Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Koje su sličnosti i razlike srpske političke situacije i onoga što je Mađarska imala za vreme Viktora Orbana? Koliko brzo se može demontirati nakaradni sistem?
O tome za veliki dvobroj „Vremena“ (četvrtak, 30. jul) govori italijansko-mađarski istoričar Stefano Botoni, vanredni profesor na Univerzitetu u Firenci.
Botoni, koji upravo privodi kraju rad na knjizi o Orbanu, veruje da će Srbiji ostati pitanje da li želi evroatlantske integracije posebno danas, kad ne donose izdašni ekonomski i politički paket kao što ga je pre dve decenije dobila Mađarska.
„Taj paket je danas znatno skromniji mada i dalje ima svoju težinu. Međutim, on dolazi sa jasnom cenom“, kaže Botoni. „Dolazim iz zemlje traume Trijanona i savršeno dobro razumem dubinu nacionalnih kriza, ali za vas to znači priznavanje Kosova kao države. I prihvatanje da je Bosna i Hercegovina takođe nezavisna država koja će jednom morati sama da rešava svoju sudbinu, dok je Srbija, jednostavno – Srbija.“
Kaže, Mađarima je bio potreban gotovo čitav vek da prihvate su ni manje ni više od onoga što jesu. I taj geopolitički izbor je zapečatio i sudbinu Orbanovog režima.
„Orban je pokušao da izbore predstavi kao sudbinski sudar Zapada ‘koji truli i izumire’ i suverene, srećne Mađarske. Odgovor građana je bio: ‘Nosite se i vi i vaša suverena Mađarska. Mi želimo da ostanemo deo evropske poluperiferije jer mi to i jesmo; radije biramo to nego učešće u opasnim geopolitičkim avanturama bez ikakve budućnosti’“, tumači Botoni u razgovoru sa Jelenom Jorgačević.
Prema njegovom viđenju, u Evropi postoje tri nacije sa duboko nerešenom vizijom sopstvene imperijalne prošlosti – Rusi, Srbi i Mađari.
„Delimo tu neraščišćenu viziju o tome ko smo i kako smo uopšte stigli tu gde jesmo, šta je to tačno pošlo po zlu. Za Mađarsku je to nostalgija za periodom pre Trijanona, odnosno pozna Austrougarska monarhija, a za Srbiju period nakon sloma Titove Jugoslavije i Miloševića“, dodaje on.
Ceo intervju u letnjem dvobroju „Vremena“ od četvrtka (30. jul), na više strana za iste novce. Ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
