O slobodi, pravima čoveka, starenju, silovanju, planeti, pozorištu, i mnogim drugim nama sada važnim stvarima, govoriće 10 predstava novog Bitefa, za koje je već prodato 60 odsto karata
Za 58. Bitef koji počinje 25. septembra, već je prodato 60 odsto ulaznica a prodaju se tek nekoliko dana.
Do 4. oktobra, u Glavnom programu ovog najčuvenijeg pozorišnog festivala u zemlji, biće prikazano 10 predstava iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije, a sve one podstiču razmišljanje o tezi da „Lepota (ne)će spasiti svet”.
Komedi fransez
Čini se da su, kad je početkom jula selektorski tim (Nikita Milivojević, Ksenija Đurović i Tijana Grumić) objavio program novog izdanja Bitefa, svetla odmah pala na Komedi Fransez.
Tada je rečeno da ovaj najstariji ansambl u Evropi nikad nije bio u Beogradu. A onda se nedavno, zahvaljujući Službi za istraživačko-dokumentacionu delatnost Narodnog pozorišta u Beogradu, došlo do podatka da je taj slavni teatar već bio u Beogradu – 1936. godine, u okviru svoje prve turneje po centralnoj i istočnoj Evropi. Tada su izveli dve predstave, “S ljubavlju se ne šali” i “Velika deca”.
Ispostavilo se da je to otkriće još više pojačalo interesovanje za Komedi fransez.
Ovog puta, oni u Beograd dolaze sa predstavom „Hekuba, ne Hekuba“ reditelja Tijaga Rodrigeša, koji je i direktor čuvenog Avinjonskog festivala. Ta predstava kombinuje antičku dramu i dokumentarnu građu, pružajući savremenu interpretaciju mitske heroine.
Mekšanje
U žiži interesovanja bitefove publike je, očekivano, i predstava koja otvara Bitef: plesna predstava “Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina, u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.
Ovu nemačku trupu čine plesači koji imaju 40+, a njihova predstava otvara pitanja šta znači sazrevati kao umetnik, na koji način se telo menja i kako to utiče na izvođenje, u direktnom i u prenesenom značenju. Mekšanje u “Mekšanju” ogleda se upravo u suptilno sprovedenoj ideji pobune pojedinca kroz jedva primetna razbijanja postavljenih ograničenja.
Brazil
O kulturnoj sceni Brazila gotovo da ne znamo ništa, pa je dolazak predstave „Trilogija Snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” Karoline Bjanki i njene plesne trupe Kara de Kavalo, već sam po sebi dovoljan razlog za znatiželju.
Od kako je u julu prošle godine premijerno pokazano prvo poglavlje pomenute trilogije na prestižnom festivalu u Avinjonu, ova predstava postala je deo svih vodećih evropskih i svetskih festivala, čime je Bjanki postala jedno od najvažnijih novih imena u svetu izvođačkih umetnosti.
Najuzbudljivije u ovoj trilogiji jeste autorkin radikalan pristup temi seksualnog nasilja.
Polazeći od priče o silovanju kroz prizmu istorije umetnosti – od slikarstva, pa sve do performansa, Bjanki proširuje ovaj kontekst sopstvenim iskustvom seksualnog nasilja i stavljajući sebe kao izvođačicu u ekstremne okolnosti uzimanja GHB-a (popularna supstanca koja se koristi za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada) na sceni, kako bi rekonstruisala situaciju kada je istom drogom bila omamljena u jednom izlasku.
Amazon
Hekuba iz predstave Komedi fransez nije jedina heroina iz antičke mitologije na ovogodišnjem Bitefu.
U predstavi „Antigona u Amazonu“ gradskog pozorišta NTGent iz Belgije
antička ženska figura je prepletena sa savremenim kontekstom. Četvoro izvođača na sceni i još mnogo učesnika, pripadnika starosedelačkih naroda Brazila, prisutnih kroz video-projekcije, rekreiraju priču Antigone smeštajući je u kontekst konkretnog događaja iz 1996. godine. Rau se sve vreme kreće između videa i odigravanja događaja uživo na sceni, između antičke drame i dokumentarnog materijala, između realnosti i fikcije. Za potrebe rada na „Antigoni“ Rau i njegoiv tim su bili u Brazilu, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1 odsto stanovništva poseduje čak 45 odsto zemlje.
Zatvor
Projekat „Palmasola – zatvorsko selo“ Kristofera Frika u produkciji KLARA Tetaterprodukcionen iz Bazela. zasnovan je na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji.
Taj zatvor izgrađen je kasnih 1980-ih godina i u njemu trenutno živi više od 6.000 muškaraca i žena, od kojih je samo četvrtina zvanično osuđena. Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, da razgovara sa zatvorenicima i drugim akterima tog specifičnog sistema i uopšte dokumentuje svoj boravak tamo, što je bila osnovna građa predstave.
Nova forma
Zanimljivo je upoznati se i sa predavanjem-performansom, što je za ovdašnju širu publiku relativno nova teatarska forma, a selektori su pozvali čak tri. Sve iz regiona i sve se bave reproduktivnim pravom, rodnim i radnim identitetima.
Tako predstava „Seksualno vaspitanje II: Borba” mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj govori o borbi za reproduktivna prava u posleratnoj Jugoslaviji, istovremeno informišući publiku o današnjem kontekstu koji definiše tu temu.
U „this is my truth, tell me yours” , koprodukcija Ljubljane i Zagreba, autorka Jasna Žmak, sama na sceni, trudi se da savlada sopstveni unutarnji nemir hrabro i duhovito ispitujuje teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije kako kroz sopstveno autorsko iskustvo, tako i u širem kontekstu izvođačkih umetnosti uopšte.
Iz Srbije dolazi „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni” autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, istovremeno predstavljajući svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američkom uzbunjivačicom Čelsi Mening transrodnom ženom i bivšom obaveštajkom američke vojske.
Srbija i Slovenija
Srbija učestvuje na ovom Bitefu u još jednoj predstavi, kao njen koproducent (Beogradsko dramsko pozorište i Mestno gledališče ljubljanskog). To je „Budućnost“ Žige Divjaka, gotovo neverbalna predstava upečatljive estetike priča priču o susretu ptica sa otpadom koji ljudi ostavljaju za sobom. Divjak istražuje destruktivne uticaje kapitalizma i konzumerizma na prirodni svet, kreirajući dirljivu predstavu koja nas podstiče na hitno preispitivanje sopstvenog odnosa prema prirodi.
Mestno gledališče iz Ljubljane učestvuje i sa predstavom „Pukotina“ Jana Krmelja, nastale prema tekstu britanske autorke koja je za potrebe te izvedbe nazvana Rouz Selavi.
Spisateljica u uvodnoj napomeni svog teksta ističe da se predstava ne sme oglašavati pod njenim stvarnim imenom i stvarnim naslovom. Već tom naznakom daje se ključ čitanja ovog teksta koji se bavi sudbinom dvoje klimatskih aktivista koji su 2021. godine pronađeni mrtvi u svom stanu, a o čijim životima i smrti ne postoje nikakve informacije na internetu iako je, navodno, u pitanju dokumentarna priča. Mladi reditelj Krmelj, je za režiju te predstave nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu.
Redosled predstava u ovom tekstu ne odgovara redosledu najtraženijih predstava za ovogodišnje izdanje Bitefa, osim prve tri-četiri. Ali zato kad sve prođu, nije isključeno da će odgovor na pitanje da li lepota može da spase svet, biti pozitivan.
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
