Nema para za pare

Odavno niste mogli da platite nešto 99,99 dinara. Kasirka će naprosto reći: „Sto, komšija.“

Kešom se ionako ne može platiti do poslednje pare. Para je kovana od bakra još 1778. godine, ali danas ne postoji kao kovanica.

Zašto? Pa uglavnom zato što se nema para za kovanje para.

„Narodna banka Srbije je ukinula kovanice u parama zbog visokih troškova izrade u odnosu na njihovu nominalnu vrednost, kao i činjenice da je inflacija obezvredila tako male iznose“, objašnjava Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Pare postoje i ne postoje

Ali, ne lezi vraže, u zakonu i dalje piše da je novčana jedinica u Srbiji dinar, koji se deli na sto para. I fiskalne kase moraju biti takve da zaokružuju na drugu decimalu dinara, to jest na paru.

„Još je para prisutna kao obračunska jedinica, te bi za njeno ukidanje trebalo promeniti sve relevantne propise, što je komplikovan proces, a trenutno nije ni u čijem fokusu“, kaže profesorka Popović za naš njuzleter Međuvreme.

Pre par godina, Tanjug se raspitao u institucijama zašto još računamo u parama koje ne postoje u kešu. I naišli su na čuveni sindrom Kvake 22.

Naime, Narodna banka (NBS) je navela da nije nadležna za zaokruživanje cena. Ministarstvo trgovine da takođe nije nadležno, a Ministarstvo finansija da je nadležna – NBS.

„Ako bismo uveli zaokruživanje, fiskalne kase, fiskalni, računovodstveni i softverski sistemi bi morali da se prilagode, što podrazumeva određene troškove“, kaže Popović.

Tako para istovremeno postoji i ne postoji. Ako se plaća karticom, onda je i dalje živa i zdrava. Ako se plaća kešom, onda se zaokruži, ljudi smo.

Promene u kovnici

Promene u sistemu kovanica došle su kad se Narodna banka Jugoslavije pretočila u Narodnu banku Srbije. Od te 2003. se kuju novčići od 1, 2, 5, 10 i 20 dinara.

Nisu još u opticaju svi najmlađi primerci kovanica. Forbs Srbija je u martu objavio da NBS pušta nov 1 dinar, dok novih 2 i 5 dinara još nisu krenuli do našeg džepa.

Novčić od 50 para se ne koristi još od 2008. godine. Ali šta kada bi neko u podrumu ili ostavi imao džak kovanica od 5, 10, 50 para? Pa ništa.

Pitali smo Željka Jelića iz Srpskog numizmatičkog društva mogu li se njima donirati ove neupotrebljive kovanice. On kaže da je donacija moguća, ali da primerci nemaju naročitu vrednost.

Dodaje da je jedina opcija da para ponovo dobije na značaju denominacija pomeranjem za dve decimale, što je rađeno za vreme inflacije. Čuveno brisanje nula koje nije na vidiku i nadamo se da nikada neće ni biti.

Ni Narodna banka Srbije ne prima ovakve donacije, osim ako nije reč o saradnji i razmeni sa drugim bankama, kažu u Centru za posetioce.

Trgovcima je pak para i dalje mila, kaže profesorka Popović, jer bolje zvuči kad nešto košta 99,99 nego 100 dinara.

„Ako cena nije okrugla, nego neznatno ispod određene cifre, to ima psihološki efekat na kupca, koji percipira proizvod jeftinijim.“