Američka Nacionalna garda u Vašingtonu počela je u nedelju da nosi oružje. Donald Tramp hoće da je rasporedi i u Čikagu i Baltimoru. Zašto predsednik SAD izvodi vojsku na ulice američkih gradova
Više od 2.200 vojnika raspoređeno je na ulicama Vašintona u borbi protiv kriminala na zahtev predsednika SAD Donalda Trampa, saopštila je američka vojska. Po sredi je Trampov plan da „sredi situaciju sa beskućnicima, pljačkama i da zavede red u prestonici Amerike“ u kojoj „vladaju bande“, iako policijska statistika u glavnom gradu pokazuje pad nasilnog kriminala 2023. i 2024. godine.
„Počev od nedelje uveče, 24. avgusta 2025. godine, vojnici Zajedničke operativne grupe Vašington počeli su da nose svoje službeno oružje“, navodi se u saopštenju američke vojske. Otvoreno će nositi pištolje M17 i puške M4.
National GuardNacionalna garda u Vašingtonu / AP Photo/Jose Luis Magana
Oružje su ovlašćeni da koriste samo „kao poslednje sredstvo i samo kao odgovor na neposrednu pretnju smrću ili teškim telesnim povredama“, piše „Vašington post“. Nemaju pravo da vrše hapšenja, ali mogu da zadrže osumnjičene dok ne stigne policija.
Slične operacije Tramp planira i za Čikago i Baltimor u kojima vladaju Demokrate, a iza priče o borbi protiv nasilja na ulicama stoji i njegova konstantna potreba da u Americi održava stanje vanredne situacije i uvodi osećaj straha ljudima.
Oštre kritike Demokrata
Gradonačelnik Čikaga Brendon Džonson je izjavio da su u njegovom gradu ubistva protekle godine opala za više od 30 odsto a ulične pucnjave za 40 odsto. I u Baltimoru je kriminalitet u padu. Demokrate oštro kritikuju Trampovu nameru da američkim gradovima patrolira vojska, što je inače odlika diktatorskih režima.
Trump District of ColumbiaVojna vozila u Vašingtonu / Foto: AP Photo/Rod Lamkey, Jr.
Predsednik SAD se poziva na savezni zakon poznat kao Section 12406 koji dozvoljava predsedniku SAD da raspoređuje Nacionalnu gardu u slučaju Invazije, pobune ili da bi se omogućilo sprovođenje zakona.
Trampu nenaklonjeni mediji njegovo „poigravanje“ Nacionalnom gardom tumače kao pokušaj da gradove u kojima vladaju demokrate predstavi kao mesta haosa, a sebe kao neustrašivog borca za uspostavljanje reda i zakona.
U slučaju protesta, kakvi su bili u Los Anđelesu, demonstrante bi mogao da ocrni kao ekstremiste i mobiliše svoju bazu za otpor „radikalnim levičarima“, kako voli da naziva sve one koji se protive njegovom načinu vladanja. Slike Nacionalne garde, vojnih vozila i oružja, u američkim gradovima mogle bi da postanu normalnost i simobol Trampove unutrašnje politike.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
