Zimske olimpijske igre održane 1984. u Sarajevu imale su veliki uticaj na primenjenu umetnost. O tome priča izložba otvorena u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti
Zimske olimpijske igre održane 1984. u Sarajevu, jedinstvene su po mnogo čemu: bile su prve Igre na Balkanu u modernom dobu, prve zimske Igre održane u socijalističkoj zemlji i na govornom području slovenskih jezika, a veoma su važne su kulturu uopšte i umetnost ponaosob.
Bio je to razlog i povod da Muzej primenjene umetnosti u Beogradu priredi izložba plakata Olimpijske igre u Sarajevu: 40 godina posle i prikaže 35 plakata izuzetne umetničke, istorijske, a recimo i – kolekcionarske vrednosti kreiranih na temu ZOI.
Postavku čine plakati koje su uradili značajni umetnici i grafički dizajneri svetske reputacije, kao što su Milton Glejzer, Hokni, Vazareli, Hamaguči, Hundertvaser i drugi.
Među njima se izdvajaju višestruko nagrađivani plakati prof. Ismara Mujezinovića, iz serije posvećene olimpijskim disciplinama, koji su ubrajani među najbolje plakate ove vrste u svetu. Zastupljeni su i nezaobilazni plakati sa proslavljenom maskotom Vučkom i Pahuljom, zvaničnim znakom manifestacije.
Poseban deo kolekcije čini 16 plakata iz kolekcije „Umetnost i sport“, u kojoj su dela Vorhola, Mura, Pistoleta, Rosenkvista, Kolara, Paladina,Tvomblija…
Elem, kao što je rečeno, XIV Zimske olimpijske igre važne su zbog grafičkog materijala kreiranog u slavu i sa ciljem promocije Igara. One su veoma važne za primenjenu umetnost.
Smatra se da je to pre svega zasluga članova Organizacionog tima Muhameda Karamehmedovića, Ismara Mujezinovića, Mladena Kolobarića, Mersada Berbera, Ismeta Dizdarevića i drugih uglednih umetnika, koji su znali šta treba da se uradi i koga da pozovu da to uradi.
„Jugoslovenski olimpijski odbor Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984. želeo je da ovoj manifestaciji dâ određeni kulturno-umetnički akcenat. Iako je danas česta praksa da upravo plakati budu najveća umetnička veza sa Olimpijskim igrama, i organizacioni komiteti Olimpijskih igara angažuju priznate umetnike da ih dizajniraju, Sarajevo 1984. ostavilo je izuzetan pečat obimom i kvalitetom svojih grafičkih radova. Nije čest slučaj da toliki broj umetnika, kao ni toliki broj istaknutih svetskih imena, dâ svoj doprinos jednoj manifestaciji kao što se to ovde dogodilo, čime je izgrađeno izuzetno umetničko i kulturno nasleđe Igara, samog Sarajeva i cele Jugoslavije“, ističe se u tekstu kataloga izložbe.
Verovatno da najviše pažnje privlače plakati sa maskotom ZOI, sa Vučkom, koji je stekao međunarodnu slavu i popularnost; a ništa manje ni prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa prikazom staza i olimpijskih borilišta.
Beogradski dizajner i arhitekta Radomir Vuković je osmislio čuveni sistem piktograma olimpijskih disciplina. Mnoštvo drugih umetnika je učestvovalo u različitim sferama dizajna – kostim, scenografija, akreditacije, diplome, poštanske marke…
Izloženi plakati su deo Midcentury Belgrade, kolekcionara koji je iinicirao izložbu. Osim njih i Muzeja primenjene umetnosti, koorganizator izložbe je i Ambasada Bosne i Hercegovine.
Dok se čekaju rezultati tendera za izbor izvođača za izmenu i dopunu projekta za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, najavljeno je da će se Istorijski muzej Srbije useliti u njenu zgradu već 15. maja
Skupština grada Beograda je, sve po zakonu, imenovala Ljubišu Ristića za v.d. direktora „Ateljea 212“. Zašto je, međutim, smenjena Gordana Goncić
Kako bi sačuvao tragove nekadašnjeg centra tekstilne industrije, Narodni muzej Zrenjanin preduzeo akciju prikupljanja uspomena na velike fabrike kojih više nema
Umesto Ljubiše Ristića koji je postavljen u „Atelje 212“, v.d. direktora Pozorišta KPGT je Lazar Jovanov, glumac i reditelj poznat po ulogama u ovom kolektivu
Dvodnevni Festival eko književnosti u Beogradu predstavlja knjige koje istražuju posledice devastacije sveta oko nas, pokušavajući da ga spasu
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
