Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
U jednom od onih post-istorijskih trenutaka kada se stvarnost više ne ogleda u činjenicama, već u dometima propagande medija i brendova, pojavljuje se Donald Tramp – kao samonametnuti toponim, ličnost koja se neprestano preslikava u svet oko sebe. Trampovo ime i prezime, kao neki živi organizam, čini se nije zadovoljno jednom funkcijom niti tačkom na mapi – ono teži da se raširi i multiplikuje. Tako se ono, otkako se Tramp vratio u Ovalni kabinet, našlo na fasadama saveznih zgrada u Vašingtonu, razvijeno u vidu velikih banera, kao neka vrsta vizuelne fusnote uz rad institucija. Sva ta ministarstva u poslednje vreme izgledaju više kao nekakve galerije jednog te istog autora, gde se lik ne menja, ali se zato mesta izlaganja tog „umetnika“ neprekidno umnožavaju.
Kule i gradovi
Trampovo ime odavno je prestalo da bude samo lična oznaka. Razlilo se po arhitekturi, finansijama, institucijama i simbolima javnog života, pretvarajući se u svojevrsni brend koji oblikuje stvarnost. Nasledivši svojevremeno firmu od oca, Donald Tramp se godinama bavio građevinom: njegova Trump Tower na Petoj aveniji u Njujorku ostaje najpoznatiji primer – staklena kula koja od 1983. godine služi kao simbol ličnog uspeha i luksuza.
Ali to je bio samo početak: tu su i Trump International Hotel and Tower u Čikagu, Trump International Hotel u Las Vegasu, kompleks Trump Towers na Floridi, nekadašnji Trump Taj Mahal i Trump Plaza Hotel and Casino u Atlantik Sitiju, kao i brojni golf rezorti i rezidencijalni kompleksi širom sveta koji nose njegovo ime. Ovi objekti nisu samo građevine – oni su svojevrsne tačke prisustva, mesta gde brend funkcioniše kao znak moći, a ne kao običan natpis.
Otkako je ušao u politiku, Trampova logika o preimenovanju svega i svačega po sebi se proširila i na širi javni prostor, ulazeći u kulturne i druge državne institucije. Kao da je krajnji cilj da i najvažnije tačke američkog javnog života, u nekoj paralelnoj administrativnoj stvarnosti, potraže svog novog titulara. Jedan od najkontroverznijih primera jeste preimenovanje Centra za scenske umetnosti Džon F. Kenedi u „Tramp-Kenedi“ centar, gde je Tramp lično postao predsednik odbora, a njegovo ime dodato na fasadu i u zvaničnu komunikaciju ustanove.
Piši – briši
Ista dinamika vidljiva je i u finansijskom, pa i simboličkom domenu. Trump Gold Card program, pokrenut izvršnom uredbom 2025. godine, omogućava bogatim strancima da kroz donaciju od najmanje milion dolara (ili dva miliona ako plaća korporacija) dobiju ubrzani put do zelene karte i stalnog boravka u SAD. To je svojevrsna „zlatna viza“ koja nosi njegovo ime, ali i ucrtan lik.
„Biće bogati i uspešni, trošiće mnogo novca, plaćaće mnogo poreza i zapošljavaće mnogo ljudi, i mislimo da će sve to biti izuzetno uspešno“, izjavio je Tramp o ovom projektu u Ovalnom kabinetu.
Tek, bogati stranci uskoro će moći da očekuju još napredniju, „Trump Platinum“ kartu, koja će moći da se kupi za pet miliona dolara i imaće dodatne pogodnosti za strance. A američki predsednik, pisali su o tome mediji, nedavno je lansirao i sopstvenu kriptovalutu $TRUMP, koja mu je donela još više bogatstva.
I to nije sve. Još dalje ide odluka da se potpis Donalda J. Trampa pojavi na novim američkim novčanicama (počevši od 100-dolarske, od juna 2026.) – što će biti prvi put u istoriji da potpis aktuelnog predsednika krasi američku valutu, i to povodom 250. godišnjice od sticanja nezavisnosti.
Ovde vredi citirati nadahnutu izjavu američkog ministra finansija Skota Besenta: „Ne postoji moćniji način da se oda priznanje istorijskim dostignućima naše velike zemlje i predsednika Donalda J. Trampa nego američkim novčanicama koje nose njegovo ime, i potpuno je primereno da se ova istorijska valuta izda povodom 250. godišnjice“, rekao je Besent u saopštenju..
Ni infrastrukturni svet nije ostao imun. U Floridi je već usvojen zakon koji je potpisao guverner Ron DeSantis prema kojem će međunarodni aerodrom Palm Bič biti preimenovan po predsedniku SAD i zvaće se President Donald J. Trump International Airport – koji je, inače, najbliži njegovom letovalištu Mar-a-Lago. Bilo je predloga i da se saobraćajnice nazovu po njemu, poput inicijative za President Donald J. Trump Highway na delovima autoputa I-73 u Južnoj Karolini ili drugim saveznim državama.
Gde god se ljudi kreću, putuju ili lete, čini se da je zamisao iz Bele kuće da je uvek poželjno da znaju čije ime stoji iza svakog pravca kretanja.
Brodovi, lekovi, propusnice
Uvedeni su i brojni programi koji nose ime aktuelnog predsednika, poput TrumpRx veb platforme za kupovinu lekova, kao i planovi za nove „Trump class“ ratne brodove, kao deo šire vizije buduće tzv. „zlatne flote“. Njegovo ime i namršteni lik pojavljuju se i na komemorativnim zlatnim novčićima, a tu su i pokušaji da se Trampovo ime dodeli i drugim javnim objektima, poput aerodroma Dales i železničke stanice Pen Stejšn u Vašingtonu, iako ti predlozi (još uvek) nisu sprovedeni.
Počevši od jula 2026. godine, američko Ministarstvo finansija uplatiće 1.000 dolara na „Tramp račune“ za decu rođenu između 2025. i 2028. godine. Ovi računi su uvedeni nakon što je usvojen Veliki prelepi zakon (One Big Beautiful Bill Act). A tu su i godišnje propusnice za američke nacionalne parkove, koje će od ove godine, uz lice prvog predsednika Džordža Vašingtona, prikazivati i Trampovo lice, umesto uobičajenih prikaza prirode.
Svi ovi slučajevi pokazuju do koje mere marketing može da se prelije iz ličnog u komercijalni, a zatim u politički i institucionalni domen, pretvarajući ime u sistem u kojem brend postaje princip otelotvorenja jedne gotovo nadrealne stvarnosti. U toj upornoj potrebi predsednika SAD da njegovo ime obuhvati novčanice, institucije ili ratne brodove, ogleda se jedna tanka, ali postojana linija između apsurda i megalomanije – kao da se svet ne uređuje više po svojoj unutrašnjoj logici, već po nečijoj potrebi da ga potpiše, premeri i, na kraju – prisvoji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U podvizima autsajdera istakli su se ponajviše golmani – od katarskog Mahmuda Abunade, preko australijskog Patrika Biča i saudijskog El Ovaisa, do Vozinje – čuvara mreže Zelenortskih Ostrva. Preko noći su postali nacionalni heroji, ali i globalne zvezde: Vozinja je nakon utakmice sa Španijom dobio novih sedam miliona pratilaca na Instagramu, a do pre neki dan imao je 50.000. Važnije od toga je to što im je svima vrednost na fudbalskoj berzi najmanje udvostručena
Analitičari procenjuju da britanskoj vojsci od oružja najviše nedostaju mornarička i sredstva protivvazduhoplovne odbrane, ali i savremeni tenkovi, dok zalihe municije ne omogućavaju dugotrajno ratovanje punog intenziteta. Tim pre što su nekadašnje rezerve odavno potrošene na ratištima Ukrajine
Ono što je do juče bilo javno, opšte i neposredno, danas postaje posredovano, a to posredovanje počinje debelo da se naplaćuje, ali i boji neočekivanim bojama. Vrhunac ove tehnologije ne nalazi se samo u rukama nekolicine privatnih kompanija, već pod direktnom kontrolom jedne jedine države koja jednim jedinim dekretom može od nje da odseče ostatak planete
Pogrešno je pitati da li je Ilon Mask odgovoran za nasilje u Severnoj Irskoj. Za nasilje su odgovorni oni koji su ga počinili. Mnogo je neprijatnije pitanje zašto je njegovo mišljenje o Belfastu uopšte relevantno. Odgovor na to pitanje ne govori mnogo o Ilonu Masku. Govori o društvu koje je privatno bogatstvo postepeno pretvorilo u političku moć, a zatim se iznenadilo kada je ta moć počela da se koristi
Gotovo svake nedelje Agencija EU za droge otkrije neku novu, ilegalnu psihoaktivnu supstancu koja je izbačena na tržište. Ne samo da je dejstvo ovih sintetičkih droga potpuno nepredvidivo, već ih dileri mešaju sa heroinom ili kokainom. Posledice mogu da budu fatalne
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
