Ako u jednom trenutku mislite da ste najbolji na svetu, a u sledećem prezirete sebe i mislite da ste bezvredni, logično je da ćete sve vreme biti usplahireni. Ako je neko je pak prihvatio svoja ograničenja i ima jasne pokazatelje za to da u ponečemu ume da bude dobar, osećanja su prirodno umerenija, pa i mir nastupa bez mnogo truda
Pošto su svi roditelji opsednuti time da bi deca morala da jedu brokoli, a ona, prirodno, mrze njegov ukus, roditelji znaju da je neophodno da glume kako je on magično ukusan i deca će ga samo zbog toga prihvatiti, pa možda i zavoleti. Pa sad probajte da zamislite koliko takvih ”brokolija” svako od nas nosi u sebi i koliko oni ometaju prepoznavanje toga šta mi sami nalazimo za ukusno. I isto primenite na škole, ideologije, crkve, vršnjačke grupe i sve one milione ljudi čiji je posao da vas ubede u to kako ste celog života iz dubine duše sanjali baš o tome da kupite njihovu kremu za lice
Neverovatan broj ljudi traži psihoterapijsku pomoć, a jednako neverovatan broj ljudi želi da studira psihoterapiju i pretvori je u svoju profesiju. S obzirom na visoku potražnju na tržištu, snagu pohlepe i neuređenost regulative u Srbiji, trebalo bi očekivati da supervizori niču kao pečurke posle kiše, nisu pripremljeni za taj posao i dobijaju novac i/ili narcističke gratifikacije od početnika koje neće moći na adekvatan način da pripreme za izuzetno odgovoran posao
O Frenku Zapi se i dalje pišu knjige, njegova muzika se izvodi i sluša širom sveta, on je prepoznat kao nesuđeni političar i društveni kritičar čiji je svaki intervju doneo novu originalnu misao, vođa benda koji je držao najkomplikovanije audicije, dirigent sa samosvojnim pristupom
Mi se ne takmičimo kada je to nužno, već smo zbog te potrebe svoje društvene živote doveli do apsurda. Hijerarhije, činovi, zvanja, titule, raskoš – sve služi samo tome da neko pokaže da je uspešniji i moćniji, da je pobedio, da bi ostali trebalo da mu se dive, da ga se boje i da mu zavide. Psihologija je davno pokazala da je najbolje kompetitivnost pretvoriti u takmičenje sa samim sobom. Ali šta to zapravo znači
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
Važno je pitati se i da li je moguće ne zavideti ili je ovo osećanje neizbežno. Realno je reći da svi ljudi osećaju zavist povremeno, do izvesne mere, makar u nekim aspektima života, s razvojem verovatno sve manje. Samo ponekome zavist pojede ostatak života, pretvori se u opsesiju i postane destruktivna za njega samog, potencijalnu žrtvu ili i još nekoga oko njih
Ni najžešći kritičari ne bi trebalo da izgube iz vida da su sva Frojdova pitanja naša pitanja i dan-danas, te da će verovatno nastaviti da žuljaju i naredne generacije. Koji su uzroci emocionalne patnje? Kako nastaju snovi? Gde su traumatska sećanja dok nismo u stanju da o njima mislimo? Šta je to u našem nesvesnom što psihoterapija ne može da nam pomogne da promenimo? Zašto neko nije u stanju da tuguje... Potrebna je neverovatna pronicljivost da bi sva ovakva pitanja mogla biti formulisana, a u Frojdovim ih tekstovima ima neverovatno mnogo
Jedan američki šekspirolog tvrdio je da je Šekspir izumitelj savremenih ljudi, da nam je on pokazao kako možemo da izrazimo svoja osećanja i oblikujemo svoje identitete. Što se tiče prvog, nama danas deluje neobično da ljudi nekada nisu umeli rečima da ispolje zaljubljenost, ljubomoru, pohlepu, ambicioznost ili tugovanje. Sva je ova osećanja Šekspir, makar do tog istorijskog trenutka, najbolje opisao, a neka je čak opisao prvi u čitavoj istoriji književnosti
Kad kažemo “rogonjstvo”, većina pomisli na sramotu, smeh, parodiju. Ali istorija ovog fenomena je neujednačena i često neočekivana. Dobrodošli u jednu od najvećih tajni moderne seksualnosti
Konstantna izloženost informacijama dovodi do pada koncentracije, slabljenja pamćenja, porasta anksioznosti, osećaja preopterećenosti, bola u vratu, zamora očiju. Digitalni detoks ili post je način da povratimo kontrolu nad sopstvenim životom
Lajkovi aktiviraju dopaminske udare zadovoljstva podstičući zavisničko ponašanje. Potreba da se stalno bude prisutan na mreži pojačava osećaj usamljenosti. Idealizovane slike tuđih života i tela povećavaju nezadovoljstvo i depresivne simptome. Širom sveta sve je više poziva na strožu regulaciju rada vlasnika društvenih mreža
Kad seansa otpočne, ona vama može delovati poput razgovora, mada vam je očigledno da vi govorite više nego terapeut. Za to vreme, međutim, dobar psihoterapeut sluša tako i toliko da je jedino poređenje koje meni pada na pamet crno-beli snimak Mravinskog kako proba Nezavršenu i reaguje na finese koje ja nikad neću uspeti da razaznam. Baš me briga i ako svako daje bolje savete, terapeut je olimpijski pobednik u prepoznavanju toga da vam glas drhti zato što skrivate suze, da su vam pauze duže nego inače i oklevate s nekim temama, da se često vraćate na neka iskustva dok druga nikad ne pominjete...
Nevesta!, režija Megi Džilenhol, igraju Džesi Bakli i Kristijan Bejl; Nasledstvo s predumišljajem, režija Džon Paton Ford, igraju Glen Pauel, Margaret Kuali
Šta, dakle, da radite da bi psihoterapija i vama pomogla? Tu dolazimo do jednog surovog elementa. Gotovo je izvesno da je ključni faktor uspešne terapije – klijent. Vrlo ugledni istraživači tvrde da je to moguće izraziti numerički i da je doprinos klijenta na nivou od 30 odsto, dok recimo tip psihoterapije ne prelazi 10 odsto. Dakle, nije samo što će terapija dugo trajati, nego najveći deo posla morate da uradite sami
Uprkos različitim uverenjima, titule ne znače ništa. Vama treba osoba koja će moći da vas razume i podnese. “Neki veliki drmr” može biti odličan u tome, drugi može koristiti titule samo da bi vam papreno naplatio. Mada mi mnogo verujemo iskustvu, istraživanja pokazuju da mlađi terapeuti pomažu bolje nego stariji, verovatno zbog entuzijazma i supervizija. Odlučujući ne bi trebalo da budu ni utisci koje stičete u medijima, bez obzira na to što bi neko mogao da govori elokventno i ubedljivo
Tri boje deluju kao delo nekoga ko je čitav život studirao psihologiju. “Plavo” je moguće koristiti u nastavi o tugovanju i oporavku od gubitka, s pokušajem samoubistva, gubitkom granica i njihovim ponovnim uspostavljanjem, bekstvom od ljudi i otkrićem ljubavi, dok je “Belo” odličan prikaz muškog straha od impotencije i svih odbrana od njega, a “Crveno” portret dobrote, solidarnosti i požrtvovanosti
Dok sedimo sami, mi smo u stanju potencijalne bliskosti. Dok sedimo u „pogrešnom“ društvu, mi smo u stanju aktivnog gubljenja sopstva. U svetu izopačenih vrednosti, gde se intima često pretvara u robu, povlačenje u mali krug je strategija preživljavanja
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
U eri društvenih mreža i opsesije postignućem, roditeljski ponos sve češće prelazi nevidljivu granicu i postaje pritisak pod kojim dete gubi pravo na grešku, običnost i sopstveni identitet. Iza blistavih uspeha često ostaje tiha generacija koja je naučila da bude trofej, ali ne i da bude svoja
Postoji sumnja da su pojedini školski psiholozi sprovodili postupke koji uključuju razgovore sa učenicima koji nisu imali karakter psihološke podrške već „isleđivanja“. Takvi postupci mogu naneti direktnu štetu učenicima i trajnu štetu poverenju javnosti u psihološku struku, saopštilo je Društvo psihologa Srbije
Svet odrasle osobe iskrojen je tako da mu je dosada u srži, samo što se svi pretvaramo da produženje lične karte ima smisla i igra važnu ulogu u bilo čemu. Ako se složimo da nije dosadno tamo gde su neki odrasli uspeli da sačuvaju tragove detinje razigranosti, onda nam mora biti jasno da je to ograničeno na stvaralaštvo, cirkus, poneki Samerhil, ako oni i dalje uopšte postoje, i hobije kojima se neko posvećuje s velikom strašću i bez ikakve ambicije
Neki ljudi pokušavaju da obuzdaju temeljnu nesigurnost u svoj unutrašnji glas preteranom upotrebom mišljenja, racionalne procene, prečestim konsultacijama. A to razmišljanje onda celu stvar odloži, oduzme joj inicijalnu uzbudljivost, osuši je, tako da centar zbivanja postaje sama dilema, a ne mogući dobitak ili gubitak
Mentalno zdravlje se danas najčešće predstavlja kao lični problem koji treba „popraviti“, ali se pritom uporno izbegava pitanje zašto je patnja postala gotovo opšte stanje. Upravo u tom izbegavanju krije se ključni problem
Kada usamljenost ne bi bolela koliko boli, niko se nikada ne bi odrekao privilegije da zaključa vrata iznutra. Život više generacija u istom domaćinstvu, čak i skladni i solidni brakovi, najbolji prijatelji koji žive zajedno tokom studija – ništa od toga nije moguće bez povremene (u idealnom slučaju naizmenične) požrtvovanosti, bez preuzimanja tuđih tereta i razumevanja za tuđe mane. Ali ostaje i pitanje – dokle trpeti? Kako bi svako od nas trebalo da nauči da prepoznaje tu granicu posle koje požrtvovanost postaje poništavanje sebe i samoponiženje
Svaka dekada donosi svoju mesijansku teoriju koja će, konačno, otkriti formulu za uspeh u životu. I svaka se, pod skeptičnim pogledom drugih naučnika, raspala kao kula od karata. Ali fascinantan nije njihov pad, već glad društva za ovakvim objašnjenjima
Tugovanje znači da je neko ostao s viškom ljubavi i mora da nauči kako da učini da ta ljubav nastavi da živi, da bude preusmerena. Pitanje je da li ću u jednom trenutku uspeti da izađem iz rituala fokusiranih na prošlost i – makar kroz dobrotvorni rad nevezan za jednu, meni posebnu važnu osobu – ponovo osetiti životnu radost, spontanost, razigranost, uživanje u seksualnoj razmeni. Jedini potpuni poraz je da patnja dovede do nemogućnosti da ikada ponovo osetimo ljubav
