EURO 2024
Igra bez golova
Prava je šteta, a može se reći i nepravda, što su se dve najefikasnije i najkonkretnije ekipe – reprezentacije Španije i Nemačke – susrele već u četvrtfinalu
Istraživanje “Vremena”
Kako oružje iz Srbije završava u Ukrajini
Iako vlasti u Beogradu tvrde da se srpsko oružje “volšebno” pojavljuje u rukama ukrajinskih vojnika, podaci o trgovini i izvori “Vremena” kažu da je taj biznis dobro uigran. U ovoj igri smrti i velikog novca zarađuju mutni trgovci, dok Aleksandar Vučić i njegove vlasti kupuju američku političku podršku
Teroristički akt i tajne službe
Zašto je jedan žandarm morao da ispravlja propust celog bezbednosnog sektora
Javna je tajna da odsek policije zadužen za borbu protiv terorizma, kao i agenti Bezbednosno-informativne agencije, godinama unazad umesto ekstremista i potencijalnih terorista prate opozicione političare i aktiviste. Zato se nameće pitanje da li su vehabijski planovi ohrabreni nedostatkom profesionalizma u bezbednosnom sektoru nauštrb jačanja partijskih kadrova? Sumnja se da je napad spreman duže vreme. Ali šta je za to vreme radila BIA, a šta rukovodioci iz odeljenja za suzbijanje terorizma? Odgovora je malo i puni su nelogičnosti
Festival “Mirdita, dobar dan”
Normalizacija zabrane ili zabrana normalizacije
“Ako me pitate da li se osećam dobrodošlom u Srbiji od srpske države, moj odgovor je: ‘Ne’. Ali, da li osećam da sam dobrodošla u Beogradu i u Srbiji, moj odgovor je: ‘Uvek’”, kaže za “Vreme” Aurela Kadriu, učesnica neodržanog festivala “Mirdita, dobar dan”
Svi državni neprijatelji Srbije
Kad BIA hvata beleške
Kako jedan umetnik, koji se u Beogradu uputio zbog učešća na književnom festivalu Krokodil, može ugroziti nacionalnu bezbednost? Je li nam država toliko slaba? Šalje li vladajuća garnitura poruku svim građanima drugih država koju su podržali protest “Srbija protiv nasilja” da ovde nisu dobrodošli? Šta kaže dosadašnja praksa – hoće li i druge kritičare vlasti, bilo ovdašnje bilo vlasti Vladimira Putina, zadržati na granici? Kakva je situacija u drugim zemljama bivše Jugoslavije? Ratujemo li i dalje
Intervju: Siniša Malešević, sociolog
Kakav nam nacionalizam treba
“Zanimljivo je da je Dodik strukturalni proizvod Dejtonskog sporazuma. On je počeo kao komunista i bio je komunista dok je od toga imao koristi. Kad je Marković bio na vlasti, postao je reformista. Znamo da je za vreme rata bio švercer, a njegova stranka je bila u parlamentu, pa je imao poslanički imunitet. Onda je sa samo dva poslanika, uz američku pomoć, došao na vlast – tad je bio američki čovek. Zatim je bio blizak Tadiću, a protiv Vučića i Šešelja. Kada je Vučić stupio na vlast, postao je njegov čovek, a sad je i Putinov. Sve je prošao – od krajnje levice do krajnje desnice. On je dobar indikator da je sve to proizvod sistema koji kreira mogućnost za takve ljude. To nije morao biti Dodik, mogao je biti bilo ko”
Srbi u Hrvatskoj i Milorad Pupovac
Ples na žici
Kad bi Srbe u Hrvatskoj vodio neki političar nalik Dodiku, a ne Pupovcu, ta promena bi dovela do dvostrukih posledica. S jedne strane, preostale Srbe vratila bi u predsanaderovsko stanje večnog “remetilačkog faktora” pa bi protiv njih okrenula ne samo dokazane desničare već i srednju struju HDZ-a
EURO 2024
Otvaranje sezone lova na selektora
Od 24 ekipe na Evropskom prvenstvu, Srbija je bila 13. po vrednosti igrača (ukupno 313 miliona evra) i 14. po šansama da se nađe u finalu, ali nije ušla ni među 16 najboljih. Postigla je samo jedan gol, imala je najmanje upućenih šuteva na gol i najviše pasova unazad. Ukratko, bila je bleda senka ekipe koja je donedavno igrala na gol više
Scenario budućnosti
Košmar letnje noći
Kako će izgledati leto sredinom 21. veka u dramatično promenjenom svetu, gde ne migriraju samo ljudi nego i klima tako što Makareš dolazi u Madrid, Sofija se seli u Stokholm, a Sicilija u Beograd
Pogled drugih
Amerikanac u Srbiji
Ova zemlja sa svojom složenom istorijom i svetlom budućnošću prkosi lakoj kategorizaciji. Toplina njenog naroda, dubina njene kulture i lepota njenih predela ostavili su neizbrisiv trag u meni
Lokalni izbori u Nišu
Dr Milić neće proteste, nego će po pobedu kroz institucije pa dokle i kada stigne
Lider niške opozicije ponovo je odbacio mogućnost protesta u Nišu jer da to ne bi ništa promenilo. Ne kaže, međutim, kako misli nešto da promeni, jer vlast ne haje za optužbe da su izbori grubo pokradeni
Nevreme paralisalo prestonicu
Poplave u Beogradu: Na Petlovom brdu ženu spasavali iz bujice (snimak)
Nakon snažnog nevremena pojedini delovi Beograda su ostali poplavljeni
Hronika propadanja FK Partizan
Sve više crn, sve manje beo
Rat na relaciji navijači – uprava Partizana dobio je nove razmere Apelom za slobodan Partizan koji su potpisali bivši igrači kluba, njih skoro 80. Legende kluba iz Humske ponavljaju zahtev za smenom uprave, a taj se zahtev godinama uzvikuje na tribinama i na protestima navijača. Međutim, rukovodstvo u liku Milorada Vučelića i Miloša Vazure i dalje odoleva pritiscima. Da li je konačno došao trenutak da se na ovu, isuviše dugu priču, stavi tačka i da se “parni valjak” prepusti nekome ko bi njime bolje upravljao
Evropsko prvenstvo u fudbalu
Kraj agonije i bruke za Srbiju
Na prvom učešću na Evropskom prvenstvu posle 24 godine naša državna reprezentacija nije se proslavila i završila je učešće nakon prvog kruga na poslednjem mestu u grupi, uz dva remija i jedan poraz. I što je posebno razočaravajuće, uz bezidejnu i dosadnu igru, kakvu je malo ko pružio tokom prve faze turnira u Nemačkoj
Ispadi navijača i kazne UEFA
Balkansko crnilo u evropskom šarenilu
Znalo se, nažalost, da će navijači nekoliko balkanskih zemalja praviti najviše problema organizatorima i policiji. Više nikoga ni ne iznenađuje što se, osim na terenu, brukamo i na tribinama i ulicama nemačkih gradova. Potvrdilo se ponovo pred celim svetom da su mnogi “na ovim prostorima” i dalje zatrovani i zaslepljeni mržnjom, i zahvaljujući takvima čini se da brojni ljubitelji fudbala širom Evrope, a i sami organizatori, jedva čekaju da nam svima “vide leđa”
Tri Vučićeva Amerikanca
Ovde možeš sve, maj gringo
Da oni koji završe karijeru u Beloj kući često iskoriste veze stečene tamo kako bi razvijali sopstvene biznise – nije novo. Nije baš ni umesno, ali nije ni sasvim protivzakonito. U toj bari pokušava da zapliva i Aleksandar Vučić, obezbeđujući lepe lokacije za investicije ljudima poput Džareda Kušnera. I ne samo njega
Intervju: Branka Latinović, ambasadorka u penziji
Diplomatija ćutanja i traženja odobrenja
„U MIP-u se favorizuje partijsko zapošljavanje, protekcionaštvo, ćutanje, prodiru ljudi koji ne ispunjavaju važeće uslove za prijem, a potom imaju prioritet pri napredovanju kako u zemlji tako i u inostranstvu. Prevagnula je praksa da ništa ne smete da kažete ukoliko ne dobijete odobrenje”, kaže u intervjuu za „Vreme" Branka Latinović, ambasadorka u penziji
Štrajk u “Juri”
“Naši zahtevi su sramni jer je sramota da to uopšte neko mora da traži”
Zašto premijer Srbije nije odgovorio na apel Samostalnog sindikata da se uključi u rešavanje problema radnika “Jure”? Da li je ikoga briga za poštovanje zakona? I kako “Jura” zapošljava nove radnike dok štrajk još traje, iako to zakon zabranjuje
Intervju: Đorđe Stanković
SNS nema više legitimitet u Nišu
“Treba da sačekamo da se ceo izborni proces završi i da nakon toga sa većinskim koalicionim partnerima, odnosno Grupom građana ‘Dr Dragan Milić’, popričamo o tome ko će voditi naš grad. Mislim da je Dragana Sotirovski pokazni primer kako to ne treba činiti. Bilo je tu mnogo bahatosti i korupcionaških afera. U ovom trenutku Državna revizorska institucija boravi u Gradskoj kući i proverava sve ono što je prethodna gradonačelnica potpisivala i za šta će verovatno morati da odgovara”
Intervju: Dr Aleksandar Cvjetić
Treba da se čuje stručna javnost
“Nema ljudske aktivnosti bez rizika. Samo možete reći da je rizik prihvatljiv ili da nije prihvatljiv. Ali ne smemo da zastanemo pa da onda kasnimo za tehnologijom. Ljudi tu imaju neku isključivost, stalno su neki napadi. Prvo, ja nisam zaposlen u Rio Tintu, ja sam zaposlen na fakultetu i jedan sam od ljudi koji su radili na studiji, a ljudi stalno misle da branim Rio Tinto. Uopšte ne branim Rio Tinto, prosto branim struku”
SLAPP tužbe
Kako se kroji nepravda
Glavna namera SLAPP tužbi je da onemoguće rad novinara, medija i aktivista tako što ih dugim sudskim postupcima i besmislenim ročištima primorava da gube vreme i značajne resurse koje troše na odbranu. Često se ove tužbe predstavljaju kao slučajevi klevete, kršenja privatnosti ili zaštite podataka i autorskih prava, a uglavnom ih podnose korporacije, bogati pojedinci, vladina tela ili čak i sudije
Intervju: Dušan Pavlović
Bez obrazovane administracije nema stabilne vlasti
Poznato je da u našoj javnoj politici imamo dosta problema sa definisanjem prioriteta budžetskih projekata. Zašto potrošnja na vojsku i policiju raste brže od potrošnje na, recimo, obrazovanje? Zašto se grade stadioni kada delovi Srbije nemaju vodovod i kanalizaciju? Zašto se grade bolnice koje posle ne rade? Zašto se smanjuje zeleni prostor po gradovima, a uvećava poslovni prostor
Naprednjački direktori BIA
Svi Vučićevi šefovi tajne partijske policije
Niti se jedan direktor BIA u naprednjačkom korpusu vladavine ne može nazvati stručnjakom za bezbednosna pitanja. Možda samo oni koji su bili u v.d. stanju, a i to je upitno. Na početku su se naprednjaci malo “femkali”, pa su na čelo BIA postavljali nekakve pravnike, manje ili više poznate, a potom je došlo vreme kafanskog bahaćenja, pa su direktori postajali poznati partijski ljudi. Ali i oni su menjani, u skladu sa Vučićevim kadrovskim fintama. Rotira svoje ljude kako se ne bi predugo zadržali na nekoj funkciji i tako akumulirali moć koja bi njega mogla da ugrozi, kaže za “Vreme” Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sa razlogom nema Vučić poverenja u svoje saradnike, najbolje zna od kakvog su štofa napravljeni. Petrović dodaje da promene na čelu BIA imaju istu funkciju. Menjaju se direktori, a jedini pravi šef biva i ostaje sam predsednik
Lektira
Kad ministar roman piše
Knjiga, doduše, nije dobra, ali je zabavna. Verujem da razumete tu važnu distinkciju. Osim što je zabavna, knjiga je – to jest, pisac – u neku ruku i odvažna, jer se pozabavila nečim što je apsolutni tabu makar i kao distopijska fikcija, naročito severno od Dunava i Save
Maloletnici i kriminal
Zločini, kazne i društvo u kom živimo
Vrhovno javno tužilaštvo objavilo je početkom juna izveštaj o radu koji obiluje podacima o kriminalitetu za 2023. godinu. Posebno je zanimljiv deo koji se odnosi na maloletnički kriminal: iako je u odnosu na 2022. primetan neznatan pad ukupnog broja krivičnih dela, zabrinjava drastičan rast nasilnih i posebno teških dela, poput ubistava, silovanja i polnog uznemiravanja
Intervju, Aleksandar Dimitrijević, psiholog
Vrisak trauma ućutkanog društva
Sećam se pacijentkinje iz bolnice u Padinskoj Skeli, koja je u četrdesetim godinama prvi put bila depresivna i hospitalizovana jer joj je sin rekao: “Ti radiš celog života, nemaš ništa, a Arkanovi ljudi imaju sve.” Otišao je s njima, bio navučen na heroin i uništen. Ona nije došla u bolnicu zbog psihopatologije, već zbog socijalne patologije; društvo je bilo potpuno poremećeno, pa je posledično ona patila i morala je da potraži pomoć. U bolnici, ili u psihoterapiji, vi nekome pomognete, taj neko se vrati u porodicu ili u društvo izopačenog sistema vrednosti, kuljajućeg nasilja, i sve što ste postigli vrlo brzo biva uništeno
Osvetnička pornografija i digitalno nasilje nad ženama
Poslednja rupa na svirali institucija i zakona
Objavljivanje intimnih fotografija i video-snimaka bez odobrenja žrtve postoji koliko i društvene mreže. Međutim, Krivični zakonik u Srbiji osvetničku pornografiju još uvek ne prepoznaje kao krivično delo. Zbog toga brojne prijave za ovaj vid digitalnog nasilja završe netaknute u fiokama ili odbačene jer nadležni organi smatraju da ne postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo
