Jeziva kampanja, odnosno pravi rat koji režim vodi protiv pravosuđa, pre svega tužilaštva, odnosno vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, predsednika Visokog saveta tužilaštva (VST) Branka Stamenkovića i Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), može biti završen 23. decembra ove godine, i to pobedom vlasti. Tog dana se bira pet novih članova VST iz redova tužilaca. Odnosno, glavni javni i javni tužioci neposredno biraju svoje predstavnike u ovom izuzetno važnom telu, a rezultati će definitivno odrediti ne samo dalju sudbinu pravosuđa nego i cele zemlje.
Ukoliko tog dana većinu u VST budu zadobili predstavnici režima, onda je to znak da je pravosuđe pokoreno i da Srbija iz autoritarnog sistema pravi važan korak ka totalitarnoj diktaturi. Zaboravimo onda bilo kakve sudske postupke protiv državnih funkcionera, tužilaštvo će biti u čvrstim rukama Vučića i njegovog okruženja, i služiće pre svega za obračun sa političkim neistomišljenicima.
VST ima 11 članova, o čega dva po funkciji – vrhovnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac i ministra pravde Nenada Vujića. Pet se bira iz redova tužilaca, a četiri bira Skupština Srbije iz redova tzv. istaknutih pravnika. Ukratko, ukoliko 23. decembra na izborima prođu „režimlije“, vlast ovu instituciju stavlja pod punu kontrolu.
Pravosudni menadžment
A onda sledi dodatni pravosudni menadžment, već najavljen u javnosti. TOK se prebacuje unutar Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kao posebno odeljenje, odnosno stavlja na milost i nemilost glavnom ćaci-tužiocu Nenadu Stefanoviću. Šef TOK-a Mladen Nenadić i njegovi saradnici će leteti. A optužnice i optužne predloge protiv državnih funkcionera će „pojesti maca“. Možda će neko i odgovarati za novosadsku tragediju, ali nikako oni koji su najodgovorniji. A korupcija? Toga jednostavno neće biti u optužnicama. Slučaj „Generalštab“ će biti lanjski sneg.
E sada, što zbog komplikovane procedure, što zbog toga što mediji o tome ne izveštavaju dovoljno, o značaju ovih izbora malo se zna. Čak i u nezavisnoj javnosti se često čuje kako je u pitanju tek „sukob između dve interesne grupe“, a ne odista važan događaj za sve građane.
Realno, dugo su već Dolovac i njeni saradnici bili personifikacija umrtvljenih institucija, pa i nije čudno što su mnogi zbunjeni velikim obratom, da su se oni postali meta režimske surove kampanje. Čak i ako su interesne grupe u pitanju, jasno je da su u pitanju izbori između onih koji su se osmelili da se sukobe sa svemoćnim režimom sa jedne, i onih koji će biti slepi poslušnici, glomazni malj u Vučićevim rukama sa druge strane. Sve ostalo može biti predmet naknadne analize.
A priča o „interesnim grupama“ neumitno podseća na priču o političkim strankama. Kao, one samo hoće da dođu na vlast! Možeš misliti! Pa za to, između ostalog, i služe.
Ko su kandidati
Izborni članovi VST-a iz redova tužilaca se biraju iz sledećih tužilaštava: jedan iz redova Vrhovnog javnog tužilaštva, jedan iz apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine, jedan iz viših javnih tužilaštava i dva iz osnovnih javnih tužilaštava.
Za izbore 23. decembra kandidaturu iz redova Vrhovnog JT podnela je Jasmina Stanković. Nema protivkandidata. Na nivou apelacija, TOK-a i ratnih zločina kandidati su Radmila Jovanović i Zoran Vucelja. Jovanovićevu je kandidovao beogradsko Apelaciono javno tužilaštvo, dok je Vucelja sam skupljao potpise. Naime, na ovom i nižim nivoima, kandidata može da predloži ili kolegijum tužilaštva ili pak pretendent može da skupi 15 potpisa.
Na nivou viših javna tužilaštava kandidati su Boris Majlat i Nikola Uskoković. Majlata je predložilo nekoliko kolegijuma, a Uskoković, koji je desna ruka Nenada Stefanovića, morao je da skuplja potpise. Uskoković je bio prvobitno kandidat VJT Beograd, ali je VST ocenio njegovu kandidaturu nezakonitnom. Naime, Stefanović nije pozvao sve izabrane tužioce da prisustvuju kolegijumu, a povređena je i tajnost glasanja. Da bi se prepoznalo ko je kako glasao, tražilo se da ljudi pišu imena i prezimena umesto da samo zaokruže opciju. Rukopis se u tužilačkom poslu lako da prepoznati.
Na listi osnovnih tužilaštava su: Boris Pavlović, Predrag Milovanović, Jovana Komnenović, Nikola Arsić i Nikola Stojanović. Arsić je u međuvremenu odsutao, Milovanović je skupio potpise, kao i Stojanović.
Poznavaoci prilika nam kažu da je vlast već pripremila i raspodelu funkcija posle izbora i preostali menadžment. Nenad Stefanović menja Zagorku Dolovac, a na njegovo mesto dolazi (šef beogradskog VJT-a) Boris Pavlović. Navodno, Predrag Milovanović ima ambiciju da postane predsednik Visokog saveta tužilaštva. I navodno, kandidat blizak vlastima je i Zoran Vucelja.
Dok pišemo ovaj tekst, vlast je „svoje“ tužioce smestila na Kopaonik, gde imaju visinske pripreme za 23. decembar. Kao, nekakav seminar.
Najbitniji datum moderne istorije javnog tužilaštva u Srbiji
PItali smo sadašnjeg predsednika VST-a Branka Stamenkovića kakvo je njegovo mišljenje o izborima 23. decembra i kandidatima na njima. O kandidatima za nove članove saveta nije želeo da se izjašnjava, ali nam je poslao ovaj odgovor:
„Po mom uverenju, 23. decembar je najbitniji datum moderne istorije javnog tužilaštva u Srbiji. Tog dana će svi nosioci javnotužilačke funkcije birati novih pet članova Visokog saveta tužilaštva koji dolaze iz reda javnih tužilaca, i time poneti odgovornost za rezultate izbora. Iako je medijski prostor prepun informacija, od koje su mnoge lažne, da se radi o obračunu nekakvih ’struja’ unutar javnog tužilaštva, ali i zainteresovanih posmatrača koji se preporučuju, istina je suštinski drugačija.
Mi ćemo glasati za to kakvu neposrednu budućnost javnog tužilaštva želimo. Da li će to biti javno tužilaštvo koje štiti javni interes gonjenjem izvršilaca krivičnih dela, ili ćemo dopustiti da drugi, mnogo ličniji interesi vladaju nama? Da li ćemo štititi Ustav i njegove osnovne principe kao što su vladavina prava, građanska, ljudska i manjinska prava i slobode, demokratija i evropski principi i vrednosti, ili ćemo dopustiti da oni budu podložni tumačenju u skladu sa potrebama? Da li ćemo biti samostalno javno tužilaštvo, ili ćemo glasati za to da se ponište ustavni i zakonski standardi koji su davno postignuti, a ojačani 2022. godine, i time otvorimo vrata svođenju javnog tužilaštva na još jedan upravni organ izvršne vlasti? Na kraju, da li ćemo sami dozvoliti uvođenje do sada neviđene koncentracije ovlašćenja i moći, uz uspostavljanje monolitne i neprikosnovene hijerarhijske komande koja apsolutno nije svojstvena modernim evropskim i svetskim tužilaštvima, ili ćemo očuvati i našu profesionalnu samostalnost na ličnom nivou jer svi mi tužioci činimo javno tužilaštvo?
Odgovori i odgovornost će biti samo naša, tužilačka.“
