Zimske olimpijske igre održane 1984. u Sarajevu imale su veliki uticaj na primenjenu umetnost. O tome priča izložba otvorena u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti
Zimske olimpijske igre održane 1984. u Sarajevu, jedinstvene su po mnogo čemu: bile su prve Igre na Balkanu u modernom dobu, prve zimske Igre održane u socijalističkoj zemlji i na govornom području slovenskih jezika, a veoma su važne su kulturu uopšte i umetnost ponaosob.
Bio je to razlog i povod da Muzej primenjene umetnosti u Beogradu priredi izložba plakata Olimpijske igre u Sarajevu: 40 godina posle i prikaže 35 plakata izuzetne umetničke, istorijske, a recimo i – kolekcionarske vrednosti kreiranih na temu ZOI.
Postavku čine plakati koje su uradili značajni umetnici i grafički dizajneri svetske reputacije, kao što su Milton Glejzer, Hokni, Vazareli, Hamaguči, Hundertvaser i drugi.
Među njima se izdvajaju višestruko nagrađivani plakati prof. Ismara Mujezinovića, iz serije posvećene olimpijskim disciplinama, koji su ubrajani među najbolje plakate ove vrste u svetu. Zastupljeni su i nezaobilazni plakati sa proslavljenom maskotom Vučkom i Pahuljom, zvaničnim znakom manifestacije.
Poseban deo kolekcije čini 16 plakata iz kolekcije „Umetnost i sport“, u kojoj su dela Vorhola, Mura, Pistoleta, Rosenkvista, Kolara, Paladina,Tvomblija…
Elem, kao što je rečeno, XIV Zimske olimpijske igre važne su zbog grafičkog materijala kreiranog u slavu i sa ciljem promocije Igara. One su veoma važne za primenjenu umetnost.
Smatra se da je to pre svega zasluga članova Organizacionog tima Muhameda Karamehmedovića, Ismara Mujezinovića, Mladena Kolobarića, Mersada Berbera, Ismeta Dizdarevića i drugih uglednih umetnika, koji su znali šta treba da se uradi i koga da pozovu da to uradi.
„Jugoslovenski olimpijski odbor Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984. želeo je da ovoj manifestaciji dâ određeni kulturno-umetnički akcenat. Iako je danas česta praksa da upravo plakati budu najveća umetnička veza sa Olimpijskim igrama, i organizacioni komiteti Olimpijskih igara angažuju priznate umetnike da ih dizajniraju, Sarajevo 1984. ostavilo je izuzetan pečat obimom i kvalitetom svojih grafičkih radova. Nije čest slučaj da toliki broj umetnika, kao ni toliki broj istaknutih svetskih imena, dâ svoj doprinos jednoj manifestaciji kao što se to ovde dogodilo, čime je izgrađeno izuzetno umetničko i kulturno nasleđe Igara, samog Sarajeva i cele Jugoslavije“, ističe se u tekstu kataloga izložbe.
Verovatno da najviše pažnje privlače plakati sa maskotom ZOI, sa Vučkom, koji je stekao međunarodnu slavu i popularnost; a ništa manje ni prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa prikazom staza i olimpijskih borilišta.
Beogradski dizajner i arhitekta Radomir Vuković je osmislio čuveni sistem piktograma olimpijskih disciplina. Mnoštvo drugih umetnika je učestvovalo u različitim sferama dizajna – kostim, scenografija, akreditacije, diplome, poštanske marke…
Izloženi plakati su deo Midcentury Belgrade, kolekcionara koji je iinicirao izložbu. Osim njih i Muzeja primenjene umetnosti, koorganizator izložbe je i Ambasada Bosne i Hercegovine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dobitnica nagrade grada Minstera za međunarodnu poeziju je Milena Marković za roman u stihovima “Deca”. Podeliće je sa prevodiocima Mirjanom i Klausom Vitmanom
Vršilac dužnosti upravnika Srpskog narodnog pozorišta Dragana Milošević kaže da je Nikola Pejaković kao izvanredan umetnik uvek dobro došao u tim SNP-a, da glumi ili režira
Zbog solidarisanja sa kolegama iz Srbije koji trpe zbog lošeg odnosa države prema kulturi, i zbog cenzure, kompanija teatro Praga iz Lisabona otkazala je učešće na 59. Bitefu. Spasoje Ž. Milovanović, selektor programa kaže da je kad se priča o cenzuri, neophodno napraviti jasnu razliku između prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg Bitefa
Ježi Gjedrojć, Autobiografija u četiri ruke (obradio i pogovor napisao Kšištof Pomjan), s poljskog prevela dr Ljubica Rosić; Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, 2026
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
