Ponovljeni izbori za članove VST-a: Pokušaj prekrajanja izborne volje tužilaca

Ponavljanje glasanja za javne tužioce koji će biti izborni članovi novog saziva Visokog saveta tužilaštva (VST) koje se u sredu održava na četiri biračka mesta trebalo bi da daju odgovor na suštinsko pitanje: da li će u narednih pet godina telo koje je nadležno za izbor, unapređenje i razrešenje tužilaca raditi samostalno, ili pod kontrolom izvršne vlasti.

Izbori se održavaju na dva biračka mesta u Kragujevcu, i na po jednom biračkom mestu u Nišu i Novom Sadu, i na njima bi trebalo da budu izabrana tri tužioca.

Pojedini mediji izveštavaju da su tužioci već nedeljama izloženi raznim pritiscima kako bi poklekli i glasali za kandidate koji su favoriti režima Aleksandra Vučića. Neke od njih, tvrde neimenovani izvori, navodno je kontaktirala i Bezbednosno-informativna agencija i „ubeđivala“ ih koji su kandidati najpogodniji.

Pokušaj prekrajanja izborne volje tužilaca

U redovnom izbornom procesu struja koja se usprotivila pokušajima kontrole vlasti odnela je ubedljivu pobedu. Ponovljanje usled pritužbi smatrala je neutemeljenim, ali ga je potvrdio Ustavni sud sa Vladan Petrovim na čelu.

Ekspertska zajednica odavno je upozorila da će na izborima za članove VST-a vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom uspostavljajući većinu blisku Nenadu Stefanoviću, glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koji slovi za odanog ivršioca komandi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Reč bi, dakle, bila o potpunojn i neskrivenoj režimskoj kontroli pravosuđa.

Kontroverze oko izbora u VST-u kulminirale su kada je Ustavni sud u januaru osporio rezultate decembarskih izbora iz 2025. godine i naložio njihovo ponavljanje na četiri biračka mesta. Ta odluka je u delu stručne javnosti viđena kao pokušaj „prekrajanja izborne volje“ tužilaca.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

Zatim su usledile neopozive ostavke pet članova Izborne komisije VST-a, krajem januara. Oni su odbili da sprovedu ponovljene izbore jer smatraju da je prvobitno glasanje bilo u skladu sa zakonom.

Kontroverze i tenzije

Politički pritisci su se podrazumevali, kao i u slučaju mnogo benignijih stvari u Srbiji, pa je predsednik VST-a Branko Stamenković javno je ukazao da izvršna i zakonodavna vlast bez zadrške pritiskaju tužilaštvo.

Stamenković je zbog tih pritisaka početkom februara istakao da ministar pravde Nenad Vujić ne može tužiocima da izdaje naloge i naredbe.

„Ministar pravde je ravnopravni član VST-a, isto kao i ostali. On ima pravo da iskaže očekivanja, ali ta očekivanja ne mogu da uključuju naloge i naredbe VST-u. On nije pretpostavljeni ni tom telu, niti tužiocima u ovoj zemlji“, rekao je Stamenković za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).

Razlozi za tolike kontroverze i tenzije su višestruki. Najpre, ustavnim izmenama su nadležnosti VST-a značajno proširene, pa je tako do ustavnih izmena VST predlagao kandidate za tužioce, ali ih je birala Skupština Srbije. Od promena Ustava VST sam bira tužioce, odlučuje o njihovom karijernom napredovanju ili razrešenju.

Osim toga, izbori za VST su propraćeni otvorenim sukobom između predstavnika izvršne vlasti i vrha tužilaštva oličenog u Zagorki Dolovac.