Peške, korak po korak, hodala sam sa studentima osamdesetak kilometara od Beograda do Novog Sada. Ljudi su ih usput sa suzama u očima pozdravljali kao oslobodioce. Od čega? Od beznađa u koje je propala ova nesrećna zemlja, od nenormalnosti koju svi osećaju u grudima, od bespomoćnosti naspram samožive vlasti
Među studentima opozicija nije dobrodošla. Šta onda ona može? Tim pitanjem se bavimo u novom broju nedeljnika „Vreme“
Radikalna desnica u svetu je u usponu. Njihov krajnji cilj je preusmeravanje globalnog ideološkog poretka. Da li je njihov uspeh nezaustavljiv?
Studenti u Srbiji danas nisu „antidržavni elementi”, kako ih pojedini predstavnici vlasti i mediji žele predstaviti – naprotiv, oni su pravi branioci države u njenom najboljem mogućem obliku, onakve kakva bi trebalo da bude prema sopstvenim postojećim zakonima i Ustavu
Rektorski kolegijum odbio je poziv predsednika Vučića na „dijalog“ što je naljutilo Anu Brnabić. Poslanik i profesor Đorđe Pavićević za „Vreme“ kaže da se univerziteti drže solidarno
Okupljanje je počelo u 10.30, nakon čega je planirana šetnja do Studentskog trga gde će pozdraviti studente sa okolnih fakulteta, a nakon toga će zajedno odati počast žrtvama nastradalim u padu novosadske železnice, kao i stradalima u Domu za stare u Barajevu
Po svemu sudeći, premijer Miloš Vučević je ostavku podneo samo pred kamerama. Transparentnost Srbija sada traži od Vlade i Skupštine da pokažu zvaničnu ostavku, ako uopšte postoji
„Niz nedoslednosti u javnim istupanjima predstavnika državnih organa ne uverava da je dijalog koji vodi ispunjenju studentskih zahteva moguć", saopštio Rektorski kolegijum
Nemanja Šarović, dugo partijski drug Aleksandra Vučića, stekao je novu popularnost reporterskim odlascima na mitinge SNS. Za naš njuzleter objašnjava zašto mu je žao ljudi koje tamo intervjuiše
Štrajk se polako širi Srbijom. Za 14. februar najavljena je obustava rada radnika u sistemu socijalne zaštite. U kakvom su položaju radnici? Šta su njihovi problemi? Da li je i ovaj sistem u krizi
U januaru je bilo četiri inicijative kojima su laureati nagrada pokušali da odbrane čast i ugled priznanja, ali i njihovih dodeljivača i celog društva
Studentski protesti u Srbiji i ostavka premijera Miloša Vučevića izazvali su oprečne reakcije političara u Crnoj Gori
Kako stvari stoje, pošto smo se zbog EXPO izložbe previše zadužili, invalidi, poljoprivreda i obrazovni sistem moraće da se strpe do 2027. godine, kada ova izložba bude završena pa bude više novca za njih
Reporterka „Vremena“ išla je sa studentima u protestni marš od Beograda do Novog Sada. Oni će tamo, zajedno sa kolegama iz Novog Sada, 1. februara blokirati tri mosta. „Vratila mi se vera u ljubav i u ljude“, rekla je za „Vreme“ studentkinja Dea Jovanović po ulasku u glavni grad Vojvodine
Studenti ne vuku šahovske figure da bi pobedili, kao mi, oni žele da obezbede uslove da bi se uopšte moglo igrati. Oni će, kako neko reče, nekome jednoga dana biti slavni preci. Hoćemo li i mi?
Na idiotsko pitanje “kome smetaju zakoni i pravna država” mi nažalost imamo odgovor. Isti oni koji žele da mirno sačekamo novu nadstrešnicu
Decenijama nakon što je Danska sprovodila prisilnu kontracepciju nad ženama na Grenlandu, posledice tog postupka i dalje odjekuju. „Skandal spirala“ samo je jedno od mračnih poglavlja odnosa između Grenlanda i Danske, dok sve više Grenlanđana zahteva potpunu nezavisnost
U SAD se godišnje rodi oko 255.000 beba čije su majke strankinje. Ova deca automatski dobijaju američko državljanstvo. Donald Tramp već od 19. februara 2025. hoće da ukine ovo pravo koje postoji više od 150 godina. Sagovornica „Vremena“ opisuje svoje iskustvo sa „porođajnim turizmom“ u Americi
Odluka Bundestaga da prihvati deo predloga Fridriha Merca o pooštravanju azilne politike izazvala je žestoku raspravu u nemačkom parlamentu
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Uspeh protesta valja odmeravati ne prema onome šta bismo sve želeli da se kroz njih postigne nego prema onome što su već postigli. A to što je postignuto ogromno je. Sve i kad bi protesti bili smesta obustavljeni, njihov trag ne bi se izgubio nego bi, naprotiv, delovao kao važna činjenica naše političke budućnosti i ovoj bi vlasti zasigurno skratio životni vek. Protesti mogu da dođu i prođu, ali njihov trag i učinak ostaje kao trajno političko dostignuće
Strah je nestao, nema prostora za manipulaciju organizacijom protesta, propaganda dopire do sve manjeg broja ljudi i ostavlja sve slabiji utisak. Ako jedan psihološki faktor može igrati važnu ulogu, to su zrelost ličnosti i snaga da se poraz prizna pre nego što budu uništeni i poslednji ostaci nezavisnih institucija i bude došlo do još masovnijeg prolivanja krvi
Počinje velika partija ping-ponga, zna se u čijim rukama su reketi, a kao sto će poslužiti Evropa i Rusija, dok ne smisle za sebe bolju ulogu
Ućutkivanje Sokrata, Produkcija Centar za kulturu,
Tivat i Bitef teatar, Beograd
U Evropi ionako poništenih međa Francuska i Holandija nemaju zajedničku granicu (onu starog kova), a reklo bi se da Holandija i ne upada u sferu kulturnog i kulturološkog uticaja znatno veće i značajnije Francuske, te im se kao primaran zajednički sadržatelj ipak prvenstveno nameće raspolućena a funkcionalna Belgija
Proboj (The Breakthrough, šved. Genombrottet), scenario Oskar Söderlund, režija Lisa Siwe, uloge Peter Egers, Matias Nordkvist, Netflix 2025.
