Konstantna izloženost informacijama dovodi do pada koncentracije, slabljenja pamćenja, porasta anksioznosti, osećaja preopterećenosti, bola u vratu, zamora očiju. Digitalni detoks ili post je način da povratimo kontrolu nad sopstvenim životom
Ako na internetu provodite 108 minuta dnevno skrolujući društvenim mrežama, što je prosek prema istraživanju koje je sprovela Statista, vaš palac će za godinu dana „preći“ 141.912 metara, što je oko tri i po maratona, objavila je kompanija Fasthost. Šta je i da li nam je onda potreban digitalni detoks?
Digitalni detoks podrazumeva vremenski ograničeno, dobrovoljno uzdržavanje od korišćenja digitalnih uređaja, pre svega pametnih telefona. Šta se sa nama dešava kada odlučimo da se „isključimo“?
Psihološkinja Ana Mirković digitalni detoks opisuje kao način organizacije života u kojem jedan deo dana, nedelje ili meseca provodimo bez prisustva digitalnih tehnologija. To je, kako objašnjava, pokušaj da sebi damo prostor i proverimo da li zaista možemo da funkcionišemo bez njih.
Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku 97,3 odsto ljudi u Srbiji koristi mobilni telefon. On nam služi kao sredstvo komunikacije, zabave, informisanja, pa čak i odmora. I dok često imamo utisak da ga koristimo kako bismo se opustili, skrolovanje nas neretko dodatno iscrpljuje.
Mirković objašnjava da konstantna izloženost informacijama ima višestruke posledice. Na kognitivnom nivou dolazi do pada koncentracije i slabljenja pamćenja. Emocionalno, raste anksioznost i osećaj preopterećenosti. Fizološki, telo reaguje bolom u vratu, umorom i zamorom očiju.
S obzirom na to da 89,8 odsto građana Srbije koristi internet više puta u toku dana, Mirković navodi da čovek za četiri sata na internetu dobije oko 17,5 hiljada informacija, što nas duboko uznemirava. Dodaje i da sve češće prepoznajemo da tehnologija upravlja nama, te da je digitalni detoks pokušaj da povratimo kontrolu nad sopstvenim životom.
Iskustva ljudi na internetu koji su pokušali da se „isključe“ na nekoliko dana govore da su prva 24 sata najteža. Osećaju nelagodu i anksioznost, ali i strah od propuštanja (fear of missing out). Ana Mirković ističe da je to posledica navika koje smo stvorili, jer istraživanja pokazuju da svaki dan kliknemo na aplikacije po nekoliko desetina puta i to radimo čak i u situacijama kada bi trebalo da budemo potpuno fokusirani na nešto drugo.
Pored toga, dodaje Mirković, razvili smo naviku da budemo stalno dostupni i da na svaku poruku odgovaramo odmah.
Šta se onda dešava drugi dan bez telefona?
„Nakon tih 24 sata na površinu izbija naša osnovna ljudska priroda – potrebni su nam drugi ljudi, pogledi, zagrljaji i direktna komunikacija na koju smo zaboravili, jer je primat preuzela digitalna komunikacija“, navodi ona.
Jedan od ključnih aspekata digitalnog detoksa jeste naš odnos prema dosadi. Savremena kultura tretira dosadu kao prazninu koju je potrebno popuniti, a telefon je najdostupnije sredstvo za to. Ipak, Mirković ističe da bi trebalo da dopustimo da nam bude dosadno, jer ćemo tako shvatiti da tehnologija vrlo često vlada nama i da smo izgubili kontrolu. Podseća i na to da je dosada zapravo prostor u kom nastaje kreativnost.
Dakle, digitalni detoks nije samo psihološko, već je i kulturološko pitanje. On vraća legitimitet iskustvima koja su potisnuta iz svakodnevice – kreativnosti, istraživanju, povezivanju sa prirodom i svetom oko nas.
U Evropi se razvija čitava industrija digital-free turizma, gde destinacije nude potpunu izolaciju od signala i interneta, ali se tu javljaju i zanimljivi sociološki paradoksi. U Finskoj, na primer, možete posetiti ostrvo Ulko-Tamio koje predstavlja zonu bez telefona, gde turisti istražuju prirodne lepote, spavaju u šatorima ili kolibama i kreću se bez Gugl mape.
Međutim, izveštaj o trendovima hotela Hilton za 2025. godinu pokazuje kontradikciju savremenog čoveka. Dok 27 odsto ljudi na odmoru planira da smanji upotrebu mobilnih uređaja, čak 63 odsto njih želi da na telefonu poseduje digitalni ključ od hotelske sobe.
Pre nego što se odlučimo na potpunu izolaciju od ekrana, možemo početi malim koracima. Autorka knjige „24/6“ Tifani Šlejn zagovara koncept povratka analognom životu jednom nedeljno.
Mirković kaže da čak i deca, potpuno intuitivno, počinju da primenjuju neku vrstu „digitalnog posta“ jer se osećaju umorno od Tik Toka i drugih aplikacija, pa primećuju da kada odu u školu ne mogu da prate nastavu.
Ona se slaže da je ključ u malim, ali održivim koracima. „Osetite zrno moći kada vidite da vi to možete, pa onda samo povećavate vreme“, savetuje Mirković. Bilo da je to sat vremena pre spavanja ili cela „analogna“ subota, digitalni detoks može biti način da usporimo i da se preispitamo da li zaista upravljamo tehnologijom ili ona upravlja nama.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U poslednjih 10 godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropskih noći u toku godine. To je nešto manje od polovine svih letnjih noći. Zašto je to tako i šta može da se promeni
Danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Navijači širom sveta se raduju utakmicama, Amerikanci zainteresovani za fudbal psuju zbog enormnih cena karata, a Donald Tramp je ovogodišnji Mundijal i pre nego što je počeo doveo do ivice političke izdržljivosti
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će se tokom dana sa severa Srbije proširiti naoblačenje praćeno kišom, pljuskovima, grmljavinom i osetnim padom temperature. U pojedinim delovima zemlje moguće su nepogode sa gradom i olujnim vetrom.
Uticaj Rusije na politiku Srbije od Karađorđa do sad, ili: kako smo ginuli da bi Rusija ostvarila svoju interesnu zonu u Evropi i kako smo sami sebi minirali put ka Evropi
Od 2001. do 2007. na Beogradskoj tvrđavi obnovljeno je oko 40 objekata i delova utvrđenja, što je oko 30 000m2 bedema, zidova kapija, mostova... Sad je drveni most ispred Kralj kapije zabetoniran, a deluje da su “Beli orlovi” glavno znamenje ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
