In memoriam
Česi su imali Havela, a mi?
U 76. godini umro je Vaclav Havel pisac i poslednji predsednik Čehoslovačke
Izložbe – Retrospektiva Mauricija Katelana u njujorškom "Gugenhajmu"
Između smeha i užasa
Jesen u Njujorku počela je pitanjem koje je izazvalo komešanje u umetničkom svetu širom planete: da li se Mauricio Katelan, jedan od najprovokativnijih umetnika današnjice, zaista povlači iz umetničkog miljea ili je pak u pitanju samo još jedna od njegovih mnogobrojnih provokacija? Kada je "Gugenhajm" otvorio vrata retrospektivi Katelanovog dvadesetjednogodišnjeg stvaralaštva, ispostavilo se da to pitanje nije jedino koje je visilo u vazduhu kada je reč o ovom umetniku
Dve knjige Tomasa Bernharda
Koreni patriotizma
Čitavo Bernhardovo delo u znaku je neizlečive mržnje i kolosalnog prezira prema jednoj tipičnoj sorti malograđanskih ništica
Izložba – »Poslednja mladost u Jugoslaviji«, Muzej istorije Jugoslavije
Glasovi sa margine
Izložba u Muzeju istorije Jugoslavije sabira dokumente o postpank eri u Beogradu – fotografije, video-materijale, TV emisije, časopise, fanzine, plakate, stripove i tome slično – nastale u periodu od 1977. do 1984. Protok vremena učinio je da o jednom u suštini nevelikom pokretu nazvanom novi talas danas razmišljamo kao o nekoj vrsti klasičnog doba popularne kulture kod nas
Oproštajna izložba Mauricija Katelana
Italijanski kontroverzni umetnik koji već dvadeset dve godine ostavlja bez daha, poslednji put će svoja dela staviti pred javnost
Poslednja mladost Jugoslavije
U Muzeju istorije Jugoslavije izložba o pop kulturi s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka
Predlog Zakona o kinematografiji – za i protiv
ANEM i RATEL protiv Predloga zakona o kinematografiji
Koncert
Uporedi me
U petak će se u beogradskom Sava centru održati trubačka bitka bendova – Orkestra Bobana Markovića i rumunskog sastava Fanfare Ciocarlia
TV manijak
TV placebo
Lutkarsko pozorište u Srbiji
Tajni život lutaka
Lutke, kao i pozorišta u kojima žive, uprkos uslovima, rade najbolje što mogu i osećaj zadovoljstva zbog toga šta rade prenose drugima
Next Page
Novi libanski strip
Roman
Ekova knjiga kraljeva i budala
Svojim Praškim grobljem Umberto Eko je želeo da ispriča postmodernističku varijaciju na bulevarske ežensijevske romane, bestselere s kraja devetnaestog stoleća (što je i vreme radnje Praškog groblja), dokazujući istovremeno još jedanput "da nema ničeg fantastičnijeg od stvarnosti"
Knjige – Zoran Panović, Biti Milito (Dan Graf, Beograd, 2011)
Ekskurzija koja traje
Panović bira novinsku kolumnu da kaže šta ima. Menja joj status svakidašnje potrošne robe, i iz profanog premešta je u zonu posvećenog
TV manijak
Trostruka izborna noć
Intervju – Roberto Espozito, filozof
Nasilje i moć
"Verujem da odgovor na ekonomsku, socijalnu, političku krizu koja se odvija mora da prevaziđe kako liberalni koncept tako i staru socijalističku postavku. Tačno je da su reakcionarne ideje dobile na snazi – ne u smislu fašizma, već u smislu hiperliberalizma, koji, počev od osamdesetih godina, dobija sve više prostora i koji još uvek dominira onim realnim i onim imaginarnim našeg društva"
Pozorište
Kud plovi ovaj brod
Dva rivalska pozorišta u Minhenu, Rezidenc teatar i Kameršpile, imaju nove direktore – Martina Kušeja i Johana Simonsa. Obojica su otvorila sezonu predstavama u sopstvenoj režiji, a rezultat je ilustrativan za dva estetski različita pristupa pozorištu
Knjiga – Godina prođe, dan nikad Žarka Lauševića
Njegova, naša priča
Lauševićeva knjiga najavljena je kao autobiografija. Ona to ipak nije, bar ne u smislu na koji smo navikli. Ona je zbirka zapisa posle kojih vam nije dobro – kako zbog sudbine jednog vanserijskog čoveka tako i zbog svega i svih koji okružuju i vas, i njega
Knjige – Početak bune protiv dahija i Mein Kampf
Istorija usoljenih glava
Najveća vrlina ovih Basarinih knjiga je piščeva razobručena imaginacija, bespoštedan ironijski naboj, vatromet uvrnutih poređenja i "fantastičarskih" ispada koji izvanredno podvlače zaumnost "stvarnosti"
Intervju – Srđan Gojković Gile i Ljuba Đukić, Električni orgazam
Bliži suncu nego ikad
"Ovo je vreme u kome se sve unapred zna. Svako zna dokle sme da ide i gde mu je mesto. Mi ne bi u tome da učestvujemo"
Intervju – Stiven Grinblat, šekspirolog
Pisanje Šekspira
"Nijedan umetnik ne može postati ‘autor sebe’. Uvek morate pregovarati sa svojom slobodom i kulturnim ograničenjima"
Izvorišta evropske kulture – Fado i sevdah
Rođenje tragedije iz duha globalizacije
Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta
Roman Mišela Uelbeka Karta i teritorija (Plato, Beograd, 2011, prevod Ivana Misirlić)
Biljni svet trijumfuje u potpunosti
Uporedimo li Kartu i teritoriju sa prethodnim Uelbekovim romanima, moglo bi nam se učiniti da je ove ranije pisao mnogo besniji i mnogo nervozniji pisac
Intervju – Zoran Živković, pisac
Čudo pisanja
"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"
