Da li će Republički zavod uspeti da spase Sajam?

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ima spreman dokument kojim predlaže da se Beogradskom sajmu vrati status spomenika kulture, i da ga se tako zaštiti od rušenja.

Nedostaje im samo papir iz Gradskog zavoda za zaštitu kulture.

Rušenje je počelo

Kao što je poznato, Beograd na vodi hoće da zauzme prostor na kome se nalazi Beogradski sajam, ostaviće samo Halu 1 zato što je kulturni spomenik.

Rušenje je već počelo, pre desetak dana je porušena Slikarnica i postavljena je građevinska ograda, iako još uvek nije usvojen ni plan za prostorno uređenje tog dela grada. Uprava Beograda na vodi je sve to demantovala, rekli su da se radi o nelegalnim objektima i da imaju inspekcijsko rešenje da ih poruše u sklopu radova na uređenju obaloutvrde reke Save.

Jedini spas za Beogradski sajam je da mu se vrati status kulturnog spomenika koji je imao, istina samo 10 dana, 2009.godine.

Potrebna je prethodna zaštita

Da bi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture mogao da kompletira svoj predlog da Sajam postane kulturno dobro, neophodno je da Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture objavi da je Beogradski sajam pod prethodnom zaštitom – što znači da je u postupku ispitivanja da mu se dodeli stalna zaštita tokom kojeg niko ne sme ni jednu jedinu ciglu da skine sa njegovih hala.

Sa tim dokumentom, Republički zavod šalje Ministarstvu kulture Predlog za dobijanje statusa spomenika kulture Beogradskog sajma, a Ministarstvo ga prosleđuje Vladi Srbije.

Nezvanični dogovori između zaposlenih Republičkog i Gradskog zavoda su postoje, ali uprava Gradskog zavoda nije još uvek ništa preduzela.

Inicijativa zaposlenih

Kako saznajemo, zato će zaposleni u stručnim službama Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture danas u petak, a najdalje do ponedeljka, tražiti od svog kolegijuma da traži od Gradskog zavoda da proglasi prethodnu zaštitu Beogradskog sajma.

Kolegijum čini v.d. upravnik, odnosno njegov zamenik Branislav Orlić s obzirom da Goran Vasić zbog zabrane pristupa zaposlenima ne dolazi na posao, sekretar, i šefovi tri odseka. Zaposleni u stručnim službama kažu da će, u slučaju da do ponedeljka ne dobiju saglasnost kolegijuma, sami poslati pomenuti zahtev Gradskom zavodu za zaštitu kulture.

Kako je Sajam dobio pa izgubio zaštitu

Vlada Republike Srbije je u januaru 2009. proglasila ceo kompleks Beogradskog sajma za spomenik kulture. Odluka je doneta na inicijativu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, čija je namera bila da se Sajam, koji je tada bio u postupku privatizacije, zaštiti od eventualne samovolje novih vlasnika. Međutim, ovoj odluci se oštro usprotivio Anđelko Trpković, tadašnji direktor Beogradskog sajma, koji je smatrao da su takve mere zaštite preterane i da bi mogle da oteraju zainteresovane kupce.

Zato je tadašnja Vlada Srbije odluku povukla, svega nedelju dana nakon što ju je donela.

Ukidanje zaštite kritikovala je arhitektonska javnost, prvenstveno Akademija arhitekture Srbije.

Devetnaestog februara iste godine, ovoga puta na predlog Ministarstva kulture Republike Srbije i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, usvojena je odluka kojom je za zaštićeno kulturno dobro proglašena samo Hala 1. U planu je bilo da se status spomenika kulture dodeli i Halama 2 i 3, ali to se do danas nije desilo.