Javni prevoz: Šta ima da zakerate, kad je besplatan

Prošla je godina otkako je u Beogradu uveden besplatni javni prevoz, a po onome što kažu stručnjaci, a građani svakodnevno osećaju na svojoj koži, ta mera ni u čemu nije poboljšala kvalitet usluga niti je, što joj bio osnovni cilj, smanjila gužve u saobraćaju.

Nije neophodno posebno opisivati frustraciju kada se na info totemima, koji bi trebalo da pomognu građanima da planiraju svoje putovanje javnim prevozom, uopšte ne pojavljuje broj vozila koje čekaju, zato što je neki nesavesni vozač zaboravio da se uključi u sistem.

Šta tek reći na sve veći broj info totema koji uopšte ne rade, ili na redovnu pojavu „karavanskog“ prevoza, odnosno na fenomen kada se po nekoliko desetina minuta uopšte ne pojave vozila na linijama koje građani čekaju do iznemoglosti, a onda se zaredom u samo minut ili dva pojave tri ili više vozila sa iste linije.

TROLEJBUSI

Isključivo populistička mera

Sagovornici „Vremena“ slažu se da je uvođenje besplatnog javnog prevoza u Beogradu bila i ostala samo populistička mera, i da su problemi ostali, a u nekim slučajevima se i povećali, jer sada gradska vlast ima „argument“ protiv onih koji kritikuju, oličen u otvoreno drskom narativu da za ono što je besplatno ne može da bude zamerki.

Predsednik sindikata „Centar – GSP Beograd“ Ivan Banković objašnjava za „Vreme“ da besplatni prevoz niti je zaista besplatan niti je uvođenje te mere ispunilo cilj.

„Uvođenje besplatnog javnog prevoza nije privuklo nove korisnike usluga, što je trebalo da bude cilj. To je donelo i neke nove troškove. Ne slažem se da su ti troškovi abnormalni ukoliko bi se uštedelo na nekim drugim stvarima, pre svega na sumnjivim tenderima i javnim nabavkama za kupovinu vozila i na sklapanju ugovora sa privatnim prevoznicima. Negativna strana besplatnog prevoza je što građani još manje znaju gde njihov novac odlazi“, kaže Banković.

TRAMVAJI

Podseća da je deo budžeta Beograda za javni prevoz u 2026. godini 48 milijardi dinara, ali da je taj novac namenjen samo za tekuće funkcionisanje, odnosno troškove, i da će svaka buduća nabavka novih vozila biti plaćena ili iz kredita ili kao lizing.

Lična odluka gradonačelnika Šapića

Ističa da najviše novca iz budžeta Beograda namenjenog javnom prevozu odlazi na „izutetno profitabilne“ ugovore sa privatnim prevoznicima koji su plaćeni po pređenom kilometru.

„Uvođenje besplatnog gradskog prevoza je lična odluka gradonačelnika Aleksandra Šapića, doneta bez ikakve prethodne analize ili studije. Ta odluka je bila pokušaj da se sakriju katastrofalni rezultati prethodnog sistema naplate karata za gradski prevoz, za koje su nas godinu i po ubeđivali da je nikada bolji i da se vratilo poverenje građana u javni prevoz i gradsku vlast. Međutim, kada je krajem 2024. godine došlo vreme da se predstave rezultati tog sistema naplate, odjednom je postalo nebitno koliko se karata prodavalo, pa je zaključeno da bi gradski prevoz trebalo da bude besplatan jer ga ionako niko ne plaća“, kaže Banković.

Sapic_autobusi_GSP_19

Ocenjuje da zaposlenima kojima su poslodavci plaćali gradski prevoz nije rasterećen kućni budžet uvođenjem besplatnog prevoza.

„Besplatni prevoz je apsolutno populistička mera kojom je omogućeno da svaki poslodavac proizvoljno odlučuje kolika će biti naknada zaposlenima za prevoz. Time je budžet Beograda od poslodavaca preuzeo najveći deo obaveza za plaćanje prevoza“, kaže Banković

Umesto toga trebalo je ozbiljno reformisati sistem naplate karata, kako bi oni koji zaista imaju najmanje, kao što su korisnici socijalne pomoći, penzioneri sa najnižim primanjima i slično, imali 100 odsto subvencionisanu kartu za prevoz.

„Trebalo je napraviti javni ugovor sa građanima po kome bi oni plaćali 25 odsto cene karata, a Grad Beograd 75 odsto, i kojim bi bilo garantovano da će građani za svojih 25 odsto svake godine dobijati određen broj novih vozila. Ovako, besplatni prevoz je zloupotrebljen kao alibi kada se građani žale na kvalitet prevoza. Čak i neke moje kolege saobraćajni inženjeri neretko kažu da se građani neosnovano bune jer im je prevoz besplatan, ali prevoz nije zaista besplatan, već se samo plaća na drugačiji način“, kaže Banković.

GSP_11

Nema boljitka u iskustvu korisnika

Dodaje da ne funkcionišu čak ni one stvari koje su dobro zamišljene, jer postoje dva sistema za monitoring vozila u realnom vremenu, ali nijedan nije pouzdan.

„Za softevere i elektronske info toteme na stajalištima plaćeno je 30 miliona evra. Dodatno, svake godine plaćamo više od 700 miliona dinara za održavanje tih softvera, ali to sve samo donekle radi, pa malo ne radi. Sa aspekta korisničkog iskustva, koje je na kraju najbitnije, nije postignut boljitak uvođenjem besplatnog prevoza, jer red vožnje nije pouzdan“, kaže Banković.

Ističe da je vreme najbitniji resurs i da javni prevoz može da parira komforu koji imaju ljudi u automobilima samo ukoliko je brži od privatnog prevoza.

„S jedne strane je dugo putovanje na posao i traženje mesta za parkiranje, ako ga uopšte ima. Alternativa tome je javni prevoz kojim se za isto vreme ili brže stiže do posla. Za to je neophodan red vožnje koji funkcioniše, a ne da građani razmišljaju da li će se vozilo pojaviti na stajalištu, da ne bude stalnih gužvi i što je najbitnije, da se u realnom vremenu prati odvijanje javnog saobraćaja. Dakle, uvođenjem navodnog besplatnog prevoza sve ostalo je palo u vodu i uvek postoji pokriće da je Beograd jedini grad u Evropi sa tolikom brojem stanovnika koji ima besplatan javni prevoz“, kaže Banković.

Navodi i da besplatni javni prevoz suštinski ništa nije ni doneo ni oduzeo GSP-u, jer to javno preduzeće od 2017. godine uopšte ne zavisi od toga koliko je karata prodalo, već isključivo od toga koliko je polazaka realizovalo i koliko je pređeno kilometara sa putnicima.

„GSP je pretvoren samo u jednog od prevoznika koji nema nikakvu ulogu po pitanju prodaje karata“, zaključuje Banković.

GSP_sediste_01(1)

Čista politička mera

Inženjer saobraćaja Marina Tanasković Lipovac kaže za „Vreme“ da besplatni javni prevoz kakav postoji u Beogradu, a kakvog nema nigde u Evropi, nije finasijski efikasan pristup.

„Besplatan javni prevoz je dobar za korisike koji ga ređe koriste, dok onima koji svakodnevno koriste javni saobraćaj, besplatni prevoz apsolutno ništa ne znači. Vrlo su male ili nikakve šanse da oni koji inače nisu koristili javni prevoz počnu da ga koriste samo zato što je besplatan, jer su ti ljud navikli na komfor koji pružaju automobili“, kaže Tanasković Lipovac.

Ocenjuje da je uvođenje besplatnog javnog prevoza „čista politička mera“.

„Kada se uvodi na takav način, takva mera ne daje efekat, ali bi efekta moglo da bude kada bi bila povezana sa nekim drugim činiocima kao što su naplata ulaska u centar grada za automobile ili mnogo skuplje parkiranje, mada u Beogradu ionako nema dovoljno mesta za parkiranje. Da bi sistem besplatnog prevoza bio efikasan, vozila moraju da budu dostupna građanima, da prevoz bude komforan, bez mnogo gužve, a idealno bi bilo da vozila imaju i wi fi. Tek kada bi ti preduslovi bili ispunjeni oni koji ne koriste javni prevoz počeli bi to da čine“, kaže Tanasković Lipovac.

Građani ne mogu da planiraju putovanje

A Beograd ima javni prevoz u kojem se ne zna kada će vozilo doći, „jer je gradonačelnik Šapić odredio da ne postoji red vožnje, odnosno postoji ‘dinamični’ red vožnje“.

„Zato građani ne mogu da planiraju svoje putovanje. Info totemi na stajalištima su uglavnom korisni, ali znaju i da zakažu. Sve to zajedno za rezultat ima da je besplatan javni prevoz samo populistička mera s ciljem da se Beograđani odobrovolje time što je Beograd jedini veliki grad u Evropi sa besplatnim prevozom“ , kaže Tanasković Lipovac.

Podseća da u Beogardu ima mnogo opoziciono nastrojenih građana, zbog čega im se „daju“ stvari kao što su besplatni udžbenici ili vaučeri za sportsku opremu za đake, kako bi se ublažila razlika između broja onih koji su za vlast i onih koji su protiv nje, jer se misli da „čim ovi drugi dođu to nećemo imati“.

„Gradski prevoz nigde u svetu nije ekonomski isplativ i grad uvek mora dotira izvesna sredstva. Time što je prevoz besplatan mnogo se smanjuje gradski budžet“, ukazuje Tanasković Lipovac.

Govoreći o sitemu info totema ističe da je on na prihvatljivom nivou i da poboljšava kvalitet usluge javnog prevoza, ali da se dešava da se taj sistem pokvari ili isključi, te da bi ga trebalo uvezati sa centrom za praćenje vozila.

Naglašava da je potrebno da se taj sistem održava da bi funkcionisao, za šta je potreban novac, koji se očigledno ne izdvaja za to.

„Čini se da je uvođenjem besplatnog prevoza situacija u javnom saobraćaju ista kao i pre donošenja te mere, ali će se na duže staze situacija pogoršati, jer će doći do kolapsa sistema javnog prevoza koji se ne održava. Zato će biti potreban veliki novac da se sistem javnog prevoza obnovi nakon kolapsa“, zaključuje Tanasković Lipovac.