“U Americi smo danas bliži konačnoj pobedi nad siromaštvom nego ikada ranije u istoriji bilo koje zemlje. Trijumf masovnog prosperiteta je pred nama,” izjavio je 1928. godine Herbert Huver tokom predsedničke kampanje ne sluteći da će za manje od godinu dana doći do sloma Volstrita. Ovo će izazvati dotad najveću svetsku ekonomsku krizu poznatu kao “Velika depresija”.
Ekonomija je često jedan od ključnih faktora političkih promena. Kada životni standard građana u iole demokratskim društvima krene da se pogoršava, obično počinje da slabi podrška vladajućim partijama, a politička scena postaje nestabilna. Ovaj obrazac jasno je uočen tokom Velike depresije (1929–1933), koju nije politički preživela gotovo ni jedna tadašnja vlada u svetu. Možemo da povučemo paralelu sa današnjim globalnim dešavanjima. Nakon pandemije i od početka rata u Ukrajini, svet se suočava sa visokom inflacijom i pogoršanjem životnog standarda građana. Kao posledica takvog stanja, mnoge stranke na vlasti gube izbore, dok nezadovoljstvo građana izaziva društvene potrese.
VELIKA DEPRESIJA – UZROCI I POSLEDICE
Tokom 1920-ih, američka berza je brzo rasla jer su investitori masovno kupovali akcije, čak se zadužujući za to (margin trading). Cene akcija su dostigle nerealne vrednosti, bez osnova u realnom ekonomskom rastu. Oktobra 1929. došlo je do panike, prodaje akcija i naglog pada tržišta, što je izazvalo ogromne gubitke i slom finansijskog sistema. Banke su bile izložene riziku jer su davale previše kredita bez pokrića. Kada su investitori i firme bankrotirali, mnoge banke su propale pošto nisu mogle da povrate kredite. U SAD je između 1930. i 1933. propalo oko 9.000 banaka, što je uništilo štednju miliona ljudi i dodatno smanjilo potrošnju.
Ljudi su izgubili poverenje u ekonomiju, smanjili potrošnju i počeli da štede, što je opet smanjilo tražnju za robom i uslugama. Deflacija (pad cena) je dodatno pogoršala situaciju jer su firme ostvarivale manji profit i otpuštale radnike. SAD su 1930. godine uvele visoke carine (Smoot-Hawley Tariff Act) kako bi zaštitile domaću proizvodnju, ali su druge zemlje uzvratile istom merom. Međunarodna trgovina je drastično opala, što je posebno pogodilo industrijske i izvozne sektore. Ova kriza se munjevito prelila na posleratnu Evropu. Velika depresija započela je krahom berze 1929. godine, ali njen pravi efekat osetili su milioni građana kroz masovnu nezaposlenost, pad plata i kolaps tržišta.
Podaci iz perioda Velike depresije kažu da je u SAD stopa nezaposlenosti dostigla 25 odsto do 1933. godine. Industrijska proizvodnja pala je za skoro 50 odsto, a cena pšenice i drugih poljoprivrednih proizvoda drastično je opala, što je uništilo prihode farmera. Herbert Huver izgubio je izbore od Frenklina D. Ruzvelta.
U Nemačkoj, ekonomska kriza dovela je do rasta nezaposlenosti od preko 30 odsto, što je stvorilo plodno tlo za političke ekstremizme i dolazak Hitlera i nacista na vlast.
U Velikoj Britaniji depresija je uzrokovala rast siromaštva i nezaposlenosti, što je dovelo do promena vlade i ekonomske politike. Laburiste (Mekdonald) su zamenili Konzervativci (Boldvin, a kasnije Čemberlen).
Francuska, Italija i druge evropske zemlje, pa i Balkan, takođe su pretrpeli teške posledice, što je dovelo do političkih promena i porasta populizma, ali i jačanja ekstrema. Jedan od najdramatičnijih primera uticaja ove krize na političku stabilnost video se u Španiji, gde je izbio građanski rat.
Ukratko: Velika depresija je pokazala da nijedna vlast nije imuna na ekonomsku krizu; gde standard građana naglo pada, dolazi do političkih promena.
INFLACIJA POSLE 2022: BROJKE
Iako danas ne živimo u doba depresije, svet se suočava sa visokom inflacijom i ekonomskom nesigurnošću. Posle pandemije i početka rata u Ukrajini, poremećaji u lancima snabdevanja i rast cena energenata doveli su do značajnog pogoršanja životnog standarda građana.
Tako je inflacija u evrozoni dostigla 10,6 odsto u oktobru 2022, što je najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija. U SAD inflacija je sredinom 2022. bila 9,1 odsto, što je izazvalo pad kupovne moći građana. Velika Britanija se suočila sa ozbiljnom krizom troškova života, a inflacija je dostizala 11 odsto, uz velike probleme u snabdevanju energijom.
Ankete u više zemalja su pokazivale da je inflacija glavni faktor nezadovoljstva birača. Naime, kako istraživanja pokazuju, 61 odsto Amerikanaca smatra da je inflacija njihov glavni ekonomski problem (Galup, 2023); rast troškova života kao glavni politički problem navodi 67 odsto građana Velike Britanije (Ipsos, 2023); zatim, 58 odsto Nemaca smatra da je ekonomska situacija gora nego pre tri godine, a više od polovine njih krivi vladu (YouGov). Konačno, istraživanje Demostata iz 2024. pokazalo je da gotovo 88 odsto građana Srbije oseća inflaciju i posledice po lični standard.
POLITIČKE PROMENE
Upravo su inflacija, rast cena i pogoršanje standarda ključni faktori koji su oslabili rejting demokrata u Sjedinjenim Američkim Državama i predsednika Džoa Bajdena. Republikanci su koristili ovu temu u predizbornoj kampanji Donalda Trampa, čiji povratak na vlast je upravo posledica i nezadovoljstva Amerikanaca ekonomskom situacijom.
Konzervativna partija u Velikoj Britaniji, koja je bila na vlasti od 2010, izgubila je poverenje birača zbog rasta troškova života i ekonomskih problema. Laburisti su ih ubedljivo porazili na izborima u julu 2024. godine.
Zatim, Nemačka je zabeležila najvišu inflaciju od ujedinjenja zemlje, što je ozbiljno pogodilo građane i uticalo na političku krizu koja je dovela i do pada vlade Olafa Šolca. Na izborima u februaru, partije vladajuće koalicije pretrpele su poraz, dok je desničarski ekstremni AfD zabeležio istorijski rast. I nova vlada predvođena unijom CDU/CSU biće slaba i suočiće se sa dosta problema, dok ekonomska nesigurnost ostaje jedan od glavnih faktora nezadovoljstva birača.
U junu 2024. održani su prevremeni parlamentarni izbori u Francuskoj, koje je Emanuel Makron raspisao nakon slabih rezultata njegove stranke na evropskim izborima. I tu su visoka inflacija, rast cena energenata i nezadovoljstvo građana doveli do jačanja desnice i levog bloka, dok je Makronova koalicija izgubila većinu. Slično je i u Italiji, gde su na izborima krajem 2022. godine građani većinski podržali opozicione partije, nakon čega je izabrana vlada na čelu sa Đorđom Meloni iz desničarske partije Braća Italije.
I u Poljskoj je dugovečna vladajuća stranka Pravo i pravda izgubila vlast 2023. godine, dok je opozicija predvođena Donaldom Tuskom uspela da pridobije birače nezadovoljne rastom cena i stagnacijom plata, dok su u Rumuniji građani podržali kontroverznog populistu Đorđeska.
Konačno, i u Austriji i Holandiji desničarske ili opozicione partije ostvarile su velike izborne uspehe, dok su stranke na vlasti kažnjene.
Argentina se suočila sa ozbiljnom ekonomskom krizom tokom 2023. godine, uz inflaciju koja je premašila 50 odsto. Ovo je dovelo do masovnih protesta i štrajkova, što je bio uvod u političke promene koje su rezultirale pobedom desnog populiste Havijera Mileija na izborima.
SRBIJA – PROTESTI I POZADINA NEZADOVOLJSTVA
U Srbiji, iako formalno ekonomski rast postoji, građani osećaju ozbiljan pad kupovne moći zbog rasta cena osnovnih namirnica i energenata. Protesti studenata započeli su kao posledica pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i napada na studente FDU-a, ali su im se ubrzo pridružili i drugi građani dubinski nezadovoljni visokom inflacijom koja direktno pogađa njihov standard, zatim nezadovoljni radom institucija i bez poverenja u njih (Demostatovo istraživanje: “Vlast?-Nezadovljstvo/Institucije?-nepoverenje/Život?-Zadovoljstvo”).
Vlada Srbije formirana u maju 2024. nije uspela opstane duže od osam meseci i predsednik vlade Vučević podneo je ostavku krajem januara 2025. Iako se na prvi pogled ne čini da je inflacija ključni faktor ovih protesta, i ona je u njihovoj osnovi.
Naime, u svakoj društvenoj promeni postoje dva nivoa: površinski nivo, odnosno povod, što je konkretan događaj koji izaziva proteste, društvene i političke krize ili pad vlade. To mogu biti poskupljenje goriva, nesreće, policijska represija ili politički skandali i slično. Zatim je tu dubinski nivo, odnosno uzroci: akumulirane socijalne, ekonomske i političke nepravde koje traju godinama ili decenijama. Ovi procesi nisu odmah vidljivi, ali stvaraju atmosferu nezadovoljstva i nepoverenja koja eskalira kada se pojavi povod. Ova podela se može objasniti kroz strukturne procese koji oblikuju društvo na duži rok. Strukturni procesi su spori ali neumitni i kada dođe do njihove akumulacije, dovoljan je jedan povod da izađu na površinu. U Srbiji, nakon početka studentskih protesta, oni su se proširili i dobili širu podršku građana nezadovoljnih inflacijom i padom kupovne moći i nizom drugih pitanja koja nisu bila artikulisana, a sada dobijaju prostor. Tako danas štrajkuju prosvetari, advokati, poljoprivrednici…
Autor je istraživač Demostata
