Šta sve čeka birače i zašto ničija ne gori do zore

Po čemu će Srpska napredna stranka biti ubeležena u istoriji političkih i društvenih dosegnuća? Kao i mnoge druge vladajuće stranke u autoritarnim i hibridnim režimima – po korupciji eonskih razmera, kriminalizaciji i dekultivizaciji društva, porobljavanju institucija, obesmišljavanju demokratskih procesa i izbora, karikaturalnoj propagandi i kultu još karikaturalnijeg vođe. Toliko puta su ove dijagnoze izrečene u ono nešto malo nekontrolisanih medija i na društvenim mrežama da pomalo liče na izanđale fraze iz pornografskih filmova. Čisto čoveku, kada ih čuje, dođe da uzvikne: daj malo, promeni ploču! No, zaista je teško smisliti nešto novo u pornografiji, pa i u ovoj političkoj pornografiji u kojoj živimo. Imaš ograničen broj poza i fraza. Nećeš valjda na vrhuncu strasti ili boli pričati o Tukididu.

Elem, kada se milion puta izreknu i najveće istine počnu da zvuče kao laž i počinju da proizvode kontraefekat. Zapravo je to uobičajeni paradoks, pogotovo u nakaradnim društvima, i ne odnosi se samo na političku vlast. Sa punim razlogom kritikujete nekoga ko je kapilarno, kao obrnuti alhemičar, uspeo da opogani svaku česticu društva, a time mu zapravo činite uslugu. Njemu odgovara da se percipira kao neko ko ima enormnu moć, makar i razornu, jer iz te percepcije baštini dodatnu snagu. Kao što bezbednjaci kažu da najveća snaga tajnih službi leži u fami o njihovoj svemoći, čitav vučićevsko-naprednjački angažman od pada nadstrešnice naovamo zasniva se na pokušaju da se zadrži, odnosno povrati percepcija svemoći. Tome služe ogoljeno političko nasilje, silne šatre i televizijski program “Vučić 24/7”.

Izbori su, pogotovo ovi koji su pred nama, ako ih ikada bude, najbolji pokazatelj ovog paradoksa. Apsolutno svaki ljudski stvor, sa iole razvijenim kognitivnim veštinama, koji živi u Srbiji ili ga Srbija iz nekog razloga interesuje – zna da je vođa, uz podršku svojih poznatih i manje poznatih saradnika, Srpsku naprednu stranku kreirao kao mašinu za dobijanje izbora. I to, po svaku cenu. Nema prevarne radnje koju oni nisu ili neće iskoristiti. Kako kaže naša sagovornica, neverovatna je njihova inventivnost po ovom pitanju. Što nije ni čudno, jer ništa drugo i ne rade. Čitava politika SNS-a zasniva se na pridobijanju, kupovini i otimanju glasova na nekakvim izborima, bilo onim za studentski parlament ili pravim parlamentarnim. Nemaju vremena da se nečim drugim bave, zato ništa u državi i ne funkcioniše. Ni noćni čuvar ne čuva nego danju skuplja glasove, a noću spava u svom krevetu.

NAPREDNJACI NE KRIJU DA KRADU IZBORE

Znaju sve to i stranci. Neki i bolje od nas. Svi izveštaji koje smo čitali, bilo da je reč o Odihrovim izveštajima, bilo oni o napretku Srbije na njenom “galopirajućem” putu ka EU, diplomatskim jezikom kažu vrlo jasno: Vučić krade izbore! Nećemo sada ulaziti u to da li koriste baš sve mehanizme pritiska da ga obuzdaju ili ga tek onako malo klepnu po ušima. Kako god bilo, preporuke koje Srbija dobija prolaze kao sve demokratske upute koje pristižu sa Zapada. Režim se malo igra sa njima, pa ih baci sa terase u vazda otvorenu septičku jamu. A onda se malo i zeza sa njima.

A ključne preporuke Odihra, da se podsetimo, jesu da se izvrši stvarna revizija biračkog spiska uz učešće relevantnih institucija, političkih stranaka i civilnog društva, da se jasno razdvoji država od stranke i spreči zloupotreba javnih funkcija i državnih resursa u izbornom procesu, da se spreči pritisak i zastrašivanje birača i obezbedi nezavisnost Rema, kako bi se opet obezbedila efikasna kontrola medija tokom kampanje. Dakle, sve ono što naprednjaci neće ispuniti dok stoje na nogama. Radije će umreti pod šatrom od vrućine.

Hoćemo reći: ne trude se mnogo oni da ubede bilo koga da su regularni izbori u Srbiji. Pogotovo u ovo poslednje vreme. Naprotiv, poručuju sledeće: da – krademo izbore, da – mnogo smo jaki i ne možete nam ništa! I nisu ništa novoga smislili. Slični režimi koji na društvo deluju kao sumporna kiselina radili su i rade to isto.

A šta je smisao toga? Ima mnogo politikološke literature koja se bavila ovim fenomenom, recimo izbornim manipulacijama u Rusiji. Izborne prevare služe i za to da se pošalje signal da će vlast upotrebiti sva raspoloživa sredstva da se održi. Cilj je da se demotivišu birači koji bi glasali za opoziciju, uz poruku – nemoj džaba da pokušavaš, mi ćemo ionako pobediti! Osim toga, time se smanjuje i mogućnost postizbornih protesta koji bi se eventualno zbili nakon pokradenih izbora. Maksima je da ne morate građaninu ukrasti glas ako ga prethodno ubedite da njegov glas ionako ništa ne vredi, što opet utiče na smanjenu izlaznost. I to je možda i ključna stvar izbora koji su pred nama. Izbornih “nepravilnosti” će biti koliko god hoćete, ali je ključna stvar da li će građani razumeti da ničija nije do zore gorela.

“VEĆ SU MNOGE PALE VLASTI, PA ĆEŠ I TI DRAGI PASTI”

Elem, ovo negde pali, a negde bogami ne. Mnoge su vlasti izgubile utakmicu u kojoj je sve unapred bilo namešteno. Pesnik je rekao: “Već su mnoge pale vlasti, pa ćeš i ti, dragi, pasti”. Ne moramo tragati po politikološkoj literaturi, dovoljno je setiti se Miloševića. Ili baciti pogled preko tarabe, u Mađarsku, gde su mnogi mislili da će Vučićev jaran po korupciji, medijskom mraku i izbornim prevarama Viktor Orban vladati večno, a eno ga sada, štrecne se svako malo kada neko otvori vrata. Misli da su došli po njega. A sva je šansa da je Vučić takođe sazreo da padne i da, koliko god se trudio i šta god radio, retko ko osim “ispodšatraša”, i to ne svih, veruje da je svemoćan. Više liči na nekoga ko je spakovan za ropotarnicu istorije. I da ćemo se uskoro, kada ga vidimo u svoj njegovoj bedi kada ostane bez desetina kamera koje ga prate, pitati kako nam se uopšte moglo desiti takvo nešto kao što je on.

Politika je čudna stvar. Jednog trenutka ti sve ide od ruke, a onda te isto to počne grobariti. Možda se i najnoviji medijski Alpac menadžment vrati Vučiću kao bumerang, koliko god para slupao na njega. Mnogo je ljutih čak i onih oko njega, a samo retki se ohrabre da mu to i kažu. Osim toga, na ovim izborima ima vrlo ozbiljnog protivnika koji za razliku od njega nije otkrio sve karte. Nasuprot njemu, stoje i građani koji su koliko-toliko politički sazreli i znaju za jadac.

O tome šta nas očekuje na narednim izborima, kada je reč o naprednjačkoj imaginaciji za izborni “menadžment”, razgovarali smo sa Rašom Nedeljkovim iz Crte, Radivojem Jovovićem, politikologom i poslanikom u Skupštini AP Vojvodine, i Anom Jakovljević, koja je, kao predstavnica Narodnog pokreta Srbije, bila članica Radne grupe za unapređenje izbornog procesa u skladu sa preporukama Odihra, dakle radne grupe koju su početkom prošle godine napustili predstavnici opozicije, a nakon njih i ljudi iz civilnog društva. Potom je formirana Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, čije članove je imenovala Skupština Srbije, a u kojoj sede i predstavnici NPS-a, sa kojima naša sagovornica sarađuje.

foto: aleksandar barda / fonet

“ODIHR U PUNOM KAPACITETU”

Crta se poslednjih godina profilisala kao respektabilna organizacija za kontrolu i unapređenje izbornog procesa, kao i za istraživanje političkih preferencija građana. Programski direktor Raša Nedeljkov na početku razgovora podseća nas da je Odihr dao 54 preporuke za unapređenje izbornog procesa u Srbiji, od kojih je 15 prioritetnih. Po Crtinoj oceni, kaže, ispunjene su samo dve prioritetne preporuke iz poslednja dva izborna ciklusa, republičkog i beogradskog – jedna se odnosi na uvođenje razumnog ograničenja troškova kampanje, a druga na uvođenje standardizovanih, obaveznih obuka u Riku za članove biračkog odbora.

“Odihr će ocenu ispunjenosti svojih preporuka dati nakon što se izbori završe. Činjenica da je Odihr odlučio da na izbore u Srbiji pošalje posmatračku misiju u punom kapacitetu dovoljno govori o tome kakvi su izborni uslovi. Odihr na taj način ne posmatra izbore u zemljama koje ne daju razloga za sumnju u integritet izbornog procesa”, kaže Nedeljkov.

Nedeljkov kaže da se vlast poziva na ispunjenje preporuka Odihra kada donosi odluku o novim paravanima za biračka mesta, a u stvari “tim paravanima pokušava da zakloni pogled na ključne probleme koji se uporno ne rešavaju, a Odihr ih ponavlja godinama”: ogromna medijska neravnopravnost učesnika u izborima, pritisci na birače, zloupotreba javnih resursa i brisanje granice između države i stranke na vlasti…

“Napravljeni su neki nepotpuni koraci ka većoj transparentnosti evidencije birača i formirana je Komisija za reviziju biračkog spiska, ali ona ne radi predviđenim tempom i do predstojećih izbora – ako oni zaista budu raspisani za oktobar – neće izaći s izveštajem o stanju biračkog spiska, pa samim tim nema ni teoretske šanse da ponudi argumente koji bi mogli da utiču na rast poverenja javnosti u birački spisak. Da podsetim, po Crtinom istraživanju javnog mnjenja, čak 47 odsto građana ne veruje da država može da obezbedi tačnost biračkog spiska”, kaže Nedeljkov.

“VRATITI NORMALNOST U IZBORNI PROCES”

On ukazuje i na to da se stanje u medijima u realnom vremenu, pred našim očima pogoršava.

“Dok nastaje vaš tekst, svedočimo riziku da izrazito loše stanje pluralizma u medijima ubrzo postane još gore, usled kontroverznog prelaska medija iz Adria News Networka u ruke novog vlasnika. Opravdano je strahovanje da ćemo se još više udaljiti od medijske ravnopravnosti učesnika u izborima, tj. od fundamentalnog demokratskog standarda da građani na izborima mogu da donesu informisanu odluku. Stvarnost se kao incident probija u medije bliske vlasti, pa na trenutke vidimo obrise drugog ogromnog problema koji izbore opterećuje već dugi niz godina – guste mreže političkog klijentelizma unutar koje građanima vlast za glasove daje (ili samo obećava) zaposlenja, socijalna davanja i druge ‘povlastice’”, kaže naš sagovornik.

Nedeljkov dodaje da Crta odavno insistira na temi političkih pritisaka koji se sprovode nad građanima.

“Primer nesrećnog čoveka koji je, kako je kazao predsedniku, ostao bez posla u komunalnom preduzeću u Merošini, minijaturna je ilustracija sistema pretnji, ucena i ‘usluga’, o kojem ljudi i dalje uglavnom izbegavaju da govore otvoreno, ne verujući da postoje institucije koje bi mogle da ih zaštite. Granica između države i partije kontinuirano se briše, što se ogleda u nekontrolisanoj zloupotrebi javnih resursa i funkcija, tj. gomilanju nezakonitih prednosti jedne strane”, konstatuje Nedeljkov.

Po njemu, posebnu zebnju izaziva činjenica da su lokalni izbori koji su održani u poslednjih godinu i nešto više pokazali porast nasilja – iskustva iz Bora, Kule, Bajine Bašte, itd.

“Moramo da vratimo normalnost u izborni proces – da se na izborima kandiduje i glasa bez bilo kakvog straha i rizika”, kaže on.

“DRUGAČIJE OKOLNOSTI”

Nedeljkov ipak kaže da će se naredni parlamentarni izbori razlikovati od svih prethodnih u poslednjih 14 godina.

“Razlika je već sada jasna – posle dugo vremena izbori će imati zaista kompetitivan karakter, pošto postoji politička konkurencija usled koje su rezultati neizvesni. To je dobra vest za demokratiju, ali može da znači da će se stranke na vlasti braniti još većim pritiscima na građane, medije, političke protivnike, posmatrače, kao i još većom zloupotrebom državnih i javnih resursa, još gušćim medijskim mrakom”, dodaje on.

Ističe da se snažna politička alternativa u Srbiji ukazala uprkos okolnostima u kojima je “vlast čvrstom rukom kontrolisala skoro ceo institucionalni i javni prostor”.

“To govori da, uprkos daljem pogoršanju izbornih uslova, visok nivo mobilizacije i ozbiljna priprema za zaštitu integriteta izbornog procesa, uključujući popunjavanje svih biračkih odbora obučenim članovima, može doprineti tome da rezultati verodostojno odražavaju izbornu volju birača”, zaključuje Nedeljkov.

“POŠTENA REVIZIJA BIRAČKOG SPISKA TEK KADA PADNE REŽIM”

Radivoje Jovović, politikolog i član pokrajinske parlamentarne grupe “Vojvodina uz studente”, kaže u razgovoru za “Vreme” da je jasno da je “nulti problem” izbora u Srbiji birački spisak, ali da će se očigledno na njegovu poštenu reviziju moći računati tek sa padom režima Srpske napredne stranke. Posle biračkog spiskla, za Jovovića je ključni problem “potpuna neravnopravnost celog izbornog ambijenta”.

“To podrazumeva režimsku zloupotrebu javnih finansija i drugih resursa, pritiske na radnike u javnom sektoru (naročito na radnike sa ugovorima na određeno vreme), ali i pritiske u onim delovima privatnog sektora u kojima se režimu bliski ljudi pojavljuju kao poslodavci. Posebno težak oblik pritiska predstavljaće ucenjivanje i zastrašivanje korisnika socijalnih usluga i različitih oblika socijalne sigurnosti – ljudi čija egzistencija direktno zavisi od odluka javnih vlasti”, kaže Jovović.

On takođe potcrtava problem sa dodatnim sužavanjem slobodnog medijskog prostora, kao posledica promena u vlasničkoj i uređivačkoj strukturi medija iz Adria News Networka.

“Ova kampanja će biti jedan od najozbiljnijih primera neravnopravnosti pristupa medijima. Na to se samo nadovezuje funkcionerska kampanja – naročito predsednika republike – koja već sada, pre raspisivanja izbora, krši sva pravila dobrog ukusa i pravnog smisla, i pokazuje da će biti najvećeg obima do sada”, navodi on.

foto: zorica popović

“BIRAČI MORAJU IMATI PUN OSEĆAJ ZAŠTITE, SIGURNOSTI I GRAĐANSKE SOLIDARNOSTI”

Jovović na dan izbora očekuje organizovano dovođenje “fantomskih birača” iz zemalja u okruženju, ali u tom smislu i “političku zloupotrebu izbeglica, migranata, pa i stranih radnika zaposlenih u kompanijama u bliskim odnosima sa predstavnicima vlasti”.

“Očekujem i manipulacije glasovima lica koja glasaju van svog biračkog mesta (stara i nepokretna lica…). Strah od poraza nateraće režim i na nikad ozbiljnije nasilje i zastrašivanje birača, kao i na pritiske na članove biračkih odbora i kršenje brojnih proceduralnih pravila koja pojedinačno mogu izgledati mala, ali zbirno mogu ozbiljno uticati na izborni ishod. Zato će biti izuzetno važno da svako biračko mesto bude dobro pokriveno kontrolorima i nezavisnim posmatračima, a od posebnog značaja biće i snažna i dobro upućena međunarodna posmatračka misija”, navodi Jovović.

Smatra da će od izuzetne važnosti biti i prisustvo građana i članova aktivističkih i političkih organizacija na ulicama na izborni dan, kao i posmatrača van biračkih mesta.

“Birači moraju imati pun osećaj zaštite, sigurnosti i građanske solidarnosti, koji im policija ni na koji način neće pružiti, već će još jednom stati u zaštitu režimskih batinaša; isto tako, moraju biti sprečene zloupotrebe izbornog procesa koje se dešavaju van biračkih mesta. Ukoliko režim ostvari ‘pobedu’ očitom zloupotrebom i krađom izbora, ne može se računati na institucije da to spreče. U takvom slučaju neophodno je reagovati odmah, da se ne bi propustio ključni momenat za iskazivanje građanskog nepristajanja. Ključan je broj građana koji će tokom izborne noći izaći na ulice. Nužno je pozvati građane da dođu u Beograd, a one koji to ne mogu, da izađu na trgove svojih gradova i sela. Biće nužna masovna i organizovana građanska neposlušnost. Jer demokratija se brani i onda kada institucije odbiju da je zaštite. Zapravo, naročito tada”, kaže Jovović.

KAKO JE IZGLEDALA “REVIZIJA”?

Sa Anom Jakovljević, narodnom poslanicom Narodnog pokreta Srbije, razgovaramo o tome kako je u praksi izgledala “stvarna revizija biračkog spiska uz učešće relevantnih institucija, političkih stranaka i civilnog društva”, koju su tražili i Odihr i predstavnici EU.

“Birački spisak je u haosu, a vlast deklarativno pokazuje spremnost da ga uredi, dok suštinski čini sve da se ozbiljna revizija ne sprovede. Komisija je uočila ozbiljne propuste u biračkom spisku, međutim vlast na svakom koraku opstruira rad ovog tela. Na osnovu s mukom prikupljenih podataka, Narodni pokret Srbije je napravio analize koje ćemo uskoro prezentovati javnosti. Kroz ovu komisiju uspeli smo malo da zavirimo u ‘crnu kutiju’ i prepoznamo određene trendove. Nažalost, neke stvari u koje smo ranije samo sumnjali sada su potvrđene”, kaže ona u razgovoru za “Vreme”.

Prema njenim rečima, dobijeni podaci još nisu dovoljni za potpunu sliku, ali omogućavaju opoziciji da postepeno sklapa “mozaik” načina na koje se biračkim spiskom manipuliše.

“Oni su veoma kreativni kada su izborne prevare u pitanju”, tvrdi Jakovljević. “Pritisak sa svih strana je zato veoma važan, kako bismo došli do što više informacija, anticipirali njihov sledeći korak i pokušali da ga predupredimo.”

Jakovljević kaže da režim preporuke Odihra tumači na svoj način. Kao jedan od primera navodi pitanje biračkih kabina. Tvrdi da RIK pokušava da uvede paravane, čime olakšava takozvani “bugarski voz”, odnosno kontrolisanje birača i njihovih glasačkih listića. “Oni kažu da je to preporuka Odihra, što nije tačno”, navodi ona.

Na pitanje da li je, uz političku volju vlasti, birački spisak, od formiranja Komisije u januaru ove godine do danas, mogao značajno da bude sređen, Jakovljević odgovara potvrdno.

“Kada imate političku volju, onda možete sve da uradite. Navedimo primer. Kao radna grupa, od Ministarstva unutrašnjih poslova tražili smo podatke o adresama. Na kraju smo dobili podatak da oni navodno za 80 odsto ljudi nemaju adrese. Bili smo zgranuti. Postavlja se pitanje kako uopšte pronalaze osobe na adresama ako za 80 odsto njih nemaju podatak gde žive”, kaže ona.

Sve u svemu, po rečima naše sagovornice, trenutno ne postoji ni teorijska mogućnost da dođe do bilo kakve relevantne promene biračkog spiska pre izbora, ukoliko oni budu održani u oktobru, kako se najavljuje. A birački spisak je, po njenim rečima, “crna rupa” izbora u Srbiji.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!