Vanredna sednica Skupštine zbog „Mrdićevih zakona“: Atak SNS-a na pravnu državu

Pred poslanicima Skupštine Srbije u sredu će se naći izmene i dopune Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.

Te izmene i dopune predložio je narodni poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a nagovestio ih je nakon štrajka glađu zbog nezadovoljstva radom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK).

Ko se „odmetnuo“ od države

Mrdić je nekoliko puta naglasio da je motiv za takav potez što su se pojedini delovi tužilaštva „odmetnuli od države“, a kao pojedince posebno je izdvojio Vrhovnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac i glavnog javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića.

Strukovna udruženja, sindikati pravosuđa i opozicija upozoravaju da se izmenama stavljaju van snage ustavne promene, zaobilaze evropski standardi i omogućava direktan politički uticaj na sudije i tužioce, odnosno da će nezavisnost tužilaštva biti ozbiljno ugrožena i pod velikim uticajem izvršne vlasti.

U tim predlozima izmena navodi se više odredbi koje imaju za cilj izmenu upravo onih rešenja koje su u srpski pravni sistem uvedene pošto je izmenjen Ustav u delu koji se tiče pravosuđa. Cilj tih izmena bilo je institucionalno jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, a u sklopu ispunjavanja obaveza iz pregovaračkog poglavlja 23 u pregovorima sa EU.

Mrdić svojim predlozima želi da se neka od tih rešenja izbrišu ili promene.

Šta predlaže Mrdić?

Mrdićevim predlozima planirano je da se odlučivanje o prigovorima tužilaca na obavezna uputstva izmesti iz posebne komisije koju čine tužioci i preda u nadležnost Visokog saveta tužilaca gde osim tužilaca sede i ministar pravde, ali i četvoro „istaknutih pravnika“ koje je izabrala Skupština Srbije.

Drugo rešenje koje je Mrdić predložio tiče se vraćanja instituta upućivanja, uz pismenu saglasnost samog tužioca. Kada se neko uputi u neko tužilaštvo, njegov ostanak u toj instituciji zavisi od volje Glavnog tužioca koji ga je tu uputio.

Predlozi predviđaju i osnivanje novog, Četvrtog osnovnog suda u Beogradu koji bi bio nadležan isključivo za opštinu Novi Beograd. Na taj način bi iz nadležnosti postojećeg Trećeg osnovnog suda bila izdvojena opština u Srbiji sa najviše stanovnika. Pravljenjem novog suda, istovremeno bi bilo napravljeno i novo tužilaštvo.

Predviđeno je i da se Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal premesti pod nadležnost Višeg tužilaštva u Beogradu. Time bi ovo tužilaštvo, koje je trenutno pod ingerencijom Vrhovnog tužilaštva, postalo posebno odeljenje beogradskog VJT-a i bilo njemu podređeno.

Predviđena je i mogućnost da se na poziciju Vrhovnog tužioca, kao i na poziciju Glavnih tužilaca postavljaju vršioci funkcija. Tako bi vršilac funkcije Vrhovnog tužioca mogao u tom kapacitetu da postupa godinu dana, dok je za glavne tužioce određen rok od tri godine i to sa mogućnošću ponovnog izbora.

Jedan predlog se odnosi i na sudije, tako što bi bila izbrisana zabrana da predsednici sudova mogu da budu izabrani samo na jedan petogodišnji mandat i uvodi mogućnost reizbora.

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.