka.
Finansijski eksperti upozoravaju na još jednu skrivenu zamku u ovoj asimetriji. U analizi na platformi Medium se navodi da najveći problem leži u brzini kojom skupa oprema gubi vrednost: „grafički procesori (GPU) zastarevaju za dve do pet godina, a ne za trideset godina kao recimo čelik za železnice“. To znači da je „teret reinvestiranja neprekidan“, a kapital je u riziku od zastarevanja sa svakom novom generacijom hardvera. „Železnice su mogle da grade jednom i decenijama ubiraju plodove; tehnološki giganti su danas na traci za neprekidno trčanje sa koje ne mogu da siđu“, navodi se u tekstu.
To je razlog zbog kojeg analitičari sve češće upozoravaju i da se više ne može govoriti o jedinstvenoj priči Magnificent 7 kompanija. Njihovi poslovni modeli postaju sve različitiji. Nvidia trenutno profitira od globalne trke za AI infrastrukturom. Majkrosoft pokušava da ogromna ulaganja pretvori u rast prihoda kroz Copilot i cloud servise. Alfabet balansira između zaštite postojećeg poslovnog modela pretrage i razvoja generativne veštačke inteligencije. Meta želi da ukrsti AI i robotiku. Epl veštačku inteligenciju koristi prvenstveno kao alat za jačanje svog hardverskog ekosistema, itd.
Ipak, uprkos izazovima, bilo bi pogrešno ovu fazu posmatrati kao dokaz da je AI balon pukao. Mnogo je verovatnije da prisustvujemo očekivanoj ekonomskoj tranziciji, jer je svaka velika tehnološka revolucija prolazila kroz gotovo identičan ciklus. Železnica, elektrifikacija, automobilska industrija, internet i pametni telefoni prvo su bili predmet ogromnih očekivanja, zatim razočaranja zbog sporije komercijalizacije, da bi tek nakon toga postali temelji novih ekonomskih ciklusa.
Veštačka inteligencija danas izgleda upravo kao tehnologija koja ulazi u tu drugu fazu. Ne zato što je manje moćna nego pre godinu dana, već zato što tržište više nije spremno da beskonačno finansira obećanja.
To je možda i najvažnija poruka velikog AI otrežnjenja: nije završena revolucija veštačke inteligencije, pre će biti da je završena faza nerealnih očekivanja. Sada kreće era u kojoj pobednike ove tehno-revolucije neće određivati impresivni demo proizvodi i skupe konferencijske prezentacije, već održivi poslovni modeli, sposobnost monetizacije i elementarna finansijska matematika. Kao i u svakoj prethodnoj tehnološkoj revoluciji, upravo će ta faza na kraju odlučiti ko će promeniti svet, a ko će ostati samo kap jednog velikog talasa tehnološkog entuzijazma.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbija je od 2016. godine povećala uvoz struje gotovo četiri puta, pokazuju izveštaji Agencije za energetiku. Za isto vreme, izvoz je gotovo dupliran. Pitanje je kako će se završiti 2026. godina jer je u njoj izvoz električne energije u EU - potpuno stao
Gradilište kompleksa Ekspo 2027 i Nacionalnog stadiona u Surčinu u završnim je fazama pojedinih objekata. Ukupna vrednost projekta procenjuje se na više od 1,7 milijardi evra
Na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika GSP-a dogovoreno je da će Ministarstvo privrede povući saglasnost Gradu Beogradu u skladu sa zakonom za javno-privatno partnerstvo sa „Strelom“. Od Šapića ni traga ni glasa
Privredni rast Srbije u 2026. ostaje na dva odsto, što je najniža stopa među zemljama Zapadnog Balkana
Mnogo se priča o tome da će poslovi u bliskoj budućnosti podrazumevati ovladavanje veštačkom intelegincijom. Ali hajde ti danas nađi dobrog montera i servisera klima uređaja, keramičara, vodoinstalatera... Zanat u Srbiji, bukvalno, već sada zlata vredi
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
