Konstantna izloženost informacijama dovodi do pada koncentracije, slabljenja pamćenja, porasta anksioznosti, osećaja preopterećenosti, bola u vratu, zamora očiju. Digitalni detoks ili post je način da povratimo kontrolu nad sopstvenim životom
Ako na internetu provodite 108 minuta dnevno skrolujući društvenim mrežama, što je prosek prema istraživanju koje je sprovela Statista, vaš palac će za godinu dana „preći“ 141.912 metara, što je oko tri i po maratona, objavila je kompanija Fasthost. Šta je i da li nam je onda potreban digitalni detoks?
Digitalni detoks podrazumeva vremenski ograničeno, dobrovoljno uzdržavanje od korišćenja digitalnih uređaja, pre svega pametnih telefona. Šta se sa nama dešava kada odlučimo da se „isključimo“?
Psihološkinja Ana Mirković digitalni detoks opisuje kao način organizacije života u kojem jedan deo dana, nedelje ili meseca provodimo bez prisustva digitalnih tehnologija. To je, kako objašnjava, pokušaj da sebi damo prostor i proverimo da li zaista možemo da funkcionišemo bez njih.
Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku 97,3 odsto ljudi u Srbiji koristi mobilni telefon. On nam služi kao sredstvo komunikacije, zabave, informisanja, pa čak i odmora. I dok često imamo utisak da ga koristimo kako bismo se opustili, skrolovanje nas neretko dodatno iscrpljuje.
Mirković objašnjava da konstantna izloženost informacijama ima višestruke posledice. Na kognitivnom nivou dolazi do pada koncentracije i slabljenja pamćenja. Emocionalno, raste anksioznost i osećaj preopterećenosti. Fizološki, telo reaguje bolom u vratu, umorom i zamorom očiju.
S obzirom na to da 89,8 odsto građana Srbije koristi internet više puta u toku dana, Mirković navodi da čovek za četiri sata na internetu dobije oko 17,5 hiljada informacija, što nas duboko uznemirava. Dodaje i da sve češće prepoznajemo da tehnologija upravlja nama, te da je digitalni detoks pokušaj da povratimo kontrolu nad sopstvenim životom.
Iskustva ljudi na internetu koji su pokušali da se „isključe“ na nekoliko dana govore da su prva 24 sata najteža. Osećaju nelagodu i anksioznost, ali i strah od propuštanja (fear of missing out). Ana Mirković ističe da je to posledica navika koje smo stvorili, jer istraživanja pokazuju da svaki dan kliknemo na aplikacije po nekoliko desetina puta i to radimo čak i u situacijama kada bi trebalo da budemo potpuno fokusirani na nešto drugo.
Pored toga, dodaje Mirković, razvili smo naviku da budemo stalno dostupni i da na svaku poruku odgovaramo odmah.
Šta se onda dešava drugi dan bez telefona?
„Nakon tih 24 sata na površinu izbija naša osnovna ljudska priroda – potrebni su nam drugi ljudi, pogledi, zagrljaji i direktna komunikacija na koju smo zaboravili, jer je primat preuzela digitalna komunikacija“, navodi ona.
Jedan od ključnih aspekata digitalnog detoksa jeste naš odnos prema dosadi. Savremena kultura tretira dosadu kao prazninu koju je potrebno popuniti, a telefon je najdostupnije sredstvo za to. Ipak, Mirković ističe da bi trebalo da dopustimo da nam bude dosadno, jer ćemo tako shvatiti da tehnologija vrlo često vlada nama i da smo izgubili kontrolu. Podseća i na to da je dosada zapravo prostor u kom nastaje kreativnost.
Dakle, digitalni detoks nije samo psihološko, već je i kulturološko pitanje. On vraća legitimitet iskustvima koja su potisnuta iz svakodnevice – kreativnosti, istraživanju, povezivanju sa prirodom i svetom oko nas.
U Evropi se razvija čitava industrija digital-free turizma, gde destinacije nude potpunu izolaciju od signala i interneta, ali se tu javljaju i zanimljivi sociološki paradoksi. U Finskoj, na primer, možete posetiti ostrvo Ulko-Tamio koje predstavlja zonu bez telefona, gde turisti istražuju prirodne lepote, spavaju u šatorima ili kolibama i kreću se bez Gugl mape.
Međutim, izveštaj o trendovima hotela Hilton za 2025. godinu pokazuje kontradikciju savremenog čoveka. Dok 27 odsto ljudi na odmoru planira da smanji upotrebu mobilnih uređaja, čak 63 odsto njih želi da na telefonu poseduje digitalni ključ od hotelske sobe.
Pre nego što se odlučimo na potpunu izolaciju od ekrana, možemo početi malim koracima. Autorka knjige „24/6“ Tifani Šlejn zagovara koncept povratka analognom životu jednom nedeljno.
Mirković kaže da čak i deca, potpuno intuitivno, počinju da primenjuju neku vrstu „digitalnog posta“ jer se osećaju umorno od Tik Toka i drugih aplikacija, pa primećuju da kada odu u školu ne mogu da prate nastavu.
Ona se slaže da je ključ u malim, ali održivim koracima. „Osetite zrno moći kada vidite da vi to možete, pa onda samo povećavate vreme“, savetuje Mirković. Bilo da je to sat vremena pre spavanja ili cela „analogna“ subota, digitalni detoks može biti način da usporimo i da se preispitamo da li zaista upravljamo tehnologijom ili ona upravlja nama.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Distopijski krug se zatvara ovako – mediji koji se još bave svojim poslom ne mogu da izdrže nepoštenu konkurenciju onih koji se oslanjaju samo na veštačku inteligenciju i botove i najbolje slede zahteve algoritma. Čitaoci ostaju da prate veštačke “vesti” ili od toga sasvim dižu ruke. Ali, postoji izlaz iz toga
Hookup kultura se prodaje kao sloboda. Ali jutarnji osećaj bezvrednosti posle neobaveznog seksa nije neuroza i nije slabost. To je reakcija nekoga ko je bio tretiran kao isceđeni limun, i ko to, ma koliko nerado, dobro zna
Naslov ovog teksta nije greška, tako se malteškim alfabetom piše ime slatkog đevreka napunjenog rogačem i medom, poznatog kao "honey ring"
Jedan mladić priča zašto ga je morilo rano ćelavljenje i kako je skoknuo do Istanbula da presadi kosu
Preminula je Olivera Katarina, umetnica čiji su glas, lepota i gluma obeležili decenije jugoslovenske kulture. Najšira publika pamtiće je po ulozi Lenčeta u kultnom filmu „Skupljači perja“
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
