Komentar
Vučićev novosadski miting: Demonstracija sile i strateški uzmakCilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
Visoka izlaznost će, kažu sagovornici “Vremena”, biti pokazatelj da li je Studentski pokret, kao neočekivana politička sila koja se pojavila nakon novosadske tragedije, uspeo u nameri da građanima vrati nadu da je moguće izaći iz ćorsokaka u kojem se zaglavila Srbija. Istovremeno, ona će biti i znak da naprednjaci nisu uspeli da značajan broj građana koji su protiv njih oteraju u apstinenciju
Treća tribina u serijalu “Srbija pred izborom”, koji nedeljnik “Vreme” organizuje uoči predstojećih izbora, održana je 5. oktobra u Čačku. Na godišnjicu pada Miloševićevog režima okupili smo se u gradu koji je tom događaju dao veliki doprinos, u trenutku kada se Srbija ponovo nalazi pred istorijskim izborom: između kleptokratskog režima s jedne i naroda i studenata s druge strane. Odlučuje se o budućnosti zemlje: hoćemo li i dalje živeti pod nenormalnim kultom ličnosti, izloženi korupciji koja ubija, ili ćemo postati normalna i uređena država. A kada je reč o izborima kao načinu da se ta odluka donese, koje su sličnosti, a koje razlike između 5. oktobra 2000. i današnjih prilika? O ovim i drugim temama govorili su: profesor Bojan Pajtić, novinar OzonPressa Stojan Marković i novinar “Vremena” Nedim Sejdinović. Tribinu je vodio Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik “Vremena”
Druga tribina u serijalu “Srbija pred izborom”, koji nedeljnik “Vreme” organizuje uoči predstojećih izbora, održana je 27. septembra u Banatskom Velikom Selu, u prostorijama Soltur 95. Kako izgledaju predizborne kampanje i šta njihovi dosadašnji rezultati govore o odnosu političkih snaga? Šta pokazuju istraživanja javnog mnjenja, šta smo do sada videli i šta možemo da očekujemo u danima koji prethode izborima, na sam izborni dan i nakon njega? O tome smo razgovarali, ali i o medijskoj sceni u predizbornom ambijentu – o ogoljenoj propagandi i načinu na koji vlast pokušava da oblikuje javnost. Neizostavne teme bile su i režimsko nasilje, izborne prevare, pritisci i različiti oblici političkih manipulacija, kao i uloga međunarodne zajednice i njeno mesto u ovdašnjim političkim procesima. Pred vama je transkript dela razgovora.Govornici: Dušan Lj. Milenković, politički konsultant; Željko Bodrožić, novinar i predsednik NUNS-a; Nedim Sejdinović, novinar nedeljnika “Vreme”; moderator: Filip Švarm, urednik “Vremena”
“I Mađarov pokret i studenti odoleli su stalnim pokušajima vlasti da unese razdor u njihove redove. To je veoma važno u kampanji u kojoj ste neprestano izloženi pritiscima i provokacijama. Izdvojio bih i ton njihovih poruka i kampanje. One su pozitivne i energične, ulivaju ljudima nadu i vraćaju veru da je promena moguća. Mislim da upravo jasnoća takvog govora, uz poruku nade, objašnjava zašto njihova kampanja dopire do toliko ljudi”
Prva u seriji tribina koje nedeljnik “Vreme” organizuje pod nazivom “Srbija pred izborom” održana je 21. septembra u Gornjem Milanovcu, u prostorijama udruženja građana “Uzinat”. Zajedno sa našim sagovornicima pokušali smo da odgovorimo na pitanja kako izgleda raspoloženje javnosti na početku izborne kampanje i šta možemo očekivati u narednim mesecima. Razgovarali smo o političkom pozicioniranju pred izbore, pritiscima, manipulacijama i uslovima u kojima se odvija politička utakmica, raspoloženju građana i promenama u javnom mnjenju, kao i o lokalnom aktivizmu i njegovoj ulozi u podršci studentskom pokretu. Pred vama je transkript dela tribine. Govornici: Boban Stojanović, politikolog; Nedim Sejdinović, novinar nedeljnika “Vreme”; Damir Agović, grupa građana “Uzinat”; Moderator: Filip Švarm, urednik "Vremena"
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Vučićeva vlast je godinama među političkim predstavnicima manjina kultivisala elitu kojoj je dobro išlo – politički i poslovno. Ali sada se sve to zaljuljalo i moglo bi biti presudno u sudaru režima i Studentske liste
Treba da budemo budni i spremni da branimo izbornu volju, ali masovna izlaznost i ubedljiva pobeda Studentske liste to će uraditi na najbolji način. Studenti imaju rešenja, čak i kada javnost o njima nije obaveštena – priroda izborne kampanje zahteva da se sve ne otkriva. Imaju scenario A, B I C za izborni dan i vreme posle njega; planiraju i – pošto su pametniji, oni ne popuštaju, već se organizuju. Nemam nikakvih sumnji u pobedu Studentske liste na ovim izborima
Srbija nema precizne podatke gde se i kako odlaže opasni otpad, da li su zatrovani zemljište, reke i podzemne vode. Vesti o tome traju jedan dan, kaže Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine. A trovanje traje generacijama
Blickrig smene direktora svih ANN medija u regionu pre desetak dana ne ulivaju poverenje. Tako se to ne radi ako nije u pitanju neprijateljsko preuzimanje. Na mesto direktora samog je sebe postavio jedan od vlasnika kompanije, Pedro Vargas David. Nije nevažno reći da je Davidov otac, za kojeg je Vučić slavodobitno rekao da je njegov blizak prijatelj, Mario David, bio dugogodišnji savetnik Viktora Orbana. Nije nevažno reći ni da je Alpak suvlasnik velike mađarske tehnološko-telekomunikacione grupe 4iG, koja je tokom vlasti Viktora Orbana zaradila brdo novca zahvaljujući državnim poslovima i akvizicijama strateške infrastrukture
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Kao što bezbednjaci kažu da najveća snaga tajnih službi leži u fami o njihovoj svemoći, čitav vučićevsko-naprednjački angažman od pada nadstrešnice naovamo zasniva se na pokušaju da se zadrži, odnosno povrati percepcija svemoći. Tome služe ogoljeno političko nasilje, silne šatre i televizijski program “Vučić 24/7”. A sva je šansa da je Vučić takođe sazreo da padne i da, koliko god se trudio i šta god radio, retko ko osim “ispodšatraša” – i to ne svih – veruje da je svemoćan
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
Neobično je žilava ogromna podrška Studentskoj listi i bilo bi iznenađenje da se bilo koji birač predomisli jer mu se ne sviđa ovaj ili onaj kandidat, kaže politikolog Vujo Ilić za novi broj „Vremena“
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
Već sada se vidi da će na parlamentarnim izborima biti više antivučićevskih kolona, koje su posledica sujeta i sitnih interesa a ne ozbiljne političke strategije. Dobra je stvar, međutim, to što je veći deo opozicionih faktora najavio da će podržati predsedničkog kandidata kojeg bude predložila studentska lista, pa to može biti mesto nekakve sinergije. Naravno, možemo se nadati da će predsednički kandidat studentske liste biti neko ko može da bude prihvatljiv najširem biračkom telu. Dobra je vest i to što do sada nisu napravljene nepopravljive greške
Na sajtu „Vremena“ prenesen je deo intervjua Gavrila Andrića sa akcentom na njegove optužbe Lazara Dinića i Ivana Bjelića. Ne zove se druga strana. Ne navodi se izjava Dinićeva povodom ovog slučaja objavljena na Instagramu, ali i u nekim medijima. Čak se ne navodi ni to da je, eto, to isti taj Dinić koji je boravio sedam meseci u pritvoru
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Iz saopštenja tužilaštva stiče se utisak da se uloga bivšeg šefa beogradske policije u čitavom događaju kontinuirano umanjuje. Da li je to zaista rezultat do sada sprovedenih dokaznih radnji i novih saznanja prikupljenih tokom istrage ili je reč o relativizaciji njegove uloge iz nekog drugog razloga, teško je utvrditi. Ipak, imajući u vidu sve čudne i neuobičajene poteze Visokog javnog tužilaštva u Beogradu, sasvim je opravdano sumnjati da se radi o relativizaciji odgovornosti i da neko sa veoma visokog položaja pokušava da zaštiti Milića
Srbija, korak po korak, postaje ne samo nestabilna iznutra već i faktor nervoze u regionu. Pričam o ekscesima i trzavicama sa vlastima Crne Gore, pa Hrvatske, Bosne i Hercegovine. I, naravno, zapaljivoj atmosferi u odnosima sa Prištinom – čemu, doduše, Priština mnogo više kumuje. Ni jedan od naših suseda nema toliko komplikovane i napete odnose sa okruženjem kao današnja vlast u Srbiji. A to uopšte ne odražava ono kako mi – narod i građani ove zemlje, želimo da živimo i kako doživljavamo druge zemlje i narode oko nas
Naprednjaci u Novom Sadu nastavljaju da „treniraju strogoću”, što je zapravo deminutiv za sadističko političko nasilje koje se sprovodi prema kritičarima režima. U glavnom gradu Vojvodine otpor je najžešći i najjači, i valjda je ideja da se tu na njega mora najjače i udariti
Zahtevi za ostavkom direktora Radivoja Petrovog Stojkovića (na slici) postoje praktično od početka protesta. Zbog načina na koji su odavali počast žrtvama nadstrešnice, nazivao je učenike “paganima”, poredio ih sa “albanskom iredentom”, bili su “petokolonaši”, a ustvrdio je i da oni koji nisu religiozni – nemaju dušu! Đaci i zaposleni tvrde da ih je psihički maltretirao i šikanirao na različite načine
Korupcija je prvi i najveći neprijatelj EU članstva. Prilagodba evropskim normativnim, institucionalnim i proceduralnim standardima značajniji je dio ulaska neke države u EU. To je način da se ubrza izgradnja političke samosvijesti i institucionalne infrastrukture demokratske države u zemljama s vrlo oskudnom ili nikakvom demokratskom tradicijom. Bez zadovoljavanja bar minimuma tih standarda, ne samo da nije moguće funkcionirati unutar EU već članstvo nema nikakvog smisla. Dakle, neka “utješna nagrada” nema nikakvog smisla
Postavlja se već neko vreme pitanje da li je Vučićeva vladavina zapravo hipertrofija i metastaza političkog liderstva, koje su neprestano proizvodili kreatori javnog mnjenja, svih ovih godina. Da li je, zahvaljujući njemu, potreba za liderima koji će se pitati za sve – građanima postala kost u grlu od koje se ne može disati? Da li je u tom pogledu studentski pokret u pravu kada želi da preokrene ovu tradiciju, odnosno kada veruje da neliderskom politikom može promeniti Srbiju? Odnosno – da li se Vučić može srušiti bez “jakog lidera”
