Crvenkapa i sajber vuk

“E, bako, bako”, reče Crvenkapa, “Kako to da imaš tako velike uši?”

“To je tako da te bolje čujem!”, vuk je zacvilio, oponašajući bakin glas.

“I bako, bako, ali kako to da imaš tako velike oči?”, pitala je Crvenkapa.

Da te bolje vidim”

“O, ali bako, bako, kako to da imaš tako velike ruke?”

“Da te bolje zagrlim.”

“Ali bako, bako, kako to da imaš tako velika usta?”

“Tako da mogu da te bolje pojedem!”, povikao je vuk i skočio iz kreveta. Zgrabio je preplašenu Crvenkapu i progutao je u jednom zalogaju!”

(Braća Grim: Crvenkapa i vuk)

Tehnološke kompanije Meta Platforms i Gugl (YouTube) obavezane su da plate ukupno tri miliona dolara odštete zbog štete nanete mentalnom zdravlju tinejdžerke K. G. M, odlučila je porota građanskog suda u Los Angelesu 26. marta. Dvadesetogodišnja tužilja, u sudskim dokumentima označena inicijalima K. G. M, a na suđenju predstavljena kao Kejli, tvrdila je da su platforme svojim dizajnom i podsticanjem kompulzivnog korišćenja doprinele njenoj depresiji, smanjenom samopoštovanju i socijalnoj izolaciji.

Kejli je počela da koristi YouTube sa šest godina na iPod Touch uređaju, Instagram sa devet, uprkos pokušajima majke da joj ograniči pristup, Musical.ly (kasnije TikTok) sa deset i Snapchat sa jedanaest. U ranom uzrastu gledala je sadržaje tipične za decu: video-klipove o kozmetici, igrice i zabavne sadržaje – gotovo stalno, uz automatsko puštanje videa i algoritamsko “guranje” sadržaja. Poroti je rekla da su platforme značajno doprinele njenoj depresiji: stalno poređenje sa drugima smanjilo je njeno samopouzdanje, izgubila je interes za hobije i imala poteškoće u sklapanju prijateljstava.

Advokat tužilje Mark Lanijer opisao je slučaj kao korporativnu pohlepu – kompanije su, kako tvrdi, bile svesne psiholoških efekata svojih proizvoda, ali su nastavile da ih razvijaju zbog profita. Funkcije poput beskonačnog skrolovanja, automatskog reprodukovanja videa i javnog brojanja lajkova namerno su dizajnirane da zadrže mlade korisnike i podstiču zavisničko ponašanje.

Advokat Mete Pol Šmit je prikazao poroti snimak majke koja viče na ćerku, sugerišući da su problemi tužilje posledica porodičnih konflikata a ne digitalne zavisnosti, dok su advokati YouTube-a istakli da je Kejli prosečno koristila “zavisničke” funkcije samo oko minut dnevno.

Porota je zaključila da su Meta i YouTube nemarno dizajnirale i koristile svoje platforme, znajući (ili su morale da znaju) da one predstavljaju rizik za maloletnike, ali nisu adekvatno upozorile korisnike. Meta treba tužilji da nadoknadi 70 odsto procenjene vrednosti štete (2,1 milion dolara), a YouTube 30 odsto (900.000 dolara). S obzirom na zaključak porote da su kompanije delovale sa zlom namerom, moguća je dodatna faza suđenja sa kaznenim odštetama. Francuski list “Monde” prenosi da presuda može postati presedan za slične tužbe, a američka pravna firma “Spenser” najavila je razmatranje 30 novih tužbi.

UPOZORENJA PSIHOLOGA

...

Procesu je prethodila serija upozorenja psihologa o uzročno-posledičnoj vezi između intenzivnog korišćenja društvenih mreža i mentalnog zdravlja mladih. “Vašington post” izveštava o studiji u SAD koja je pratila gotovo 12.000 dece i pokazala da povećanje svakodnevnog korišćenja mreža tokom adolescencije prati rast simptoma depresije za oko 35 odsto.

Psihološkinja Džin Tvendž (Univerzitet San Dijego) u studiji o depresivnim simptomima i suicidu analizirala je nacionalne podatke i zaključila da nagli porast depresije kod adolescenata nakon 2010. korespondira sa ekspanzijom pametnih telefona i društvenih mreža.

U svojoj knjizi iGen tvrdi da tinejdžeri koji provode 3–5 sati dnevno na mrežama imaju znatno veći rizik od problema u mentalnom zdravlju. Tvendž procenjuje da je rizik depresije veći kod tinejdžera koji koriste mreže više sati dnevno.

foto: pexels / kampus

KAO ZAVISNOST KOCKARA

Utvrđeno je da lajkovi aktiviraju dopaminske udare zadovoljstva i podstiču zavisničko ponašanje, kao od kocke. Noćno korišćenje telefona i gubitak sna smanjuju koncentraciju, povećavaju rizik od depresije i anksioznosti. Onlajn uznemiravanje i potreba da se stalno bude prisutan na mreži pojačavaju osećaj usamljenosti. Idealizovane slike tuđih života, tela i stilova povećavaju nezadovoljstvo i depresivne simptome.

Džonathan Heid (Njujorški univerzitet) zaključio je da su društvene mreže posebno štetne za devojčice u ranoj adolescenciji (11-13) zbog poređenja sa okolinom, sajber-maltretiranja i algoritamskog “pojačavanja” emocionalno intenzivnih sadržaja. Eksperiment Američke sociološke asocijacije pokazao je da smanjenje korišćenja mreža za 50 odsto poboljšava percepciju tela i težine kod mladih.

ZAKONSKA OGRANIČENJA

SAD, EU i Francuska u poslednjoj deceniji donele su propise za zaštitu dece na internetu: saglasnost roditelja za prikupljanje podataka ispod 13 godina, zabrana profilisanja i ciljanog marketinga. Zakon o zaštiti privatnosti i bezbednosti dece COPPA (1998) u SAD ne reguliše zavisnički dizajn platformi i odnosi se samo na decu mlađu od 13 godina.

Zakon EU o digitalnim servisima uvodi posebnu zaštitu maloletnika, zabranu ciljanih reklama na osnovu osetljivih podataka, procenu “sistemskih rizika” i transparentnost algoritama, obavezujući velike platforme da dokažu da ne štete deci. Francuski zakon iz 2023. zabranjuje naloge mlađima od 15 godina bez roditeljske saglasnosti i uvodi verifikaciju starosti.

ŠKOLA BEZ TELEFONA

Francuska, Holandija, Italija i Kina imaju nacionalne zabrane telefona u školama. U Srbiji još uvek ne postoji jedinstvena zabrana. Dok je nacrt zakona na putu u Skupštinu, mere zaštite sprovode kroz preporuke i školske pravilnike. Širom sveta sprovedena su istraživanja o tome da li i koliko zabrana korišćenja mobilnih telefona u školama utiče na razvoj učenika.

Istraživanje američkog nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (National Bureau of Economic Research, “The Impact of Cellphone Bans in Schools on Student Outcomes”) u Masačusetsu pokazuje da zabrane telefona znatno smanjuju neopravdane izostanke, doprinose boljim rezultatima na testovima, naročito u srednjim i višim razredima. Slično je pokazalo i istraživanje na kanadskom Univerzitetu Karelton (The Hechinger Report Carleton University), pri čemu je poboljšanje naročito vidljivo kod slabijih učenika.

Studija koju je naručila Vlada Holandije (2024–2025) pokazala je, kako je javio Rojters, da je 75 odsto srednjih škola prijavilo bolju koncentraciju učenika nakon udaljavanja mobilnih telefona iz škole; oko dve trećine bolju socijalnu atmosferu, a trećina je zabeležila napredak u školskom uspehu.

U pojedinim francuskim školama koje su uvele širu zabranu, prema pisanju “Monda”, nastavnici su uočili da učenici više komuniciraju među sobom. Istraživanja iz Češke su uočila bolju koheziju razreda i smanjenje konflikata među učenicima.

UTICAJ NA MENTALNO ZDRAVLJE

Što se mentalnog zdravlja tiče, rezultati su mešoviti. U studiji u Velikoj Britaniji (SMART Schools Study 2025), koju je među više od 1200 učenika vodila psihološkinja Viktorija Gudjer, nije pronađena jasna veza između školskih zabrana telefona i poboljšanja mentalnog zdravlja. Smanjena je upotreba telefona u školi, ali ne i ukupno dnevno vreme pred ekranom.

Istraživanja Poslovne škole Univerziteta Varton u Pensilvaniji, pak, ukazuju na neželjene posledice zabrana: porast tzv. “FOMO” (fear of missing out), straha učenika da će propustiti nešto na mreži i zbog toga biti izopšteni od društva.

U nekim školama zabrane smanjuju vršnjačko nasilje, ali u drugim mogu dovesti do premeštanja konflikata u onlajn prostor van škole, pokazuje istraživanje američkog Instituta Albert Shanker.

Kendis Odžers (Univerzitet Irvin, Kalifornija) je potvrdila da negativni efekti društvenih mreža postoje, ali zavise od socijalnog konteksta: porodice, škole, vršnjačke grupe, genetike i socioekonomskih uslova.

O tome koliko je zabrana korišćenja mobilnih telefona u školi uticala na digitalnu zavisnost govori izveštaj ankete sprovedene u SAD – 98 odsto tinejdžera pohađa škole sa nekim oblikom zabrane, ali i dalje uz telefon provode u proseku oko 1,5 sat dnevno. Istraživači Univerziteta u Birmingemu došli su do sličnog zaključka: restrikcije smanjuju korišćenje telefona u školi za oko 40 minuta dnevno, ali efekat na širu digitalnu zavisnost je mali.

Mentalno zdravlje tinejdžera zavisi od celokupnog digitalnog života, a ne samo od nekoliko sati provedenih u školi.

Šta vi mislite šta treba preduzeti? Pišite na adresu. “Vreme” je voljno da objavi vaše mišljenje.

Anketa “Vremena”: Zaštita dece na internetu

Sudski procesi protiv digitalnih platformi u SAD zbog izazivanja depresije kod tinejdžera, zakonodavne inicijative u SAD, Francuskoj, Holandiji, restrikcije upotrebe telefona u školama u Francuskoj, Holandiji, Italiji, Kini,…

Šta vi mislite da treba učiniti kako bi se smanjilo rasipanje pažnje, smanjila digitalna zavisnost, depresija, digitalno maltretiranje i digitalno nasilje?

Pišite nam na adresu redakcija@vreme.com, voljni smo da objavimo vaše mišljenje.