Od Terazija do Beograđanke traže 415 dinara iz gradskog budžeta

U dokumentu, u koji je Centar imao uvid, konzorcijum „BG Bus Prevoz“ traži povećanje jedinične cene rada za vozila na dizel i hibridni pogon, a sličan zahtev biće upućen i za autobuse na gas.

Reč je o konzorcijumu koji čine prevoznici C&LC Group, ASP Strela – Obrenovac i Banbus, a koje je uprava grada angažovala u septembru 2024. godine na 84 linije gradskog prevoza, sa više od 500 vozila. Ovo nije prvi zahtev konzorcijuma „BG Bus Prevoz“  za povećanje plaćanja iz budžeta. U septembru 2025. godine konzorcijum je tražio povećanje cene rada za autobuse na gas za 9,42 odsto i za autobuse sa pogonom na evrodizel za 5,54 odsto, pravdajući takav potez povećanjem prosečne bruto zarade u Beogradu i poskupljenjem gasa.

Tada su iz Centra za lokalnu samoupravu saopštili da je vrednost ugovora 171,18 milijardi dinara, odnosno oko 1,46 milijardi evra i da je to bilo drugo poskupljenje koje konzorcijum traži.

Zahtev nakon milionskog spora

Zahtev privatnih prevoznika za novo povećanje plaćanja iz gradskog budžeta dolazi nakon što je Grad Beograd izgubio spor sa konzorcijumom „Arriva Litas“, vredan gotovo 900 miliona dinara, zbog kršenja ugovornih obaveza.

Kako je za „Vreme“ ranije objasnio advokat konzorcijuma Aleksandar Samuilović, spor je nastao jer Grad mesecima nije usklađivao cenu prevoza sa rastom troškova, iako je to bilo predviđeno ugovorom. „U vreme kada su se stekli uslovi za povećanje cene, poput rasta cene goriva, Grad to nije činio, pa su prevoznici prevoz obavljali praktično na svoju štetu“, naveo je Samuilović.

Repovi takve politike sada dolaze na naplatu, jer će dug, uključujući i zatezne kamate, biti pokriven iz budžeta, odnosno novcem poreskih obveznika i građana Beograda.

Mesecima vozili na svoju štetu: Šta se krije iza velike tužbe protiv Grada Beograda za javni prevoz

Rizik snose građani, ne prevoznici

Direktor centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže za „Vreme“ da privatni prevoznici imaju ugovorno pravo da traže povećanje cene rada, ali problem vidi u tome što je sistem postavljen tako da rizik ne snose oni, nego građani.

Foto: FoNet/TV FoNet

„Privatni prevoznici redovno traže povećanje cena svog rada, odnosno plaćanja iz gradskog budžeta po prevezenom kilometru. Na to imaju pravo na osnovu potpisanih ugovora sa gradom, ali je pitanje da li i oni treba da preuzmu deo rizika i tereta krize ili će to pasti samo na teret građana“, navodi Jovanović.

On dodaje i da ima razlike među privatnim prevoznicima, jer manji prevoznici pošteno rade svoj posao, a ima i onih čija je dugoročna namera da preuzmu sve linije javnog prevoza i ukinu GSP Beograd.

Ko uzima najveći deo kolača

Grad Beograd ove godine izdvaja oko 47 milijardi dinara za javni gradski prevoz, uključujući i privatne prevoznike i Gradsko saobraćajno preduzeće.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu kaže da najveći deo kolača uzimaju vlasnik Strele Miroslav Nikolić i vlasnik C&LC Group i suštinski zastupnik konzorcijuma „BG Bus Prevoz“ Miodrag Lovrić.

Jovanović procenjuje da bi novo povećanje od 6 odsto značilo dodatni trošak od najmanje sedam miliona evra godišnje za gradski budžet. „Sa najnovijim povećanjem koje traže privatni prevoznici, za svaki kilometar koji nas prevezu dobijali bi oko 415 dinara iz budžeta, skoro kao taksi“, dodaje Nikola Jovanović.

Budžetska rupa bez dna

U saopštenju Centra za lokalnu samoupravu upozoravaju da iako se na plaćanje prevoznika u Beogradu već daje 47 milijardi dinara, ovo predstavlja rupu bez dna u budžetu grada. Oni dodaju i da je trenutna gradska uprava dovela prestonicu u bezizlaznu situaciju.

Foto: Tanjug/Beoinfo

Direktor Centra Nikola Jovanović ocenjuje da je sistem finansiranja javnog prevoza postao neodrživ i da kontinuirano povećanje izdvajanja ne prati poboljšanje usluge. „Kada je aktuelni gradonačelnik Aleksandar Šapić došao na funkciju izdvajanja su bila oko 30 milijardi dinara, a danas su 47 milijardi. Pritom, ne radi se o investicijama, već o tekućim plaćanjima“, navodi on.

Država finansira, grad ne ulaže

Paralelno sa zahtevima privatnih prevoznika, početkom aprila je sproveden tender za nabavku 50 električnih autobusa i prateće infrastrukture, čiji je naručilac državna firma „EXPO d.o.o.“

Sindikalne organizacije u GSP-u su ocenile da je ova nabavka, koju finansira Republika Srbija jedna od najznačajnijih investicija u javni prevoz u Beogradu u poslednjih nekoliko decenija i da pozdravljaju ovakvu odluku države, jer ne favorizuje privatne prevoznike čime se osigurava stabilnost i kvalitet javnog prevoza.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Predsednik sindikata „Centar“ je tada rekao da je vrednost projekta 33,2 miliona evra, a da su na tender pristigle dve ponude, od kojih je ekonomski povoljnija ponuda kineskog proizvođača „Higer“ čija vozila GSP već ima u upotrebi. Preduzeće EXPO d.o.o. potvrdilo je ovu informaciju.

Jovanović, međutim, ukazuje na paradoks u finansiranju sistema. „Država je sada prinuđena da finansijski pomaže Gradskom saobraćajnom preduzeću, jer bi se u suprotnom ugasilo. EXPO je kupio 50 električnih autobusa jer grad nije imao sredstava ili nije želeo da ih obezbedi“, kaže on.

Privatizacija ili javni interes

Direktor Centra za lokalnu samoupravu ističe da privatne prevoznike štite ugovori, a da grad rado plaća sve njihove zahteve, jer je očigledno da tu postoje neki partikularni interesi. „Cilj ove gradske vlasti je privatizacija i tajkunizacija javnog prevoza u Beogradu, što je pogubno i na kratak, a pogotovo na dug rok. To se najbolje vidi iz porasta plaćanja iz gradskog budžeta za javni prevoz“, zaključuje Nikola Jovanović.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!