Loader

Tijana Stanić

Tijana Stanić je stipendistkinja nedeljnika "Vreme". Studira na Fakultetu političkih nauka. Ranije je pisala za "Politiku".

Bliski istok

Gaza čeka prekid vatre dok se ubijanje nastavlja

U pregovorima o prekidu vatre u Gazi Hamas je saopštio da je spreman da oslobodi 34 izraelska zarobljenika. Izraelska strana, pak, negira da joj je dostavljen bilo kakav spisak talaca. Više od 100 Palestinaca stradalo je u izraelskim napadima tokom vikenda

Vladimir Putin

Rusija

Putin se izvinio zbog „tragičnog incidenta“ sa avionom

Ruski predsednik Vladimir Putin izvinio se nakon pada azerbejdžanskog aviona u kom je poginulo 38 ljudi, „zbog činjenice da se tragični incident dogodio u ruskom vazdušnom prostoru“. Putin nije rekao da li su ruske protivvazdušne snage pogodile avion, u šta postoji sumnja

Aleksandar Vulin i njegov šef

Protesti

Vulin: Koordinisan hibridni rat protiv Srbije

Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...

Novogodišnja bina kojom je okružen Knez Mihailo na Trgu Republike

Spomenik knezu Mihailu

Zavod upozorava, grad ne reaguje: Knez Mihailo zarobljen novogodišnjom binom

Sedam dana je prošlo od kako je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda naložio pomeranje skele kojom je „zarobljen“ Spomenik knezu Mihailu, a reakcije grada i dalje nema. „To govori da oni žele da spuste zavode na nivo kancelarija koje neće imati izvršna ovlašćenja i da ih dugoročno potpuno imobilišu“, kaže za „Vreme“ narodni poslanik Vladimir Pajić, po struci konzervator i restaurator

Vrema uživanja

Praznično neraspoloženje

Trebalo bi ovo da bude neko vreme darivanja, vreme praštanja, na kraju krajeva, i vreme odmora koji je prosečnom građaninu preko potreban. Umesto toga, mladi ljudi izašli su na ulice, blokirani su fakulteti, nezadovoljni su prosvetari, poljoprivrednici, glumci, advokati…

Fotografija iz drona: Nepregledan broj ljudi na Slaviji

Protesti

Završen veliki protest na Slaviji: „Svi smo pod nadstrešnicom“

Pored studenata i poljoprivrednika, na Slaviju su u nedelju izašli i srednjoškolci, glumci, aktivisti i drugi građani. MUP je procenio da je protestu prisustvovalo oko 29.000 ljudi, dok su iz Arhiva javnih skupova naveli da nikada nisu imali tako veliki zadatak, te da ne znaju kada će moći da daju procenu broja demonstranata

Intervju: Branislav Guta Grubački

Režim je potcenio mladost

“Biće velika sramota za celo društvo kad se ovo završi. Ne znam kako ćemo kada počne da se odmotava sva nakaznost ovog režima, sa kojom su ljudi kohabitirali, prihvatali je ili bili njen deo. To su neverovatne stvari koje su nekako prolazile. Uvek sam imao nadu da se to taloži negde, da će kad-tad da eskalira, da taj čir mora da pukne”

Targetirani aktivisti

Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.

Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.

Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.

Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.

Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.

Satanizacija civilnog društva

Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.

Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.

U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

Plenumski način odlučivanja

Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.

„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.

Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.

Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.

Metod iz „Blokadne kuharice“

Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.

Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.

Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.

U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.

Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“

„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.

', title: 'Ko govori u ime studenata: Topli zec za aktiviste i ostale', pubdate: '2025-01-06 15:00:16', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Aktivisti,Blokada fakulteta,Studentski protesti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Ko govori u ime studenata: Topli zec za aktiviste i ostale', 'pageContent': '

„Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra, nemojte, deco, da se tučete oko toga“, rekao je u programu koji je emitovan uživo, na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana, neposredno nakon početka studentskih protesta.

Predsednikov mig ozbiljno su shvatili tabloidi i drugi režimski mediji, te od tog trenutka neprestano traje kampanja protiv studenata. Oni se kontinuirano nazivaju stranim plaćenicima i rušiteljima države, a medijska propaganda dostigla je vrhunac kada su „Večernje novosti“ objavile lična dokumenta studenata Lazara i Luke Stojakovića, insinuirajući da studentske proteste predvode Hrvati.

Kako bi se, tobože, dokazalo da iza studentskih protesta stoje razne interesne grupe, a ne studenti, tabloidi pišu o raznim imenima. Tu su već spomenuti Hrvati, a među kandidatima za nalogodavce protesta našli su se, između ostalih, i Dragan Đilas, Aljbin Kurti, kolektivni Zapad, Sarajevo i hrvatska Sigurnosno-obavještajna agencija.

Ko su organizatori protesta?

„Običan građanin mora da zna razliku šta je student, a šta student-organizator protesta“, naslov je teksta koji je objavio portal B92 na zalasku godine. U tekstu se, ponovo, ponavlja da studentske proteste predvodi mali broj ljudi koji slušaju naredbe od nekog odozgo.

Iako studenti već mesec dana uporno ponavljaju da nema organizatora protesta, već da je temelj pobune dogovor samih studenata, iako je „plenum“ postala najkorišćenija reč u javnom prostoru, tabloidni narativ da iza svega stoje „strani plaćenici“ i NVO aktivisti – ne prestaje.

Nekim studentima takođe nije pravo da se u njihovo ime stalno u kritičkim medijima stalno pojavljuju isti ili slični sagovornici. Studenti u blokadi Pravnog fakulteta su se sada ogradili od svih aktivista i članova nevladinih organizacija.

„Samim tim, njihovi članovi ne smeju biti promovisani kao predstavnici studenata. Svako dalje njihovo gostovanje u ime studenata smatramo zlonamernim i protiv interesa blokada i ispunjenja zahteva“, piše u saopštenju studenata u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objavljenom u ponedeljak (6. januar).

 
View this post on Instagram
 

A post shared by Правни у блокади (@blokada_pravni)

Targetirani aktivisti

Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.

Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.

Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.

Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.

Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.

Satanizacija civilnog društva

Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.

Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.

U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

Plenumski način odlučivanja

Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.

„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.

Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.

Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.

Metod iz „Blokadne kuharice“

Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.

Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.

Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.

U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.

Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“

„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.

', 'pageDate': '2025-01-06 15:00:16', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });