Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Bosanskohercegovački film „Gori vatra“, Pjera Žalice, aktuelan je na ovim nesrećnim prostorima odavno, a poslednjih meseci, nazivom, dobija dodatni ekskluzivitet.
Gore vatre svuda oko nas, a požari su pokazali da je Srbija funkcionalna država koliko je i učinkovit usisivač sa Temua od 10 evra. Ne samo požari, naravno.
Setimo se šta je potka političke satire snimljene 2003. godine, koja je skupila genijalne glumce sa raznih strana stare dobre Jugoslavije. U grad Tešanj, poznat po dobrom kiseljaku, stiže vest da će mu u goste pristići predsednik Amerike.
Lokalna elita se punom parom sprema za veliki događaj, kako bi čaršiju prikazali u što lepšem svetlu: sređuju se fasade, krpe rupe po putevima, priprema se kulturno-umetnički program… Žele da pokažu kako sve besprekorno funkcioniše, uključujući i suživot i međunacionalno pomirenje.
Hit filma je pesma Saše Lošića, koju je kasnije malo preuredio Halid Bešlić, a koja kaže: „Iznad Tešnja zora sviće, dobro doš’o, predsedniče“!
Na kraju, logično, sve odlazi dođavola! Ne možeš ti konstruisati paralelnu stvarnost, privid normalnosti, kada sve oko tebe pršti od nesreće, nepravde, ratnih trauma, laži, korupcije, kriminala i siromaštva. Negde mora da izbije vatra.
Dolazak predsednika Vučića u Novi Sad, i predstava koja ga prati – biće još više odsečena od stvarnosti nego ova tešanjska epizoda. Rasturili su naprednjaci sve čega su se dohvatili, izvršili urbicide po motivima poznatih stihova – „siđimo u gradove da bijemo gadove“, ali niko od njihovog aktivizma nije više nadrljao nego Novi Sad.
Preživeo je ovaj grad i ratne devedesete, i traumatičnu tranziciju dvehiljaditih, ali naprednjake nije. Sada je to prenapučena kasaba, grad neverovatnih nemogućnosti, u kojem na svakom ćošku osetite miris kanalizacija i čujete treset novokomponovanih songova.
Nigde nije tanja granica između kriminala i unutrašnjih organa, što između ostalog pokazuje i to što se malo-malo pa uhapsi neki šef novosadske policije. Ne, naravno, u okviru borbe protiv kriminala, nego kao posledica sukoba između mafijaških grupacija.
Novi Sad je naprednjačka zlatna koka u kojoj ordiniraju svi gangovi vezani za ovu stranku, peru pare, rade šta im je volja, ne poštuju se ni ovozemaljski, niti Božiji, niti oni stručni zakoni. Onaj Novi Sad zapravo više ne postoji, sada je to neko sasvim drugo mesto, neprepoznatljivo. Teško će ga biti reparirati, neke stvari su nepovratno otišle dođavola.
Neki će u besu reći da ovo nije samo posledica korupcije i nestručnosti, nego da iza toga stoji jasna namera. Tako odista i liči, ali ne treba preterivati. Nemaju naprednjaci nikakav plan, oni svojim habitusom razaraju.
Pad nadstrešnice u Novom Sadu nije tek neki incident pao sa neba, on je zapravo logična posledica gazdovanja vučićevaca ovim gradom i celom državom. Užasno to zvuči, ali zaista se može reći da je novosadska tragedija šlag na njihovoj paklenoj torti.
Jasno je zašto je naprednjacima važno da održe miting u Novom Sadu, i zašto su ga toliko puta do sada želeli održati, od pada nadstrešnice naovamo. U politici simboli igraju važnu ulogu, i dolazak Vučića u Novi Sad sa već poznatim i dosadnim cirkusom želi se prikazati kao smrtni udarac „blokaderima“. Ponovo je oslobođen najnemirniji grad.
Vučićeva moć počiva, kako je to mnogo puta rečeno, na percepciji njegove svemoći, i važno je da se vidi da mu niko ništa ne može, da nema nedodirljivih. I tako će biti, ako opet ne bude odložen, predstavljen naprednjački miting u glavnom gradu Vojvodine u poznatoj i dosadnoj, najprimitivnoj od kako je sveta i veka, režimskoj propagandi.
Treba vratiti i samopouzdanje novosadskim naprednjacima da nastave bez straha sa svojim „poslovima“, sada su malo ustrašeni i osramoćeni. U Novom Sadu je biti naprednjak zaista stvar za postideti se. Svuda u zemlji, ali u Novom Sadu je za bar nijansu to jače izraženo.
A šta ćemo gledati? Pa već sve znamo napamet. Stotine i stotine autobusa koji dovoze neke neobične ljude sa pivom u ruci, parkirane po obodima grada. Pristiće i naprednjačke elite u preskupim automobilima i preskupoj garderobi.
Policija će se sa svih strana sliti u Novi Sad, a tu su i ordinarni kriminalci – od onih koji dobijaju velike državne poslove do onih koji obijaju vikendice i kradu stare televizore i tepihe. Debeovci u farmerkama helankama, sa popularnim „pederušama“.
Građani Novog Sada, to se može čuti na svakom koraku, a bogami i čitati u tomovima na društvenim mrežama, dolazak Vučića međutim doživljavaju kao povratak zločinca na mesto zločina. Organizovaće se protestni skupovi, biće tu i neki performansi koji se spremaju u tišini. Naravno, sa ove strane neće biti nasilja, jer je nasilje zna se već čiji specijalitet.
Naprednjačka propaganda pumpaće kako je Vučić, iako mu je, je li, život u opasnosti, odlučio da dođe u Novi Sad i pokaže svoje istorijsko junaštvo. Međutim, jedino koga on treba da se plaši jesu ljudi oko njega.
Ali, ogromna diskrepanca između naprednjačkog propagandnog performansa i jednog uništenog i poniženog, opljačkanog grada i besnih građana – nekako će se iskazati. Tako to biva. Možda će se naprednjaci pokajati što su ovaj miting uopšte i organizovali, možda će njegovi efekti biti sasvim suprotni od onih koji su želeli.
Kako rekosmo, ne možeš ti konstruisati paralelnu stvarnost, privid normalnosti, kada sve oko tebe pršti od nesreće, nepravde, trauma, laži, korupcije, kriminala i siromaštva.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
