Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Koje su sličnosti i razlike srpske političke situacije i onoga što je Mađarska imala za vreme Viktora Orbana? Koliko brzo se može demontirati nakaradni sistem?
O tome za veliki dvobroj „Vremena“ (četvrtak, 30. jul) govori italijansko-mađarski istoričar Stefano Botoni, vanredni profesor na Univerzitetu u Firenci.
Cena za Srbiju – priznanje Kosova
Botoni, koji upravo privodi kraju rad na knjizi o Orbanu, veruje da će Srbiji ostati pitanje da li želi evroatlantske integracije posebno danas, kad ne donose izdašni ekonomski i politički paket kao što ga je pre dve decenije dobila Mađarska.
„Taj paket je danas znatno skromniji mada i dalje ima svoju težinu. Međutim, on dolazi sa jasnom cenom“, kaže Botoni. „Dolazim iz zemlje traume Trijanona i savršeno dobro razumem dubinu nacionalnih kriza, ali za vas to znači priznavanje Kosova kao države. I prihvatanje da je Bosna i Hercegovina takođe nezavisna država koja će jednom morati sama da rešava svoju sudbinu, dok je Srbija, jednostavno – Srbija.“
Foto: Tanjug / Amir HamzagićNaslovna strana novog broja „Vremena“
Kaže, Mađarima je bio potreban gotovo čitav vek da prihvate su ni manje ni više od onoga što jesu. I taj geopolitički izbor je zapečatio i sudbinu Orbanovog režima.
„Orban je pokušao da izbore predstavi kao sudbinski sudar Zapada ‘koji truli i izumire’ i suverene, srećne Mađarske. Odgovor građana je bio: ‘Nosite se i vi i vaša suverena Mađarska. Mi želimo da ostanemo deo evropske poluperiferije jer mi to i jesmo; radije biramo to nego učešće u opasnim geopolitičkim avanturama bez ikakve budućnosti’“, tumači Botoni u razgovoru sa Jelenom Jorgačević.
Prošlost i nostalgija
Prema njegovom viđenju, u Evropi postoje tri nacije sa duboko nerešenom vizijom sopstvene imperijalne prošlosti – Rusi, Srbi i Mađari.
„Delimo tu neraščišćenu viziju o tome ko smo i kako smo uopšte stigli tu gde jesmo, šta je to tačno pošlo po zlu. Za Mađarsku je to nostalgija za periodom pre Trijanona, odnosno pozna Austrougarska monarhija, a za Srbiju period nakon sloma Titove Jugoslavije i Miloševića“, dodaje on.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Veliki ružičasti slon u prostoriji o kojem se i dalje ćuti jeste pitanje statusa “Crvene zvezde” u srpskom fudbalu i kako se sve te unapred osvojene titule i kupovi odražavaju na mogućnost crveno-belih da naprave neki rezultat i na evropskom planu. Još veći problem je činjenica da se to nekako uzima nekritički, zdravo za gotovo. I da u tome saučestvuje veliki broj sportskih novinara koji ne vide ništa neobično u tome da jedan klub na svom terenu bude neporažen u 159 utakmica zaredom, a da nije reč o “Real Madridu” u vreme vladavine Fransiska Franka
Sukob Veselina Milića i Marka Krička (na slici), tog dvojca načelnika koji je iznikao iz iste političke postelje, na ogoljen način ilustruje dubinu institucionalne krize u najvažnijem sektoru u svakoj državi. Ako je Kričak lojalista, šta je onda tek Milić, koji je tu od prvih dana i koji je “čuvar svih tajni” ovog režima? I ako je tako, ko je uopšte smeo “da krene” na njega ako je on sposoban da na tacni isporuči kriminalne kombinacije vrha srpske vlasti
Da li postoji tajna nit koja povezuje nasilne incidente u centralnoj opštini prestonice? Da li postoji odgovornost naprednjaka koji već godinama drže opštinu Stari grad i dozvoljavaju cvetanje nasilja pod budnim okom sumnjivih lica koja učestvuju u izvršnoj vlasti
Kako se unapred “odredi” ko sme da pita Aleksandra Vučića tokom njegovih “obraćanja”? Kakva je tu uloga Suzane Vasiljević? I zašto su konferencije za medije davež za novinare?
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
