Foto: N1Izbori za članove Visokog saveta tužilaštva se održavaju na četiri biračka mesta. Ekspertska zajednica odavno je upozorila da će vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom
Ponavljanje glasanja za javne tužioce koji će biti izborni članovi novog saziva Visokog saveta tužilaštva (VST) koje se u sredu održava na četiri biračka mesta trebalo bi da daju odgovor na suštinsko pitanje: da li će u narednih pet godina telo koje je nadležno za izbor, unapređenje i razrešenje tužilaca raditi samostalno, ili pod kontrolom izvršne vlasti.
Izbori se održavaju na dva biračka mesta u Kragujevcu, i na po jednom biračkom mestu u Nišu i Novom Sadu, i na njima bi trebalo da budu izabrana tri tužioca.
Pojedini mediji izveštavaju da su tužioci već nedeljama izloženi raznim pritiscima kako bi poklekli i glasali za kandidate koji su favoriti režima Aleksandra Vučića. Neke od njih, tvrde neimenovani izvori, navodno je kontaktirala i Bezbednosno-informativna agencija i „ubeđivala“ ih koji su kandidati najpogodniji.
U redovnom izbornom procesu struja koja se usprotivila pokušajima kontrole vlasti odnela je ubedljivu pobedu. Ponovljanje usled pritužbi smatrala je neutemeljenim, ali ga je potvrdio Ustavni sud sa Vladan Petrovim na čelu.
Ekspertska zajednica odavno je upozorila da će na izborima za članove VST-a vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom uspostavljajući većinu blisku Nenadu Stefanoviću, glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koji slovi za odanog ivršioca komandi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Reč bi, dakle, bila o potpunojn i neskrivenoj režimskoj kontroli pravosuđa.
Kontroverze oko izbora u VST-u kulminirale su kada je Ustavni sud u januaru osporio rezultate decembarskih izbora iz 2025. godine i naložio njihovo ponavljanje na četiri biračka mesta. Ta odluka je u delu stručne javnosti viđena kao pokušaj „prekrajanja izborne volje“ tužilaca.
Zatim su usledile neopozive ostavke pet članova Izborne komisije VST-a, krajem januara. Oni su odbili da sprovedu ponovljene izbore jer smatraju da je prvobitno glasanje bilo u skladu sa zakonom.
Politički pritisci su se podrazumevali, kao i u slučaju mnogo benignijih stvari u Srbiji, pa je predsednik VST-a Branko Stamenković javno je ukazao da izvršna i zakonodavna vlast bez zadrške pritiskaju tužilaštvo.
Stamenković je zbog tih pritisaka početkom februara istakao da ministar pravde Nenad Vujić ne može tužiocima da izdaje naloge i naredbe.
„Ministar pravde je ravnopravni član VST-a, isto kao i ostali. On ima pravo da iskaže očekivanja, ali ta očekivanja ne mogu da uključuju naloge i naredbe VST-u. On nije pretpostavljeni ni tom telu, niti tužiocima u ovoj zemlji“, rekao je Stamenković za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).
Razlozi za tolike kontroverze i tenzije su višestruki. Najpre, ustavnim izmenama su nadležnosti VST-a značajno proširene, pa je tako do ustavnih izmena VST predlagao kandidate za tužioce, ali ih je birala Skupština Srbije. Od promena Ustava VST sam bira tužioce, odlučuje o njihovom karijernom napredovanju ili razrešenju.
Osim toga, izbori za VST su propraćeni otvorenim sukobom između predstavnika izvršne vlasti i vrha tužilaštva oličenog u Zagorki Dolovac.
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
„Godinu dana pošto ne budem vlast, slaviće me Srbi, kao što će malo koga da slave“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Nemački novinar Mihael Martens u velikom intervjuu za „Vreme“ priča o tome zašto je posumnjao u priču o „Sarajevo safariju“, kako je raskrinkao i o tome kako su mnogi veliki svetski mediji pali na tu priču
Da li Ratka Mladića treba sahraniti uz državne i vojne počasti, ili ne? Vrh države se ne izjašnjava, a lideri opozicije imaju, očekivano, oprečne stavove
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su poslati timovi koji će pomoći oko logistike nakon smrti Ratka Mladića i ponovio kritike na račun Haškog tribunala
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
