Uklanjanjem takoznavane Slikarnice, nezvanično je počelo rušenje Sajma u Beogradu. Zašto će i pod kojim okolnostima ovaj simbol prestonice otići u zaborav, a šta će na tom mestu da nikne
Sve osim Hale 1 na Beogradskom sajmu odlazi pod bagere i drobilice. Za potrebe projekta „Beograd na vodi” na ovom području gradiće se stambeni objekti visine od 70 do 120 metara. Sve je podređeno izgradnji što većeg broja kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora, a i prenamena arhitektonskog bisera, čuvene Hale 1, jeftin je marketinški trik.
Naručilac izrade ovog Prostornog plana, čiji je Beogradski sajam samo deo, je firma „Beograd na vodi doo“, a nosilac Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Direktor ove institucije je Đorđe Milić, bivši pomoćnik ministra građevinarstva Gorana Vesića.
Područje Prostornog plana je podeljeno na 14 prostorno-funkcionalnih celina, a stambene zgrade zauzeće do 70 odsto površine parcele.
Muzej Nikole Tesle
Ovaj plan se poklapa sa prethodnim najavama Ministra finansija Siniše Malog da će u prostor Sajma biti premešten i Muzej Nikole Tesle, „umesto, kako je prethodno planirano, u Termoelektranu ‘Snaga i svetlost’ na Dorćolu“.
Kako je „Vreme“ ranije pisalo,deluje da je Muzej Nikole Tesle zloupotrebljen zbog interesa „Beograda na vodi”, da mu je prostor zgrade starog „Jugošpeda“ namenjen ne zato što mu tako odgovara, nego zato što „Beogradu na vodi” nedostaju turisti.
Muzej Nikole Tesle je jedinstven u svetu jer baštini najveću kolekciju originalnih predmeta i njegovu ličnu zaostavštinu, pride je i najposećeniji muzej u Srbiji. Od osnivanja 1955. godine nalazi se u vili u Krunskoj ulici koja ima samo 200 kvadratnih metara – premalo za sve ono što bi ovaj muzej mogao da pokaže.
Šta će biti u Hali 1
Jedino Halu 1, za sada, ne mogu da sruše jer ima status spomenika kulture. Trebalo da bude pretvorena u operu, balet i dve koncertne dvorane, što je davnašnjim prostornim planom bilo predviđeno na prostoru uz Savu na kome je nikao prvi deo „Beograda na vodi“.
Borislav Stojkov, srpski inženjer arhitekture i redovni profesor Univerziteta u Beogradu u penziji, je ranije u intervjuu „Vremenu“ rekao da ta ideja ima dvostruku ulogu: da zamaže oči javnosti koja je zgrožena idejom rušenja čitavog Sajma sa izuzetkom Hale 1, i da nižući projekte novih kulturnih sadržaja u jedan od njih uključe i novu operu, koja je decenijama osetljiva tema, pa bi tako da skinu s vrata kritike kulturne javnosti.
„To je, po meni, veoma jeftin marketing“, dodao je on.
Kako je svojevremeno na svom Iks nalogu navela odbornica u opštini Savski Venac i aktivistkinja Sanja Solarević, zaštićena parcela na kojoj se nalaze Hale 1, 2 i 4 Beogradskog sajma „je vidno smanjena tako da obuhvata samo uzak prostor oko Hale 1“.
Po zakonu, nisu mogući nikakvi pripremni radovi pre dobijanja građevinske dozvole, koju još nije mogao niko da dobije zato što je plan u procesu javne rasprave. Rušenje Slikarnice će izgleda biti svrstano u pripremne radove za koje im ne treba dozvola. To su, na primer, montažni objekti oko Sajma, postavljanje ograde i slično.
Sve ovo govori da će javna rasprava uskoro biti zakazana, kako bi rašćišćavanje moglo da bude nastavljeno. Javna rasprava je trebalo da bude održana 30. juna ali je odložena zbog oko 10.000 primedbi na predstavljeni plan tog područja.
Kadrovske promene
Vlast je, prema saznanjima medija, donela i brojne kadrovske promene. Smenjena je generalna direktorka Beogradskog sajma Danka Selić. Novi direktor je Nikola Banković, koji je bio šef voznog parka Pošte i predsednik mesnog odbora SNS-a u Rakovici.
Formirana je i Skupština Beogradskog sajma. Dosadašnjeg predsednika Radeta Ševića, zamenio je Abdel Gavad Šadi, vlasnik samostalne trgovinske radnje „Šadi“ iz Zemuna.
Agenciji za privredne registre je 7. jula podneta prijava promene članova Nadzornog odbora. Na mestu predsednika Nadzornog odbora umesto Miroslava Miloševića postavljen je dvadesetsedmogodišnji Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost koji je čest gost režimskih medija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Tužno da još jedan od simbola Beograda odlazi u privatni domen, isključivo zbog nesposobnosti aktuelne gradske uprave“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
