Roman
O demonima i drugim nežnostima
Nenad Racković: Sluz i žuč, ilustracije Aleksa Gajić, Laguna, Beograd 2021.
In Memoriam: Marko Brecelj, 1951–2022.
Breceljeva rudna bogatstva
Teško je preceniti značaj pojave i delovanja Marka Brecelja na jugoslovenskoj i postjugoslovenskoj kulturnoj sceni. Umetničko iskustvo koje je on ponudio definišuća je tačka u ovdašnjem rokenrolu od koje on konačno postaje opasan
In Memoriam: Peđa Vranešević, 1946–2022.
Čovek misterije stvaranja
Peđa Vranešević je bio među retkima koji su svoje delanje vezivali kako za avangardnu i novatorsku konceptualnu umetnost tako i za nešto tako bazično kao što je sviranje na Gitarijadi, pred hiljadama mladih željnih zabave, koji glasno vrište
Izložba: “Heroji nekad i sad”
Nemerljiva vrednost slobode
“U svakom kriznom vremenu, a ovo naše u kojem živimo već dugo je takvo i nikako da se preobrati u nešto drugo, potrebno je pokazati neku posebnu snagu. Heroji su upravo oni koji uspevaju da pokažu tu snagu, oni koji mogu da prozru kroz maglu ove naše stvarnosti i da dođu do rešenja”, ističe za “Vreme” Aleksandar Zograf, jedan od devet umetnika koji učestvuju na izložbi “Heroji nekad i sad” otvorenoj u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, koja se može pogledati do kraja februara
Pozorište
Osobice dižu galamu
U Beogradu je gostovalo Slovensko mladinsko gledališče s predstavama Suprotno i Gejm
Pozorište: Dve novosadske premijere
Američki Amarkord, ruske krajnosti
Nebojša Bradić: Tesla, izumetnik režija Nebojša Bradić Srpsko narodno pozorište i Fondacija Novi Sad – EPK F. M. Dostojevski: Idiot režija Andrej Cvetanovski Újvidéki színház (Novosadsko pozorište)
Teorija
Čitanje proze sveta
Željko Radinković: Hermeneutika. Istorija, osnove i klasici razumijevanja; Akademska knjiga, Novi Sad, 2020.
Novi album: Cat Power – Covers
Intimna zaostavština
Baš ona čuva retko sirovu i misterioznu iskru arhetipskih emocija, što ih jedno osetljivo biće može da uperi poput privatnog teleskopa u množinu sebi srodnih stvorenja
68. NIN-ova nagrada za roman godine
Velika „Deca“ i male priče
Roman-poema Milene Marković toliko je visoko odskočio da je obeležio i nešto mnogo šire od jedne godine. Individualni drugačiji glasovi su sasvim u redu, ali kolektivno neuviđanje te činjenice (a književni žiri jeste nekakav kolektiv) činilo bi se mnogo više na vlastitu štetu nego na štetu Dece
Film: Tri premijere
Nostalgija, tabui i lepe razglednice
Šta je to što na uzorku ovih dana i sedmica traženih naslova saznajemo i o suštini autorskih poetika i odabranih pristupa, kao i o biti žanrova ili domena kojima ti filmovi barem okvirno i inicijalno pripadaju
Premijere
Ispravna namera… i toliko
Žana Heri: Ispravna odluka; adaptacija i režija Snežana Udicki; NP Sterija, Vršac
Pozorište
Bog je povučen sa scene
Džefri Judžinidis, Midlseks, režija Jovana Tomić, Srpsko narodno pozorište; Kafka machine, režija Veljko Mićunović, Srpsko narodno pozorište
Novi album: Elvis Costello – The Boy Named If
OK, zbogom!
Muzika Elvisa Costella svojevremeno je naterala Vladu Džeta da izjavi kako i u “novom talasu” ima nečeg dobrog. Najuspešniji savremeni engleski tradicionalista u međuvremenu je postao opštepriznati, višestruko nagrađivani autor Ostrvskog roka. Na najnovijem izdanju, u formi poetske autobiografije, genijalno zaokružuje karijeru vraćajući se na početke
In memoriam: Radovan Beli Marković (1947–2022)
Nesagledivo čudovište
Živeo je “više zasebnih života”, i bio, kao što je govorio Danilo Dača Nikolić, Pisac, sa velikim početnim slovom te reči. A najbolje žanrovsko odredište za svako njegovo delo je, kao što kaže Vita Vuletić – knjiga
In memoriam: Aki Rahimovski (1955–2022)
Laganini po sredini
Veliku karijeru je imao Aki. Zasluženo. Bio je rođen za binu i publiku
Pozorište
Stvaranje novog smisla
Volfram Loc: Adresa svemir – nekoliko poruka; režija Anja Suša; Bitef teatar
Bioskop: Zlatni dečko
Fudbal, sjaj i tama
Zlatni dečko zaslužuje uspeh u bioskopima Srbije (i regiona) jer nanovo, sa svoje tačke bitisanja, potvrđuje smislenost ulaganja i negovanja primetne ali nekako uvek krhke tradicije srpskog repertoarskog, odnosno, komercijalnog filma
Pobuna AI: Odiseja i Androidi 2022.
Da li HAL 9000 sanja električne ovce?
“Dejve”, reče Hal, “ne razumem zašto mi to radiš... Znaš koliko sam entuzijastičan povodom ove misije... Uništavaš mi um. Zar ne razumeš?... Postaću detinjast... postaću ništa...” (Artur Č. Klark, 2001: Odiseja u svemiru) “Ti Neksus-6 tipovi... prešli bi preko nas i sravnili nas sa zemljom. Ti i ja, svi lovci na ucene – stojimo između Neksusa-6 i čovečanstva, mi smo barijera koja ih razdvaja.” (Filip K. Dik, Da li androidi sanjaju električne ovce?)
Intervju: Irena Popović Dragović, kompozitorka
Biti vojnik bez materice
“Zanimaju me nove forme muzičkog teatra, teatra koji vodi ljude u različite prostore i koji ne dozvoljava gledaocu da se uljuljka u svoje sedište. Naša alternativna scena ne postoji, ne postoje pozorišta koja poručuju dela domaćim autorima, ne postoje ni off scene koje će rizikovati da od budžeta koji teško sastave još dodatno rizikuju i postave neku kamernu operu domaćeg autora/autorke ili grupe autora koji bi progovorili o aktuelnim temama, ili onim manje političkim, a svakako više poetskim”
Premijere: Poslednje devojčice
U podrumu bez vazduha
Na mestu gde je materica postala fabrika, a dete savršeno upakovani skupi proizvod, počinje ova priča – Maja Pelević
Intervju: Kokan Mladenović, reditelj
Veterani neprijatnog iznenađivanja
“Nije prijatno kretati se Suboticom u kojoj su svi bulevari okićeni neonima u bojama srpske zastave. To je vulgarno i stvara omladinu koja čuva grafite Ratka Mladića, organizuje navijačke grupe i mrzi sve drugo i drugačije. To je za moju generaciju potpuno šokantno. Odrastao sam u Nišu u vreme Jugoslavije, vreme Nesvrstanih, Nišu prepunom grčkih, arapskih studenata. Bili smo ponosni što imamo priliku da ih upoznamo. Posle je počelo da se mrzi sve drugačije”
Pozorište
Čujemo jedno, vidimo drugo
Henrik Ibzen: Nora – Lutkina kuća režija Tatjana Mandić Rigonat Narodno pozorište
Serija: Succession (Naslednici), treća sezona
U kovitlacu vrzinog kola
Ova sezona je krupan dar za inicirane i posvećene: i dalje je ključan motiv neprekidni rat nerava, naravi i esencijalno sitnosopstveničkih interesa i pobuda, rat gotovo svih protiv svih
