Izbori za članove Visokog saveta tužilaštva se održavaju na četiri biračka mesta. Ekspertska zajednica odavno je upozorila da će vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom
Ponavljanje glasanja za javne tužioce koji će biti izborni članovi novog saziva Visokog saveta tužilaštva (VST) koje se u sredu održava na četiri biračka mesta trebalo bi da daju odgovor na suštinsko pitanje: da li će u narednih pet godina telo koje je nadležno za izbor, unapređenje i razrešenje tužilaca raditi samostalno, ili pod kontrolom izvršne vlasti.
Izbori se održavaju na dva biračka mesta u Kragujevcu, i na po jednom biračkom mestu u Nišu i Novom Sadu, i na njima bi trebalo da budu izabrana tri tužioca.
Pojedini mediji izveštavaju da su tužioci već nedeljama izloženi raznim pritiscima kako bi poklekli i glasali za kandidate koji su favoriti režima Aleksandra Vučića. Neke od njih, tvrde neimenovani izvori, navodno je kontaktirala i Bezbednosno-informativna agencija i „ubeđivala“ ih koji su kandidati najpogodniji.
Pokušaj prekrajanja izborne volje tužilaca
U redovnom izbornom procesu struja koja se usprotivila pokušajima kontrole vlasti odnela je ubedljivu pobedu. Ponovljanje usled pritužbi smatrala je neutemeljenim, ali ga je potvrdio Ustavni sud sa Vladan Petrovim na čelu.
Ekspertska zajednica odavno je upozorila da će na izborima za članove VST-a vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom uspostavljajući većinu blisku Nenadu Stefanoviću, glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koji slovi za odanog ivršioca komandi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Reč bi, dakle, bila o potpunojn i neskrivenoj režimskoj kontroli pravosuđa.
Kontroverze oko izbora u VST-u kulminirale su kada je Ustavni sud u januaru osporio rezultate decembarskih izbora iz 2025. godine i naložio njihovo ponavljanje na četiri biračka mesta. Ta odluka je u delu stručne javnosti viđena kao pokušaj „prekrajanja izborne volje“ tužilaca.
Zatim su usledile neopozive ostavke pet članova Izborne komisije VST-a, krajem januara. Oni su odbili da sprovedu ponovljene izbore jer smatraju da je prvobitno glasanje bilo u skladu sa zakonom.
Kontroverze i tenzije
Politički pritisci su se podrazumevali, kao i u slučaju mnogo benignijih stvari u Srbiji, pa je predsednik VST-a Branko Stamenković javno je ukazao da izvršna i zakonodavna vlast bez zadrške pritiskaju tužilaštvo.
Stamenković je zbog tih pritisaka početkom februara istakao da ministar pravde Nenad Vujić ne može tužiocima da izdaje naloge i naredbe.
„Ministar pravde je ravnopravni član VST-a, isto kao i ostali. On ima pravo da iskaže očekivanja, ali ta očekivanja ne mogu da uključuju naloge i naredbe VST-u. On nije pretpostavljeni ni tom telu, niti tužiocima u ovoj zemlji“, rekao je Stamenković za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).
Razlozi za tolike kontroverze i tenzije su višestruki. Najpre, ustavnim izmenama su nadležnosti VST-a značajno proširene, pa je tako do ustavnih izmena VST predlagao kandidate za tužioce, ali ih je birala Skupština Srbije. Od promena Ustava VST sam bira tužioce, odlučuje o njihovom karijernom napredovanju ili razrešenju.
Osim toga, izbori za VST su propraćeni otvorenim sukobom između predstavnika izvršne vlasti i vrha tužilaštva oličenog u Zagorki Dolovac.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Aleksandar Vučić deli šakom i kapom poslednjih nedelja. Ali, on je strog tata, pa prvo smiruje sopstvenu „decu“. Naravno, njegova je poslednja i on ostaje neprikosnoveni neokrnjeni autoritet. Ovakvo ponašanje ima i psihološko objašnjenje
Rita Flores, čije je pravo ime Margarita Konovalova, tvrdi da je godinama bila pod pritiskom ruske službe bezbednosti i da je morala da prikuplja informacije
Visoki funkcioner SNS-a i ministar za javna ulaganja Darko Glišić optužio je „blokadere" za požare u Srbiji, ali nije izneo konkretne dokaze za tu tvrdnju
I ove nedelje izvorna postava podkasta „Ova situacija“ – Sloba Georgijev, Željko Bodrožić i Filip Švarm – analizira, komentariše i, kao i uvek, postavlja nezgodna pitanja
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
