Država nudi da građanima plati 50 odsto nove stolarije kako bi se sačuvala energija. Koliko je ovaj projekat zaista uspešan? Mogu li zainteresovani lako do novih vrata i prozora, a Srbija do uštede energenata za grejanje ili hlađenje?
„U Srbiji se troši tri i po puta više energije u odnosu na evropski prosek zbog čega država pruža podršku građanima da zamene dotrajalu stolariju.“
Ovako počinje uputstvo Ministarstva energetike o subvencionisanju energetske efikasnosti, odnosno načinima da građani dobiju deo novca za nova vrata i prozore.
Brojke pokazuju da od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak polovina ljudi živi u kućama ili stanovima sa starim prozorima i vratima koji ne dihtuju. Državni program pomoći namenjen je za samo – 10.000 domaćinstava godišnje.
Država nudi da pokrije polovinu ukupnog iznosa zamene stolarije, što se najčešće svodi na maksimalno 180.000 dinara, zavisno od opštine.
Svi ovi objekti, koji nisu energetski efikasni, „bacaju“ napolje najmanje polovinu energije koja se potroši zimi na grejanje ili leti na hlađenje prostorija.
U jednom takvom živeo je i Igor Marković iz Beograda, koji je pokušao da dobije od države obećanu subvenciju za novu PVC stolariju, koju lokalne samouprave nude već nekoliko godina. Njegov plan da zameni prozore odužio se na skoro dve godine.
„Prvo sam morao da sačekam šest meseci da se objavi novi konkurs, a zatim još toliko jer sam morao da izaberem izvođača radova koji se nalazi na njihovoj listi, a oni su pretrpani“, govori Igor za „Vreme“. „Na kraju se ispostavilo da su oni oko 15 do 20 odsto skuplji nego svi ostali. Odustao sam jer sam shvatio da bih za to vreme godinu dana plaćao mnogo skuplje grejanje, pa mi je bilo samo malo skuplje da odmah promenim izolaciju“.
To ga je u stanu od 60 kvadrata koštalo oko 2.000 evra. Država bi mu, kaže, refundirala oko 700 evra, jer subvencije ne pokrivaju komarnike za koje je platio 300 evra.
Za godinu dana Igor je sa novom stolarijom na struji uštedeo oko 500 evra.
Iako polovina novca koju država nudi za zamenu stolarije deluje kao dobar dil, mnogi građani nisu u mogućnosti da izdvoje novac za drugu polovinu.
U Srbiji barem četvrtina ljudi jedva spaja kraj s krajem, a broj apsolutno siromašnih država ne objavljuje.
Slično je i sa energetskim siromaštvom. Procenjuje se da u Srbiji postoji između 300.000 i 400.000 individualnih kuća koje nemaju nikakvu termičku izolaciju na zidovima koji su „gola cigla“. Na njima su najčešće stari drveni prozori sa jednostrukim ili običnim dvostrukim staklom koje propušta vetar.
Nije mnogo bolje ni sa stanovima. Analize stambenog fonda Ministarstva prostora pokazuju da čak 85 odsto zgrada u Srbiji ne zadovoljava ni minimalne standarde energetske efikasnosti.
U Evropi zgrade u proseku troše 40 odsto ukupne energije, dok u Srbiji taj broj dostiže čak 60 odsto. Prosečna potrošnja energije za grejanje u evropskim zemljama iznosi oko 70 kWh/m2 godišnje. Nasuprot tome, u Srbiji je prosečna potrošnja gotovo dvostruko veća – dostižući oko 150 kWh/m2 godišnje, navodi se u analizi.
„Energetska tranzicija će biti uspešna samo ako iz nje niko ne bude izostavljen, u suprotnom neće doći do smanjenja zagađenja, ni potrebnog smanjenja emisije čestica štetnih po javno zdravlje, a jaz u društvu će se značajno produbiti“, stoji u uvodu Analize.
Država planira da u poslednjem kvartalu ove godine raspiše novi javni poziv za podelu subvencija za energetsku sanaciju kuća i stanova, u šta takođe ulazi zamena vrata i prozora. To je deo petogodišnjeg projekta koji se radi uz podršku Svetske banke i traje do kraja novembra 2027. godine. Pitanje je šta će biti, kada se ovaj projekat završi.
Pomaka ima, ali su oni minorni u odnosu na broj jedinica sa „golom ciglom“. Naime, za dve godine je svega oko 22.000 domaćinstava u 137 jedinica lokalne samouprave dobilo bespovratna sredstva za energetsku sanaciju. Ministarstvo očekuje da će do kraja 2027. godine subvencije dobiti više od 50.000 domaćinstava za pet godina, koliko traje projekat.
Subvencije dodeljuju zajedno Ministarstvo i lokalne samouprave. Ministarstvo prvo dodeljuje subvencije opštinama i gradovima, koje su obavezne da izdvoje najmanje istu količinu novca.
Kada dobiju subvencije na konkursu Ministarstva onda svaka lokalna samouprava raspisuje javne pozive za građane.
Građani treba da imaju u vidu i da ne mogu da dobiju subvenciju ako im nije legalizovan objekat i ako mesečno ne troše određenu količinu struje.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
