Šta posle 15. marta: Kome sad kuca sat

Mnogi su dizali u zvezde ovaj 15. mart, kako će on biti prekretnica u borbi za istinu i pritisak na državu, kako bi se konačno otkrilo ko je odgovoran za obrušavanje nadstrešnice u Novom Sadu i smrt 15 ljudi.

Ipak, malo ko je imao u vidu da se toj prekretnici na pola marta najviše nada – Aleksandar Vučić.

„Pitanje – šta dalje – zaista jeste veliko, ali verujem da je najviše morilo predsednika države”, govori za „Vreme” politikolog Dejan Bursać. „On je bio taj koji je rekao da se 15. marta sve završava i život od 17. marta u ponedeljak u Srbiji vraća u normalu.”

Prvi ponedeljak posle prelomnog vikenda, već vidimo, dodaje Bursać da nije tako. Jer, u Obrenovcu su u nedelju popodne i ponedeljak ujutru već gađali lokalne funkcionere jajima, a pojedini su zbog toga i uhapšeni, kako je saznalo „Vreme”.

Studenti su izašli ispred Urgentnog centra, u akciju „Urgentno ispred Urgentnog”, usred brojnih navoda da su se u subotu uveče mnogi građani javljali u ovu zdravstvenu ustanovu zbog tegoba koje su doživeli u Ulici kralja Milana, što su iz Urgentnog centra negirali.

Tada se dogodio i dalje neobjašnjiv talas koji je oborio mnoge, a izazvao i veliki strah u društvu – da država poseduje nezakonit vojni uređaj, ali i da ga je iskoristila. Na osnovu istraživanja „Vremena”, može se videti kuda se talas kretao, ali i kakav je zvuk puštao.

„U celu istragu oko navodnog korišćenja zvučnog topa su se uključili i studenti, ali i pokreti, političke stranke, akademska zajednica. Ovo nikako ne izgleda kao da je stavljena tačka na proteste, kojoj se Vučić nadao”, kaže Bursać.

Koga Vučić gubi

Tako se na istragu o padu nadstrešnice dopunjuje – nova, a tome šta se u subotu uveče dogodilo.

Dejan Bursać, politički analitičar, kaže da je nov proces ogroman problem za državni sistem, jer dolazi do potencijalnog novog pada poverenja glasača SNS.

„Vučićeva je matematika da ima svoja dva miliona ljudi, da može da pobedi na izborima, jer u Srbiji nikad više od 3,8 miliona ljudi ne izlazi da glasa”, dodaje. „To su mahom stariji glasači, koji su prošli kroz razne krize i devedesetih i dvehiljaditih, pa oni vrlo cene ono što Vučić nudi – kombinaciju nekih stabilnosti. Ukoliko im više ne obezbeđuje stabilnost, a nje nema više od četiri meseca, nastaje problem. On je taj kome kuca sat, a ne studenti.”

To svakako ne znači da politički akteri, ma ko oni bili, treba da sede skrštenih ruku, kaže politikolog i dodaje da „opozicija može da bude mnogo aktivnija, da vrši presiju na vlast, a da ne ulazi u jezgro protesta”.

„Glavna nacionalna tema je sada upotreba navodnog vojnog sredstva, a vidimo da pojedini imaju ideju šta da rade sa tim. Šta god mislili o njihovim akcijama, da li će neka peticija da upali ili ne, to dobar je način da se aktiviraju građani”, kaže Bursać.

On podržava i opoziciju koja je na lokalu spremna da se bori, jer podseća da su i studenti pozvali na zborove, a „ko je pozvaniji da se tako nešto uradi nego opozicija”.

„Ovo će se jednom završiti, ali ostaće ogroman broj građana koji neće biti politički okupljen, a biće protivnici režima”, dodaje on. „To je šansa za nove političke aktere, ili barem postojeće opozicione, ukoliko se više aktiviraju sopstvenim akcijama.”