Vreme

Kultura sećanja

Medijska slika Srbije u Prvom svetskom ratu

Kako su i gde izlazile srpske novine od 1914. do 1918, o čemu su pisale i šta nisu prećutkivale, kakve su probleme imale i na koji način su ih rešavale i, posebno, zašto su mali oglasi bili toliko važni

In memoriam: Bojan Tončić (1967–2024)

Pisanjem protiv zaborava

Nedelja

Kosovo

Kurti ne prihvata međunarodne uslove za prijem Prištine u Savet Evrope

Aljbin Kurti je na sednici vlade u Prištini, rekao da je apsurdan zahtev da se nacrt statuta ZSO uputi Ustavnom sudu u Prištini

Međunarodni odnosi

Evropska turneja predsednika Sija: Rizik je ne sarađivati sa Kinom

Pre ugodne posete Srbiji, kineski predsednik Si Đinping imao je teške razgovore u Francuskoj. Na talonu su ogromna tržišta, novci, a možda i svetski mir

Pogled iz Rusije

Šta ruski mediji pišu o izlaganju Miloša Vučevića i novoj vladi Srbije

Fokus ruskih medija je uglavnom deo vezan za buduće odnose Srbije i Rusije te uvođenje odnosno neuvođenje sankcija Rusiji

Rezolucija o Srebrenici

Dačić: Vanredna sednica Saveta bezbednosti UN o BiH na zahtev Rusije

Ivica Dačić je rekao da je Rusija tražila zakazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN o BiH

Mogućnost izbora mora da postoji (1)

Podele po dubini

Birajući između dve loše opcije, opozicija je uspela da izabere treću, najgoru: da se međusobno posvađa i podeli. Paradoks je tim veći što su predmet spora bili, kako stvari stoje, samo beogradski izbori. Na ostale lokalne će kanda izaći i bojkot-stranke prepuštajući lokalnim odborima odluku o tome. Šteta će biti mnogo veća ukoliko se bojkot-stranke i “borbene” stranke nastave međusobno obračunavati, ostrašćeno deleći opoziciono biračko telo

Mogućnost izbora mora da postoji (2)

Život i smrt opozicije u Srbiji

Kada je izgledalo da bi opozicija konačno mogla da se izbori za neke predizborne koncesije i natera vlast da odstupi, koalicija “Srbija protiv nasilja” se pocepala i zbunila svoje birače: da li su predstojeći lokalni izbori jačanje snaga pred neku buduću bitku ili slavno umiranje nečega što je ličilo na pobedničku kombinaciju

FERKA

Otvoreno pismo predsedniku Srbije

Predstavnica Građanskih inicijativa Maja Stojanović uputila je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučuću povodom predstojećih lokalnih izbora. Prenosimo ga u celosti

Intervju: Sergej Gurijev, autor knjige Spin diktatori

Ima li leka protiv modernih autokrata

“Spin diktator treba da ubedi javnost da je on kompetentan lider. Zato mu je potreban ekonomski rast. Njegov problem je što mu je za ekonomski rast potreban savremeni sektor usluga zasnovan na znanju – a za to mu je potrebna kreativna klasa, preduzetnici i profesionalci sa visokim obrazovanjem. Dakle, ekonomski problem spin diktatora je taj što mu je za ekonomski rast potrebna obrazovana klasa, ali ako ova klasa postane previše brojna, ona postaje previše skupa za utišavanje i/ili kooptiranje. A što se više novca troši na utišavanje obrazovane klase, to ga je manje za ostatak društva”

Kultura sećanja: Ribnikar, Dubona i Malo Orašje

Zašto nismo bolji ljudi

Godinu dana od majskih ubistava, sedimo i dalje paralisani zlom koje nas preplavljuje, svađamo se oko toga da li izaći na izbore ili ne, dok sistem ne zakazuje samo u jednom – u sistematičnom uništavanju saosećanja i nade. Razum su nam već uništili

Intervju: Jelena Lončar, profesorka Fakulteta političkih nauka

Institucije branimo samo ako u njima učestvujemo

Čemu služe govori narodnih poslanika i političara? Kome se politički predstavnici zaista obraćaju – drugim poslanicima, određenim ciljnim grupama, medijima, protivnicima ili različitim delovima javnosti? Zašto je parlament scena, a političko predstavljanje performans? Gde je mesto građanima, osetljivim grupama, ženama, manjinama u govorima političkih predstavnika? Zašto je važno da se ne odričemo borbe za institucije u kontekstu predstojećih izbora

Crna Gora

Smrt Brana Mićunovića

Pitanje je da li će odlazak važnog čoveka iz senke poljuljati Đukanovićevu samouverenost, ali da će dovesti do disperzije uticaja u kriminalnim strukturama gotovo da je nesporno

Fudbalska infrastuktura u doba SNS-a

Stadionska groznica, pustoš na tribinama

Mediji su najavili da će OFK Beograd od naredne sezone biti domaćin na novoizgrađenom stadionu u Zaječaru, gde i pored uloženih miliona još uvek nije odigrana nijedna utakmica. Ponovo se otvara pitanje: grade li se stadioni planski ili im se tek nakon senzacionalnog otvaranja – i prikupljanja političkih poena – pronalazi namena? Kao i koja je sudbina delimično urušenog Omladinskog stadiona

Jezik simbola

Ponižavanje zastave Srbije

Pravilna upotreba zastave može se smatrati incidentom. Sasvim je uobičajeno videti izdužene zastave odnosno strana i više od 1:3, pričvršćene za jarbol za stranu koja nije predviđena za to, često sapete u „vešala” u obliku ćiriličnog slova G, kako pokušavaju da se vijore, ali su ih autori ovakvih instalacija „zarobili” u toj nameri, pa sada prave društvo susednoj razapetoj tkanini koja predstavlja logo firme ili pumpe za gorivo i slično.

Intervju: Andrej Josifovski alias Pijanista

Vlast se plaši kreativnosti i duhovitosti

„Šta god da radim, uglavnom ne razmišljam o posledicama. Jer da razmišljam o posledicama, onda ne bih mogao to da radim. Mislim da bismo imali još mnogo uspešnih stvaralaca u ovoj oblasti kada bi oni mogli da savladaju strah koji je ovde veoma prisutan. U umetnosti nema mesta strahu, to su dve stvari koje ne idu zajedno. Odsustvo straha je ono što umetnika razlikuje od običnog dekoratera”

Beogradu potreba zelena reforma

Toplotna ostrva i šume betona

Olga Andrić ukazuje na problem „ekomanipulacije” (greenwashing), gde se silna zelena rešenja koriste isključivo u svrhe marketinga radi povećavanja vrednosti nekretnina. Kaže da postoji čitav niz projekata čiji nazivi sugerišu na zdrav život u ozelenjenom okruženju, dok u realnosti jedva ispunjavaju minimalne kriterijume

Izbori u Hrvatskoj

Uloga Srba u političkoj kombinatorici

Premijer Andrej Plenković koji se kandidira i za Evropski parlament – gdje će možda trajno ostati – treba istrgovati koaliciju sa šizmaticima iz svoje stranke i fundamentalistima koji žele izbaciti Srbe iz vladajuće koalicije. Ako nađe matematiku i trgovinu koje to omogućavaju, onda može formirati vladu pa otići u Brisel gdje kotira kao jedan od favorita za šefa Komisije ukoliko Ursula von der Lajen padne. Kome u tom slučaju ostavlja zemlju

Globalno zagrejavanje

Ubrzani tempo uništavanja planete Zemlje

Od svih gasova staklene bašte, metan je trenutno najteže kontrolisati, pre svega zbog nepostojanja svesti da je on u pogledu svog štetnog dejstva na ekosistem i ljude u njemu jednako opasan, a u nekim elementima i opasniji od ugljen-dioksida o kome se neprekidno priča. Interesantno je da je tokom epidemije korone 2020. godine globalna količina emitovanog ugljen-dioksida bila smanjena, ali je zato emisija metana porasla. Taj rast, nažalost, traje i dalje, bez ikakvih naznaka da će uskoro biti usporen ili zaustavljen

Intervju: Amanda Levit, arhitektinja

Umetnost i arhitektura nas određuju kao civilizaciju

“Koncertnu dvoranu smo zamislili kao izraz harmonije – između zgrade i pejzaža, između starog i novog, između generacija i kultura. Zgrada koja daje formu samom pojmu muzičkih harmonija. Postoji simbolika u tome što se Beograd nalazi na dodiru između istoka i zapada, spoj dve bogate kulture je ključan za identitet Beograda. To smo u projektu izrazili osmišljavanjem četiri mesta za izvođenja koja su grupisana oko javnog prostora na kome se susreću kulture i razmenjuju iskustva. Nad zgradom se nadvija nadstrešnica ekspresivne forme koja prati liniju svakog prostora i koja ujedno sugeriše na tok muzike. Unutar koncertne dvorane donosimo delić vašeg belog grada u vidu isečaka belog mermera iz lokalnih kamenoloma. U recital sali bogato obojeni hrast lokalnog Dunava govori o toplini i intimnosti.”

Povodom knjige

Kako da razumemo prosvetiteljstvo danas

Osnovna teza knjige Istorija modernog prosvetiteljstva Volfganga Šmalea je da se duhovna i idejna srž našeg doba treba potražiti u epohi prosvetiteljstva pošto su druge ideologije i velike priče kroz istoriju postale previše kompromitovane da posluže u tu svrhu

Kulturna baština

Savini zaboravljeni vitraži

Pre 100 godina Sava Šumanović je u zagrebačkoj Jurišićevoj ulici na broju 24 napravio nekoliko vitraža koji i danas krase prozore oko stepeništa ove trospratnice sagrađene za bogatu jevrejsku porodicu Dajč Maceljski