Predsednik Vučić se nalazi u, kako to on kaže, istorijskoj poseti Republici Kini. U režimskim medijima, ova poseta je dobila epske razmere, gotovo kao delo Marka Pola Milion, koje je, kažu, bilo vezano za stub na mostu Rijalto u Veneciji kako bi ga zainteresovani mogli čitati. Putovanje je promovisano kao nastavak poseta svetskih lidera Pekingu, pa je bilo logično da posle Putina i Trampa tamo dođe Vučić, tek malo manje važna politička figura od prethodnika
Međutim, kao za inat, ubistvo u restoranu “27”, hapšenje trećeg čoveka policije i veliki miting na Slaviji pomalo su bacili senku na medijsku sliku ove posete. Zapravo, Vučić je morao da “pegla” krizni PR gostujući na RTS-u, besan na sve redom, od voditelja, preko javnog servisa do građana koji ga ne podržavaju.
Opsednutost medijskim prisustvom bila je tolika da je u svim medijima koje kontroliše, a to je zapravo 90% televizija, Vučić imao potrebu da se obraća građanima i pre poletanja, i iz aviona, želeći da im objasni šta se to dođavola dešava na Slaviji gde se “šačica” nezadovoljnih okupila da se buni. Studentske zahteve je nazvao “glupim” jer bi, u svojoj iluziji megalomanije, zapravo najbolji kritičar Vučića mogao da bude isključivo i samo Vučić!
Inače, na Aerodromu “Nikola Tesla”, ovih dana je bila neobična gužva. Osim istorijskog ispraćaja predsednika sa svitom u dva aviona, ministar poljoprivrede je, opet u svom maniru, promašio tajming, jer je pred kamerama ispratio pun avion živih jaganjaca za Alžir. U ukupno 10 aviona poslato je 4200 jagnjadi na put bez povratka. Pomalo tužna slika, nismo morali baš da gledamo snimak “kad jaganjci utihnu” uživo.
Onda su usledili snimci, kao sa ekskurzije, gde su donekle skroman doček srpske delegacije naši kompenzovali sopstvenim dočekom u Kini. Tako je naš folklorni ansambl priredio spektakularni koncert za Vučića na Kineskom zidu cepajući kolce za naše političare.
Bilo je i takozvanih “slika intime” među kojima svakako treba izdvojiti nepravaziđeni igrokaz kada Vučić u pratnji Suzane (jer se supruga negde zagubila) kupuje suvenire za dečicu. Svakako, prvo mesto je osvojio plišani panda, uz par andrmolja, vidi se odmah, kvalitetan buvljačić, a Suzana ga rešava u toku snimanja i kupovine.
Ono što fascinira je neskriveno smaranje jer je Predsednik toliko nezainteresovan da je čak i putem snimka uspeo da ubije svaku radost šopinga. Ovde se, samo da naglasim, ne radi o kupovini krpica, već poklona za sopstvenu decu koja se svakodnevno pojavljuju i pominju u njegovim obraćanjima. Tajna kupovine suvenira je da pri izboru zaista mislite na osobu kojoj kupujete, da želite da je iznenadite, obradujete i pokažete kako ste tokom nekog neverovatnog putovanja mislili i na njih. Simbolično, tako pokazujete ne samo formalnu pažnju, jer je red, već istinsku povezanost – da je taj neko uvek sa vama. Izvinite, to nismo videli, pa ili niste morali da se snimate ili ne treba poklon forme radi. Prva dama je, valjda, za to vreme plakala dok su naši folkloraši igrali kolo.
Prema izveštajima za Dnevnik, cela Kina je netremice pratila i čekala Vučićev dolazak, koga tamo od milja zovu 5 7 7, jer to zvuči “Vu Ći Ći”. Ovo je potvrdio i slučajni prolaznik, koji je, naravno oduševljen zbog Vučićevog dolaska i gle čuda – govori srpski! Nije igrao kolo.
Pitam se kako su Kinezi znali da on dolazi i netremice pratili njegovu posetu kada sam na svim konferencijama za štampu pred Vučićem video samo mikrofone sa oznakama domaćih televizija. Ili su Kinezi listom naučili srpski da bi razumeli šta je on poručio demostrantima kojih je, po optimističnoj proceni, bilo tačno 34.474. Nismo uspeli da otkrijemo da li je Vučić pred sam odlazak zaista poželeo da vidi koliko ljudi je na mitingu sa terase zgrade MTS-a, ali to zapravo nije ni važno. Zato smo videli kako je naša delegacija šetala po Kineskom zidu, kako je Milenko Jovanov zamenio banatsku ili bačku ravnicu kineskim planinama. U premijeri novog studija jutarnjeg programa RTS-a, novi analitičar za astal Apostolovski i Jovana Joksimović hvalili su mudrost Si Đinpinga, koji je pozvao Vučića. Kolo nisu igrali.
Onda je usledio i zvanični prijem, Orden čeličnog prijateljstva i fotkanje sa bratom Sijem, nakon kojeg je pregrejani i zarumeneli Vučić više od pola sata građanima objašnjavao koliki je on car i kako mu je tek sada sve jasno oko svetske politike. Mediji su griotski preneli floskulu o potpisivanju “više od 23 sporazuma”, a meni nije jasno zašto se o broju sporazuma govori tako – otprilike. Jer nije ih bilo 23.000 pa da kažete “oko 23.000”, valjda znamo tačan broj. To će biti samo fabrike veštačke inteligencije, najnovijih tehnologija i naročito očekujemo da broj turista iz Kine od sadašnjih 180.000 godišnje ubrzo dođe do “Milion” kao kod Marka Pola. Niko nije pominjao izvoz pilećih nogica i svinjskih glava koje je obećavao pokojni Palma, niti reke vina koje će naši vinari poslati za Kinu. Samo inteligencija i kafane, to može.
Niko nije pominjao, ali je naša delegacija, između ostalog, tražila i neke pare na zajam od Kineza, ali ne znamo ni koliko, ni pod kojim uslovima.
Nažalost, uskoro će ovo divno putovanje, da ne kažem Leteći start, biti završeno, pa će se Vučić sa delegacijom satkanom od snage i snova, sa prijateljstvom koje je prošlo test vatre i krvi vratiti u našu tužnu realnost gde će novinari i građani da ga nerviraju.
U svojoj ideji svemoći, Vučić sada sve više postaje nalik Salazaru, diktatoru iz Portugala koji je nekoliko godina posle moždanog udara živeo u uverenju da je još uvek na vlasti, jer po sopstvenom mišljenju, nije imao dostojnog naslednika. On se jednom godišnje građanima obraćao preko radija, kao da je još uvek na čelu države i tako je bilo do njegove smrti.
Cela država, od vlade preko njegove svite, do građana koje niko nije ništa ni pitao, glumila je njegovu večnu vlast i besmrtnost. Čeličnu ljubav satkanu od iluzija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od svega je verovatno najpogubnije totalno odbacivanje vladavine prava. Bez vladavine prava, ultimativne obaveznosti i neupitne neprikosnovenosti zakona, ne može se govoriti o demokratskom društvu slobodnih i samosvesnih pojedinaca. Presudnu ulogu i nezaobilaznu vladavinu pravila putem kojih se regulišu društveni procesi i odgovarajući razvoj, veoma dobro su shvatili još mudri stari Rimljani. Veličanstvena je rimska poslovica koja kaže: “Svi smo robovi zakona da bismo mogli biti slobodni”
Pošto su svi roditelji opsednuti time da bi deca morala da jedu brokoli, a ona, prirodno, mrze njegov ukus, roditelji znaju da je neophodno da glume kako je on magično ukusan i deca će ga samo zbog toga prihvatiti, pa možda i zavoleti. Pa sad probajte da zamislite koliko takvih ”brokolija” svako od nas nosi u sebi i koliko oni ometaju prepoznavanje toga šta mi sami nalazimo za ukusno. I isto primenite na škole, ideologije, crkve, vršnjačke grupe i sve one milione ljudi čiji je posao da vas ubede u to kako ste celog života iz dubine duše sanjali baš o tome da kupite njihovu kremu za lice
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
