Ukoliko u Visokom savetu tužilaštva većinu budu zadobili predstavnici režima, pravosuđe će biti pokoreno. Srbija će iz autoritarnog sistema skliznuti u diktaturu. Vučić i kompanija moći će nekažnjeno da rade šta hoće
Izvršna vlast najavljuje da će neugodno Tužilaštvo za organizovani kriminal pretvoriti u odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu – koje vodi lojalni Nenad Stefanović. O tome za novi broj „Vremena“ govori predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković
Potpuno mi je nejasno šta zaista znače floskule koje pojedinci koriste o otuđenju, odvajanju i ugrožavanju države od javnih tužilaca. Simptomatično mi je da su se one pojavile kada su nadležna javna tužilaštva, postupajući po zakonima, otpočela postupanje po službenoj dužnosti u vezi sa krivičnim postupcima u koje su uključeni i visoki predstavnici izvršne vlasti. Podsetiću da je vlada više puta proklamovala borbu protiv korupcije kao jedan od najbitnijih ciljeva svog rada
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković ukazali su šefu Delegacije EU na „pokušaje neprimerenog uticaja na nosioce javnotužilačkih funkcija“
Režim je skovao novi plan da kontroliše tužioce nižih tužilaštva - više neće dobijati trajno unapređenje, već će biti privremeno prebacivani na nova radna mesta. A tamo, kako se pokažu
Režimiski tabloidi su pompezno najavili da je prva srpska tužiteljka Zagorka Dolovac ostala bez većine u Visokom savetu tužilaštva. Da li je to istina i šta to znači za dalju borbu za istragu o nadstrešnici?
Kako je Visoki savet tužilaštva uspeo da osudi razne „neprimerene uticaje“ na tužioce, a da pritom zaobiđe Aleksandra Vučića
Shodno kratkovidoj krilatici “ubijte glasnika”, jedni te isti “tužilački dušebrižnici”, više zabrinuti za imidž Visokog saveta tužilaštva nego za zakonitost njegovih odluka, obratili su se Etičkom odboru zatraživši izjašnjenje o tome da li su oni koji su se usudili da promišljaju o zakonitosti odluka prekršili Etički kodeks. Uverena sam da je cilj ovog obraćanja bio postizanje chilling effecta, poznatog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a koji služi za odvraćanje kolega od kritičkog razmišljanja i slobode govora
Od nešto manje od 30 odsto izašlih na referendum, na osnovu preliminarnih rezultata oko 57 odsto je glasalo "za", a oko 42 odsto "protiv" promene Ustava. U Beogradu je 54,6 odsto zaokružilo NE
