Nekada davno, još 18. decembra 2024. godine, živopisni doktor Branimir Nestorović izjavio je (kako je prenela Beta) da su “pred Vučićem tri rešenja: tehnička vlada, diktatura ili državni udar”.
Kako je veseli alergolog zamišljao državni udar morao bi sam da objasni. Diktaturu, pak, nije morao da zamišlja pošto je diktatura – u svakom od svojih određenja – bila na delu i u ta pradavna vremena kada se izvoleo očitovati o neobičnim zbivanjima u zemlji Srbiji. Ta mu je okolnost, primetimo – da živi u diktaturi – promakla verovatno zbog toga što je i sam u njoj učestvovao. Začudo, stručnjak za polene i vanzemaljce nije pogodio diktatora nijednom od te dve kvalifikacije, nego onom trećom, o tehničkoj vladi.
Brbljiv i neurotičan kakav je, predsednik je republike već sutradan, i to iz Brisela, uzvratio Nestoroviću, poznavaocu najsmešnijeg virusa na svetu: “U skladu sa Ustavom Republike Srbije niko drugi ne može da odredi mandatara za sastav bilo koje vlade osim mene. Uvek mrzim tehniku i tehnička pitanja. Nema ništa od tehničke ili prelazne vlade”.
Osim što smo saznali detalj iz njegovog privatnog života, naime da “uvek mrzi tehniku i tehnička pitanja” – premda nismo uočili mržnju prema vladi u tehničkom mandatu palog Vučević Miloša – predsednik je odbio mogućnost tehničke vlade, pozivajući se na ustavno-zakonske odredbe (što je zanimljiv detalj za nekoga ko svakim svojim gestom gazi ustav i krši zakone).
Manje pažljivi čitalac ili slabiji poznavalac prilika u Srbiji, mogao bi primetiti da ovde postoji čitav niz nelogičnosti, pa otud pojašnjenje. Predsednik republike, naime, neprestano govori ono što ne misli i misli ono što ne govori, odnosno ne osvrće se na sitnice poput logike i smisla, pa kad kaže da “uvek mrzi tehniku i tehnička pitanja” on u stvari kaže da uvek voli tehniku i tehnička pitanja, pod uslovom, dabome, da idu njemu u prilog. On mrzi tehničku vladu jer mrzi tehniku i tehnička pitanja, ali voli vladu u tehničkom mandatu palog Vučević Miloša (iako mrzi tehničku vladu) jer mu se ova tehnička vlada baš dopada. Šta ovde nije jasno?
VANREDNO STANJE
Ali tehnička vlada i nije ustavna kategorija, kao što to nisu ni državni udar ili diktatura. Logično. Ustav i zakoni armatura su političko-pravnog poretka. U ustav ne mogu biti unete kategorije koje suspenduju ustav, zakone i rečeni poredak, jer bi to ostavljalo mogućnost da poredak ukine sebe samog. To bi značilo da je poredak u sebe ugradio dugme kojim samoga sebe gasi, što ide protiv pravne i političke logike poretka.
Zanimljiv izuzetak je, doduše, vanredno stanje u kojem nadležna institucija, pod vrlo preciznim (a zapravo nepreciznim) uslovima, privremeno suspenduje pravni i politički poredak upravo da bi ga sačuvala. U slučaju rata, na primer. Problem sa ovdašnjom situacijom u tome je što su Vučić i njegova interesna grupa već de facto suspendovali pravni i politički poredak Srbije – institucionalnu podelu vlasti – svu moć de facto prebacili u ruke jednom čoveku (definicija diktature), što znači da je na delu neproglašeno, faktičko vanredno stanje. Utoliko bismo, ako sledimo logiku, mogli reći da bi u slučaju uvođenja vanrednog stanja na delu bila dvostruka negacija (minus i minus daju plus, vanredno stanje kojim se ukida vanredno stanje dovodi do normalnog stanja), odnosno ukidanje faktičkog stanja i povratak u okvire pravnog poretka. (Ne zahtevaju li građani Srbije upravo to: povratak s divlje, proizvoljne, korumpirane vladavine jednog čoveka u pravno stanje?)
Nije, međutim, ovde na delu pravna logika, jer diktatura ne poštuje ustav i zakone, te bi formalno uvođenje vanrednog stanja značilo pokušaj diktature da očuva privilegije malog broja ljudi koji ionako ne deluju u ustavnim i zakonskim okvirima. Utoliko bi tehnička, ili prelazna vlada – što, kao što ćemo videti, nisu sinonimi – imala zadatak da stvori uslove mogućnosti za ponovno uspostavljanje vladavine ustava i zakona. Sasvim je, zbog toga, očekivano da faktički vođa odbija predlog za uspostavljanjem tehničke vlade: ako bi pristao na tehničku vladu on bi formalno (de jure) razvlastio sebe samog. Drugim rečima, tehnička vlada je političko, ne i pravno pitanje.
RAZJAŠNJENJA
Profesor prava Bojan Pajtić precizira: “‘Tehnička vlada’ je politički izraz koji ukazuje na cilj zbog kog je ona izabrana. Najčešće se formira u odsustvu poverenja građana u političke aktere, odnosno, sa zadatkom da da odgovor na društvenu krizu koja je i dovela do potrebe za ovakvom institucijom. Ograničenog je roka trajanja i nije konstituisana od predstavnika izbornih lista koje su konstituisale parlamentarnu većinu, a po pravilu je čine stručnjaci. Napominjem da u našem Ustavu i zakonima ali, po pravilu, ni u drugim pravnim sistemima ne postoji kategorija tehničke vlade. Vladu može izabrati samo parlamentarna većina. Konkretno: da bi u Srbiji bila izabrana za nju mora glasati najmanje 126 poslanika i strogo formalno eventualna tehnička vlada ima iste nadležnosti koje ima i Vlada koju čine ministri, predstavnici političkih stranaka. Međutim, s obzirom da parlamentarna većina predloge te vlade usvaja i u svakom trenutku može da joj izglasa nepoverenje, može se pretpostaviti da će se tehnička vlada u svom radu držati datih zadataka u zadatom vremenskom okviru. Dakle, prema pravnim propisima, vlada je vlada, ali joj politička odluka može ograničiti vreme trajanja i okvire rada. Primer je Montijeva vlada u Italiji, koja je 2011. izabrana da izvuče zemlju iz razarajuće ekonomske krize, a činili su je stručnjaci koji nisu bili prisutni u političkom životu”.
Zbog toga, dakle, izraz “tehnička vlada” nije isto što i “prelazna vlada”. Pajtić nastavlja: “S druge strane imamo institut takozvane prelazne vlade. Za razliku od tehničke, koju najčešće ne čine političari, prelazne Vlade, po pravilu, čine svi učesnici u političkom životu, opet radi razrešenja krize u kojoj se država našla. Takav primer smo imali u Srbiji 2000 godine između predsedničkih izbora, odnosno petooktobarskih dešavanja i parlamentarnih izbora, odnosno konstituisanja vlade DOS, a poslednji primer smo videli u Makedoniji 2024. I ove vlade karakteriše mnogo kraći mandat nego što je to u normalnim okolnostima slučaj, kao i ograničeni zadaci koji se najčešće odnose na stvaranje uslova za demokratske izbore. Međutim i ovakva vlada, kao i tehnička vlada, nije pod tim imenom regulisana Ustavom i zakonima. I ona, formalno, ima iste nadležnosti kao i svaka druga Vlada, ali joj je ‘rok trajanja’, kao i opseg delovanja, ograničen političkim dogovorom stranaka, od čijih predstavnika u skupštini ta vlada i zavisi”.
S obzirom na iskustvo u političkom životu, pitamo Bojana Pajtića da li je tehnička vlada neka vrsta rešenja, mogućnost da se izađe iz krize?
PREDLAGAČI
“Ne samo da verujem da je tehnička vlada sastavljena od stručnjaka-nepolitičara Srbiji potrebna”, kaže Pajtić, “već je ona preduslov za razrešenje krize u kojoj se Srbija našla. Nije ni Milošević želeo da ikada ode sa vlasti, ali na kraju od njega ništa nije ni zavisilo. Takvu vladu, s obzirom na podršku koju imaju, mogli bi predložiti studenti, ali je jasno da oni ne žele da iskorače u ime svih građana kada je u pitanju tehnička, odnosno ekspertska vlada. To je legitiman stav. Konačno, upravo to što sve veme insistiraju na opštim i istim zahtevima dalo im je snagu i ovoliko široku podršku. Ko može da, pored studenata, dobije široku podršku za predlaganje espertske vlade, a da to građani podrže aklamacijom? Svakako ne ni političke ni parapolitičke organizacije, pa čak ni NVO. To mora biti širok, ideološki raznorodan forum koji ima društveni i stručni autoritet da predloži espertsku vladu. Samo profesori koji, konačno, sa studentima čine organsku celinu i to onih 5.000 profesora koji su na početku blokada podržali studente pokazavši time građansku hrabrost, ali i želju za diskontinuitetom sa vladavinom sile i bezakonja. To bi, definitivno, u kvalitativnom smislu bila najbolja vlada koju je Srbija ikada imala”.
U trenutku kada nastaje ovaj tekst grupacija ProGlasa izašla je sa idejom vlade društvenog poverenja, što je vrsta prelazne vlade. Tu vladu bi mogao da predloži upravo predsednik republike. Profesorka ustavnog prava Marjana Pajvančić je, u ime ProGlasa, istakla da Ustav pruža prostor za susret vlasti i građana u opštem interesu. Na pitanje novinara da li je u ovakvim okolnostima tako nešto moguće, profesor prava Miodrag Jovanović insistira na tome da je važno gledati stvarnost kroz pozitivne naočare, te ponuditi nešto što je važno za razgovor različitih delova društva. Situacija u društvu je, rekao je Jovanović, neizdrživa. Studenti su, sa svoje strane, učinili sve što je moguće, sada je na drugim akterima da organizuju slobodne i poštene izbore, zaključio je Jovanović.
