Televizija je u Srbiji dominantan medij koji gleda čak 96,7 odsto ispitanika, ali je kredibilnim izvorom informacija smatra samo 36,9 odsto. Štampu nikada ne čita čak 77,4 odsto građana, dok je svakodnevno prati svega 1,3 odsto. Kojim medijima građani veruju, kako utiču na njih i da li uspevaju da prepoznaju štetne sadržaje
Mediji retko menjaju uverenja građana. Više od polovine njih u medijima retko ili nikada ne saznaju nešto novo što bi im promenilo stavove o nekom političkom ili društvenom pitanju.
Sa druge strane, mediji imaju izuzetno snažan uticaj na emotivne reakcije građana. Čak 68,6 odsto anketiranih svakodnevno ili često ima osećaj preplavljenosti informacijama, dok više od polovine navodi da informacije iz medija kod njih izazivaju snažne negativne emocije poput tuge, besa, stida, gađenja ili straha.
Ovo su podaci iz najnovijeg OEBS-ovog istraživanja o medijskoj pismenosti u Srbiji za 2025. godinu.
Najviše poverenje građani imaju u ljude koje poznaju. Prijatelje, porodicu i kolege, kao pouzdan izvor informacija navodi više od 68 odsto ispitanika. Istraživanje pokazuje i koje medije građani Srbije najviše koriste.
Televizija ostaje dominantan medij koji gleda čak 96,7 odsto ispitanika, ali je kredibilnim izvorom informacija smatra samo 36,9 odsto.
Štampu nikada ne čita čak 77,4 odsto građana, dok je svakodnevno prati svega 1,3 odsto. Shodno tome, štampa je i medij kojem građani Srbije najmanje veruju – samo 3,7 odsto ispitanika je smatra pouzdanim izvorom informacija.
Kada je reč o društvenim mrežama, odnos poverenja i nepoverenja je ujednačen, ali je nešto veći broj onih koji društvene mreže smatraju i pouzdanim i nepouzdanim izvorom informacija.
Građani Srbije u velikoj meri priznaju da ne uspevaju da prepoznaju štetne sadržaje u medijima. Lažne vesti, retko ili nikada ne prepoznaje 27,6 odsto ispitanika, dok teorije zavere prolaze neprimećeno kod više od polovine.
Shodno tome, 38,4 odsto ispitanika priznaje da im se često dešava da poveruju u neku informaciju za koju se kasnije ispostavi da nije tačna.
Kada sumnjaju u istinitost neke informacije, građani je najčešće proveravaju tako što se konsultuju sa osobama koje poznaju ili upoređivanjem sa drugim medijskim izvorima, pri čemu bliske osobe imaju blagu prednost.
Sajtove i aplikacije za proveru činjenica građani gotovo uopšte ne koriste, a komentare na sumnjiv sadržaj nikada ne čita polovina ispitanika, dok to svakodnevno čini svega 1,4 odsto.
Iako Srbija od novembra 2024. nema funkcionalno Regulatorno telo za elektronske medije (REM), pošto njegov Savet od tada nije izabran, građani imaju vrlo jasna očekivanja od REM-a.
Skoro svi ispitanici, 81,4 odsto u potpunosti i 8,9 odsto uglavnom, smatraju da REM mora da prati rad svih medija, te da ih opominje i kažnjava zbog neprimerenih sadržaja, nezavisno od političkih ili ekonomskih uticaja.
Oko 60 odsto građana i dalje smatra da ima smisla žaliti se ovom telu na neprofesionalan rad medija.
Kada se uporede Javni servis i privatni mediji, više od tri četvrtine ispitanika smatra da bi javni medijski servis trebalo da ima viši nivo odgovornosti.
Takođe, većina građana se ne slaže sa tvrdnjom da su komercijalni mediji lišeni društvene odgovornosti samo zbog toga što su u privatnom vlasništvu. Ipak, 11,5 odsto je onih koji smatraju da privatno vlasištvo oslobađa medije društvene odgovornosti.
Ništa od REM-a: Obustavljen postupak za izbor članova Saveta
Za većinu veštačka inteligencija i dalje predstavlja nepoznanicu. Gotovo tri četvrtine ispitanika ne može da proceni koliko su alati veštačke inteligencije pouzdani kao izvor informacija.
Oni koji koriste alate veštačke inteligencije, njih 25,4 odsto, to rade najčešće kako bi proverili i poboljšali sadržaj koji su prethodno napravili, kao i za istraživanje i dolaženje do ideja.
Kada je u pitanju prilagođavanje i provera sadržaja koji je kreirala veštačka inteligencija, gotovo identičan procenat je onih koji to ne rade nikada i onih koji to rade uvek. Sadržaj nikada ne prilagođava 30,1 odsto, naspram 32 odsto onih koji to rade uvek.
Slična je situacija i sa proverom sadržaja. Njih 30 odsto nikada ne proverava, dok 28,2 odsto uvek proverava sadržaj koji je je kreirala veštačka inteligencija.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbija se nalazi među zemljama sa najnižim poverenjem u medije, dok istovremeno prednjači po korišćenju društvenih mreža za informisanje. To su neki od nalaza istraživanja, o kojima je za „Vreme“ govorila autorka analize za Srbiju Snježana Milivojević
Tekst novinarke Ganje Nikolić o inkluzivnom kafiću u Nišu, koji je objavljen u nedeljniku „Vreme", doneo joj je nagradu „Cvet jednakosti“, koju dodeljuje Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga
Kompanija Ziđin planira širenje rudnika i višegodišnju eksploataciju u Majdanpeku, a zbog rudarenja je planirano i izmeštanje toka reke Mali Pek
Četrdeset tri odsto ispitanika u Srbiji navelo je da veruje nedeljniku „Vreme“, pokazuje „Digital News Report 2026". Rezultati istraživanja dolaze u trenutku kada je ukupno poverenje u medije u Srbiji i dalje relativno nisko, a publika se sve više informiše na društvenim mrežama
Umesto da im budu refundirani troškovi za prevoz njihove dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, dve majke iz Bečeja dobile performans predsednika opštine
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
