Odluka Visokog saveta tužilaštva da ne uputi četvoro tužilaca u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) mogla bi ozbiljno da ugrozi rad na najvažnijim predmetima organizovanog kriminala i terorizma, upozoravaju iz ovog tužilaštva za Nova.rs.
Zbog kadrovskog deficita i prekida kontinuiteta u vođenju složenih istraga očekuju se zastoji u postupcima, odlaganje suđenja i dodatno opterećenje preostalih tužilaca.
Na sednici Visokog saveta tužilaštva održanoj prošle nedelje odlučeno je da tužioci Irena Bjeloš, Aleksandar Isailović, Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović ne budu ponovo upućeni u JTOK. Nedostajao im je po jedan glas, a njihovo neupućivanje, kako kažu u ovom tužilaštvu, direktno utiče na neke od najznačajnijih istraga koje se trenutno vode.
Kadrovski deficit
Iz JTOK-u saopštavaju da ovo tužilaštvo već duže vreme radi sa ozbiljnim kadrovskim deficitom i da je institut upućivanja tužilaca bio ključni mehanizam za očuvanje operativnih kapaciteta.
„Odluka Visokog saveta tužilaštva na sednici održanoj 6. marta 2026. godine da se ne upute četvoro javnih tužilaca predstavlja jedan od najozbiljnijih institucionalnih udara na efikasnost rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u poslednjih nekoliko meseci“, odgovaraju iz JTOK-a za Nova.rs.
Dodaju da je, umesto da se otklone posledice izmena Zakona o javnom tužilaštvu, kojima je propisano da upućivanje pojedinih tužilaca prestaje u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu, odlukom Saveta dodatno produbljena institucionalna kriza.
„Mučna rasprava na sednici”
Stručna javnost tokom sednice Visokog saveta tužilaštva bila je svedok „mučne rasprave” koja je, kako ocenjuju u JTOKu, pokazala koliki je uticaj izvršne vlasti na rad tužilaštva.
Višečasovnoj sednici prethodile su dve na kojima Savet nije uspeo ni da usvoji dnevni red.
„Tokom sednice koja je bezmalo trajala devet sati bili smo svedoci rasprave koja je pokazala koliki je uticaj izvršne vlasti na rad javnog tužilaštva i koliko je duboka razjedinjenost članova saveta. Iako je raznolikost u mišljenjima dobra i poželjna, ona je bila sve samo ne konstruktivna i utemeljena na zakonskim rešenjima“, kažu iz JTOK-a.
Upozoravaju da su posledice ovakve odluke izvesne: usporavanje istraga, prolongiranje krivičnih postupaka i dodatno opterećenje preostalih tužilaca.
Kako objašnjavaju, predmeti organizovanog kriminala, posebno oni koji uključuju kompleksne finansijske istrage, podrazumevaju ogromnu količinu dokumentacije, složene finansijske tokove i veliki broj povezanih fizičkih i pravnih lica.
„Promena postupajućih tužilaca u ovim predmetima dovodi do odlaganja procesnih radnji i gubitka institucionalne memorije, kontinuiteta u postupanju i povećava rizik od kršenja načela suđenja u razumnom roku“, piše u odgovorima.
Ugrožene ključne istrage
Upravo su tužioci koji nisu ponovo upućeni bili zaduženi za neke od najvažnijih predmeta.
Tužiteljka Irena Bjeloš radila je na predmetima koji se odnose na transnacionalne organizovane kriminalne grupe, među kojima je i postupak protiv pripadnika takozvanog Balkanskog kartela, kao i na slučaju velike zaplene marihuane u selu Konjuh.
Aleksandar Isailović bio je, kako piše u odgovoru, jedini tužilac zadužen za predmete koji se odnose na borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma.
Odluka Visokog saveta tužilaštva dolazi i nakon što su u septembru 2025. direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na predmetu istraživanja finansijskih tokova novca projekta modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na deonici Novi Sad – Subotica – državna granica.
Rad na tom predmetu potom je nastavljen u okviru tužilačkog tima.
Iz JTOK-a kažu da Visoki savet tužilaštva nije doneo odluku ni o upućivanju tužilaca Aleksandra Barca i Dragoljuba Miladinovića, koji su bili ključni članovi tog tima.
Barac je od početka bio član Udarne grupe, zadužen za praćenje novčanih tokova, analizu bankarskih transakcija i proveru podizvođača povezanih sa radovima na železničkoj stanici u Novom Sadu, dok je Miladinović uključen u predmet zbog iskustva u praćenju finansijskih tokova i procesuiranju privredno-finansijskog kriminala.
„Javnost mora znati da je ovakvim odlukama nadležnih institucija JTOK-u poslata jasna poruka da se neće dozvoliti nesmetan rad na ovom predmetu i da postoji namerna institucionalna opstrukcija”, kažu u JTOK-u.
Dodaju i da tokom rasprave na sednici Saveta nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost ili profesionalni integritet ovih tužilaca.
Moguća odlaganja suđenja
Iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal upozoravaju da će posledice odluke biti vidljive već u prvim danima po prestanku njihovog upućivanja.
Već 12. marta moglo doći do odlaganja prvog u nizu glavnih pretresa u predmetu koji se odnosi na organizovanu kriminalnu grupu ubijenog Živka Bakića, jer je na tom predmetu od početka radio tužilac Aleksandar Isailović.
„Za adekvatnu pripremu drugog tužioca za učešće na suđenju neophodan je značajan vremenski period”, odgovaraju iz JTOK-a.
Takođe ističu da prema važećim zakonskim rešenjima ovo tužilaštvo nema pravne mehanizme da ospori ili preispita odluku Visokog saveta tužilaštva.
Pritisci na JTOK
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal već mesecima se nalazi pod pritiscima zbog rada na predmetima koji se smatraju među najvažnijim istragama u zemlji.
Među njima su slučaj „Nadstrešnica”, koji se odnosi na tokove novca utrošenog na rekonstrukciju pruge i železničke stanice u Novom Sadu, gde se 1. novembra 2024. urušila nadstrešnica, kao i predmet „Generalštab”.
U tim predmetima istrage vode i ka državnim funkcionerima – u prvom su osumnjičeni bivši ministri Tomislav Momirović i Goran Vesić, dok se u drugom sudi aktuelnom ministru Nikoli Selakoviću.
Šef JTOK-a Mladen Nenadić već mesecima je meta napada u režimskim tabloidima, kao i kritika pojedinih visokih državnih funkcionera.
Izvor: Nova.rs
