Za proteklih sedam meseci stavljena je tačka na tradicionalno začikavanje Užičana i Čačana ovekovečeno u spajanju nekadašnjih registarskih oznaka TU (Titovo Užice) i ČA (Čačak) u TUČA
Tek što je svanulo i kroz moravske vrbake tiho prostrujao prvi jutarnji povetarac, do seoske štamparije u blizini Čačka stigli su Tihi i Prle. Kakva simbolika – Vidovdan i ilegalni zadatak preuzimanja štampanog studentskog materijala koji će biti prebačen do Beograda i predat sutudentima Mašinskog fakulteta. Sve to mora biti odrađeno do podneva, na Vidovdan, jer popodne i uveče je veliki protestni skup studenata protiv aktuelnog režima u Srbiji.
I bi tako. Samo nisu to bili Tihi i Prle već dve sestre, građanske aktivistkinje iz Čačka, kojima se posrećilo da planirani odlazak u Beograd, u znak podrške studentima, ne bude samo obično učešće na još jednom protestu, nego doživljaj da su i one deo studentskog bunta.
A taj osećaj da niste samo puki posmatrač u nekom društvenom zbivanju, već aktivni učesnik je kapisla koja pokreće stanovnike Zapadne Srbije. I ponovo naviru sećanja na ne tako davno vreme kad se iz Čačka išlo u prestonicu da se ruši diktator, da se menja vlast, da se građani oslobode, da se oteraju lopovi sa vlasti … Bio to tada 5. oktobar 2000. godine, a pre toga bio i Vidovdanski sabor 1992. godine. I bili Čačani oba puta u Beogradu, a bili i ovog Vidovdana 2025.
ISTORIJSKO POMIRENJE
Nestrpljivi kakve ih je Bog dao, ono što žele hoće sad i odmah. Kao neka razmažena deca. A opet, imaju strpljenja i volju da poslušaju studente, sve gunđajući sebi u bradu što se sve ovo sa smenom režima razvlači. Da sumiramo – za proteklih sedam meseci stavljena je tačka na tradicionalno začikavanje Užičana i Čačana ovekovečeno u spajanju nekadašnjih registarskih oznaka TU (Titovo Užice) i ČA (Čačak) u TUČA.
Dve studentkinje, jedna iz Užica a druga iz Čačka, proletos su na zajedničkom pešačenju ka Kragujevcu, neposredno pred dolazak kolone u Knić, uživo u programu za jednu TV izjavile da stavljaju moratorijum na to decenijsko “rivalstvo” dva grada dok se ne ispune svi studentski zahtevi. Od tada su i studenti i građani Čačka i Užica na zajedničkom zadatku. Ako ništa drugo, istovetni su im komunalni problemi što se najočiglednije vidi na primeru Regionalne deponije “Duboko” do čijeg zatvaranja je došlo jednakom nesposobnošću obeju lokalnih vlasti u ova dva grada, a pogađate – i jedna i druga su naprednjačko-espesovske.
Kao što ljuta zima natera psa i mačku da zajedno spavaju, tako je i neodgovorna i bahata vlast naprednjaka motivisala građane dva najveća grada u Zapadnoj Srbiji da složno i solidarno deluju da se ta vlast otera. Slično kao što su onog 5. oktobra užička kolona predvođena Goranom Svilanovićem i čačanska predvođena Veljom Ilićem, sve sa bagerima ispred sebe, zajedno išle za Beograd.
Protestni skupovi u oba grada traju već mesecima unazad. Maturanti, studenti, prosvetari, građani, svi na ulici i svi zajedno na pešačenju do Kragujevca, Niša, Kraljeva, Beograda…
Na vest da je policija uhapsila tri odbornika, jednog advokata, jednog studenta i dva građanina, u Užicu se u ponedeljak 7. jula okupila Zapadna Srbija. Svi su bili tu, Užičani, Čačani, Požežani, Kosjerci, Ariljci da iskažu svoj bunt i nezadovoljstvo postupanjem policije, da podrže uhapšene i njihove porodice.
Odigrali su i igru žmurke sa užičkom policijom na putu od centra grada ka izlazu na zlatiborsku magistralu, pa se policija u čudu našla kad je na magistrali videla da je uhvaćena, kao u onoj dečjoj igri “između dve vatre” – između grupa građana i sa jedne i sa druge strane.
NEMA DANGUBE
Nisu ni ostali Čačani te večeri dangubili, nego su i sami u Čačku uradili nešto slično. Povorka je krenula u uobičajenu protestnu šetnju, a onda se rasula po bočnim ulicama iz kojih su građani izašli na magistralni put Čačak–Užice i blokirali saobraćaj. Bila je to mala osveta za policijsko treniranje strogoće kada su Čačani pre sedam dana najavili blokadu naplatne rampe na autoputu “Miloš Veliki” u Pakovraću i dva dana kasnije kada su najavili blokadu Ibarske magistrale u Preljini. Istovremeno, bio je to i veliki znak solidarnosti sa Užičanima.
Inače, Čačani već više od godinu dana vode evidenciju postupanja i nepostupanja čačanske policije. Još uvek nije palo u zaborav da nisu otkriveni počinioci dva ozbiljna incidenta krajem maja prošle godine, neposredno pred izlazak na lokalne izbore. Istog jutra osvanula su polupana stakla na ulaznim vratima Gradskog odbora SNS-a i veliki grafit na fasadi Ekonomske škole Smrt izdajnicima “Vučiću i Todoroviću” (Todorović je SNS gradonačelnik Čačka).
Imajući u vidu da su obe lokacije pokrivene nadzornim kamerama, očekivalo se da će policija već u toku dana izaći sa saopštenjem ko su počinioci. To se nije dogodilo. Možda zbog toga što je već istog dana gradom prošla priča da su naprednjaci sami sebi ovo uradili kako bi pred samo glasanje, buđenjem empatije kod građana, makar malo podigli svoj posrnuli rejting u Čačku.
Ove zime, u jeku nezadovoljstva maturanata i studenata, grupa huligana pojavila se pred kućom gimnazijskog profesora Matijevića i uz pretnje tražila da on kao predsednik školskog sindikata zaustavi najavljenu obustavu nastave u Gimnaziji. Policija do danas nije izašla u javnost sa imenima tih huligana koji su pretili profesoru i njegovoj porodici, uprkos tome što su prosvetni radnici i građani danima održavali protestne skupove ispred zgrade Policijske uprave i OJT tražeći da se počinioci otkriju i procesuiraju.
I kad se pomisli da se taj plamen nezadovoljstva građana bar malo zagasio, pojavi se nova iskra. Tako je tokom pokušaja blokade naplatne rampe u Pakovraću pre sedam dana, saobraćaj u kružnom toku bio blokiran tokom razgovora načelnika Policijske uprave Čačak Draška Darijevića i šabačkog dvojca Birmančević–Mićić, inače naprednjačkih poverenika zaduženih za Čačak i Moravički okrug.
Mićić je jedan od onih aktivista SNS-a koji su svojevremeno čekićima nasrtali na građane na blokadi mosta u Šapcu, a sada pred njim načelnik policije stoji u stavu mirno, pa se Čačani sa pravom pitaju po kom osnovu se zaustavlja saobraćaj za taj “službeni razgovor”, tj. da li je policija u Čačku narodna ili stranačka.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Slučaj privedenog studenta Lazara Klačara pokazao je da su studenti i građani, čak i pored miroljubive situacije u Kragujevcu, spremni da reaguju na jedan poziv nekog od njih. I to zajedništvo se vidi na svakom koraku
“Neposlušni” građani Niša svakodnevno drmaju kavez svim s nosiocima javnih funkcija, a ne pokazuju toleranciju ni prema onima koji ćute već osam meseci o onome što im se događa pred očima. Ono što sledi u Nišu moglo bi biti još šire uključivanje građana i možda dublji sukob sa onima koji žele da ih uguše
