Nakon što su kandidati Aleksandra Vučića doživeli debakl na izborima u Visokom savetu tužilaštva 23. decembra, podnosi se veliki broj prigovora na proces. Cilj je da se izbori ponište
Nakon što su njihovi kandidati doživeli debakl, odnosno nisu dobili poverenje kolega koji su direktnim putem birali članove VST-a, podnosi se veliki broj prigovora na proces, čiji je cilj da se ponište izbori koji su održani u utorak, 23. decembra, saznaje „Vreme“.
Nakon izbora tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković je rekao za “Vreme” da nije bilo nikakvih nepravilnosti, ali da jeste bilo pokušaja opstrukcije kakvo je dojava o bombi u Katanićevoj ulici, gde je sedište beogradske apelacije.
„Tu su bila sva izborna mesta za beogradsku apelaciju. Tužioci iz Valjeva, Smedereva, Pančeva došli su danas u Beograd da glasaju, i to na svim nivoima. I eto slučajnosti, da se dojavilo da je bomba baš u Katanićevoj ulici. Ja u te slučajnosti ne verujem i mislim da je to bio pokušaj opstrukcije. Mogu da pohvalim biračke odbore koji su radili u zgradi, kao i predsednicu Drugog osnovnog suda. Svi su krajnje pribrano nastavili dalje sa izbornim procesom“, ocenio je Stamenković.
Inače, izborna komisija VST-a je nakon izbora dostavila Zapisnik o utvrđivanju rezultata izbora, a on je danas usvojen jednoglasno.
Zapisnikom je utvrđeno da je u biračke spiskove bilo upisano 762 tužilaca, a da je svoje izborno pravo iskoristilo njih 740. Utvrđeno je da je bilo 716 važećih glasačkih listića, 22 neupotrebljenih i 24 nevažećih.
Za kandidata na kandidacionoj listi Vrhovnog javnog tužilaštva glasalo je ukupno 12 birača ili 92,31 odsto.
Za kandidate na kandidacionoj listi Apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine glasalo je ukupno 67 birača ili 98,53 odsto.
Za kandidate na kandidacionoj listi Viših javnih tužilaštava glasalo je 225 birača ili 96,57 odsto.
Za kandidate na kandidacionoj listi Osnovnih javnih tužilaštava glasalo je 436 birača ili 97,32 odsto.
Zvanični rezultati izbora
Kandidat na kandidacionoj listi Vrhovnog javnog tužilaštva i javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, Jasmina Stanković, dobila je 12 glasova, tj. 100 odsto od birača koji su iskoristili svoje izborno pravo.
Kandidat na kandidacionoj listi Apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine i javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Radmila Jovanović, dobila je ukupno 45 glasova ili 67,16 odsto, dok je kandidat na istoj listi i javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu, Zoran Vucelja, dobio 20 glasova ili 29,85 odsto, od birača koji su iskoristili svoje izborno pravo.
Kandidat na kandidacionoj listi Viših javnih tužilaštava i javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, Boris Majlat, dobio je ukupno 109 glasova ili 48,44 odsto, dok je kandidat na istoj listi i javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nikola Uskoković, dobio 105 glasova ili 46,67 odsto od birača koji su iskoristili svoje izborno pravo.
Kandidati na kandidacionoj listi Osnovnih javnih tužilaštava, i to kandidat i javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva, Predrag Milovanović, dobio je 141 glas ili 32,34 odsto, kandidat i javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Jovana Komnenović, dobila je 123 glasa ili 28,21 odsto, kandidat i javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, Boris Pavlović, dobio je 118 glasova ili 27,06m odsto, i kandidat i javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva Nikola Stojanović dobio je 43 glasa ili 9,86 odsto, od birača koji su iskoristili svoje izborno pravo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Izbori su raspisani, valja ih dobiti. To vredi za Studentsku listu, ali i za Vučićev režim. Dalje prestaje svaka sličnost. Kako stoje stvari kod jednih i drugih
Srpska napredna stranka je na vlast, između ostalog, došla bezočnom zloupotrebom 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, a svoje opstajanje na vlasti duguje “pasivnoj” Agenciji za sprečavanje korupcije čijim rukovodiocima je dozvoljeno kršenje zakona i pad Srbije na svim međunarodnim listama koje mere ono što se radi na polju borbe protiv korupcije
Ako u jednom trenutku mislite da ste najbolji na svetu, a u sledećem prezirete sebe i mislite da ste bezvredni, logično je da ćete sve vreme biti usplahireni. Ako je neko je pak prihvatio svoja ograničenja i ima jasne pokazatelje za to da u ponečemu ume da bude dobar, osećanja su prirodno umerenija, pa i mir nastupa bez mnogo truda
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
