Foto: Vatican Media via AP
Povezujući jednu od najmračnijih stranica ljudske istorije sa tehnološkom revolucijom današnjice, papa Lav XIV upozorava da se svet nalazi pred novom moralnom raskrsnicom. Ključno pitanje nije šta veštačka inteligencija može da uradi, već ko njome upravlja i u čijem interesu
Ako vas je zbunila reč iz naslova, u pravu ste, takva reč ne postoji. Ali bi mogla da se uspostavi kao četvrti oblik odnosa prema religiji, pored vernika, ateista i agnostika. To bi bili ljudi koji na religiozan način doživljavaju računare i ono što nam oni omogućavaju, na prvom mestu veštačku inteligenciju.
Upravo na takve nas je upozorio papa Lav XIV u ponedeljak 25. maja u svojoj enciklici o veštačkoj inteligenciji, takoreći “obavezujućem uputstvu” za sveštenstvo i vernike.
Veštačku inteligenciju moramo razoružati, poručio je papa upozoravajući da nas ona trenutno vodi ka “digitalnom ropstvu”. Reči su jake, kako je i sam priznao, ali su namerno izabrane. Jer trenutak, kaže papa, traži reči koje mogu da privuku pažnju. Enciklika mora da bude optimizovana za internet pretraživače, reklo bi se.
Njegova enciklika Magnifica Humanitas bavi se veštačkom inteligencijom, ali i jednim od najmračnijih istorijskih nasleđa, ropstvom. Papa je u ime Katoličke crkve zatražio oproštaj zbog patnji, poniženja i eksploatacije koje su trpeli milioni ljudi. Tu istorijsku temu povezao je sa današnjim digitalnim dobom. Upozorio je da se čovečanstvo ponovo nalazi pred moralnom raskrsnicom: da li ćemo novu tehnologiju koristiti za oslobađanje čoveka ili za stvaranje novih oblika zavisnosti, kontrole i nejednakosti.
To je možda najvažniji deo ove poruke. Problem veštačke inteligencije nije samo u tome šta ona može da uradi. Problem je u tome ko je kontroliše, ko od nje zarađuje, ko postavlja pravila i ko plaća cenu.
Nekoliko stvari posebno se izdvaja. Prvo je ukazivanje na ljude koji upravljaju digitalnim sistemima, podacima i infrastrukturom. To više nisu države sa demokratskim mehanizmima kontrole, već malobrojne kompanije čiji rad izmiče društvenom nadzoru i proizvodi nove zavisnosti, isključenja, manipulacije i nejednakosti.
Drugo je korišćenje veštačke inteligencije u ratu. Papa poručuje da nijedan algoritam ne može rat učiniti moralno prihvatljivim. Naprotiv, smanjivanje ljudske kontrole nad oružjem može da učini sukobe bržim, hladnijim i bezličnijim. Ako se žrtve pretvore u podatke, a odbrana u predviđanje pretnji, prag za upotrebu sile postaje niži. Naročito za one koje VI već čini nesrazmerno silnijima.
Zato “razoružavanje” veštačke inteligencije ne znači odbacivanje tehnologije, već oslobađanje tehnologije od logike trke u naoružanju, profita po svaku cenu i dominacije nad čovekom. VI ne treba da bude gospodar, već alat. Ne zatvoreni sistem moći, već predmet javne rasprave, poručuje papa.
On se naročito osvrnuo na iluzije koje VI stvara, video-prikaze koji mešaju stvarnost i fantastiku na manipulativan način, upozoravajući da se to može dramatično zloupotrebiti naročito u politici.
Zato moramo raditi zajedno sa diveloperima na etičkim pitanjima VI, poručio je papa koji je već u komunikaciji sa Guglom, Majkrosoftom, ali i Antrofikom, čiji je suosnivač Kristofer Ola prisustvovao predstavljanju prve enciklike ovog pape.
Nije navedeno da li je papa Lav tokom sastavljanja enciklike koristio veštačku inteligenciju. Ovo nije cinizam. Jer ako je jeste koristio, to bi bio najbolji primer da ona može da posluži da čovečanstvu bude bolje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
